Ukoliko vam je domaće tržište postalo tesno, i razmišljate da nabavku ili prodaju proširite van granica naše zemlje, postoje neke osnovne stvari koje treba da znate pre nego što se upustite u realizaciju uvoza ili izvoza.

Svaki spoljnotrgovinski posao može se raščlaniti na rok dobara i usluga sa jedne i tok novca sa druge strane, a tok dobara i usluga možemo posmatrati kroz nekoliko faza realizacije.

Kada se pomene uvoz ili izvoz uglavnom se pomisli na centralnu fazu koja obuhvata samu isporuku i carinjenje dobara, dok se faze koje joj prethode a tiču se istraživanja tržišta, pregovaranja i ugovaranja posla, stavljaju u drugi plan.

Ukoliko ste novi u ovoj oblasti, najbolje je da organizaciju same isporuke prepustite špediterskoj kući, po sistemu „od vrata do vrata“. Jasno im naglasite da vam je potrebna kompletna usluga od utovara kod dobavljača pa do istovara u vašem magacinu, ukoliko se radi o uvozu robe, na primer, kako se ne bi desilo da vam roba stigne, a da vi nemate način da je istovarite.

Mnoge firme koje se godinama bave spoljnotrgovinskim poslovanjem angažuju špeditersku kuću, jer im na taj način ostaje više vremena i energije da se bave drugim fazama uvoza odnosno izvoza, a ovaj vid isporuke često je i jeftiniji od onog koji bi preduzetnik odnosno privredno društvo moglo samo da organizuje.

Špediter će preuzeti logistički deo, prevoz i carinjenje, a vi treba da obavite radnje koje prethode samoj isporuci. Dakle, da pronađete kupca/dobavljača, ugovorite posao i tom prilikom definišete sve bitne elemente.

Spoljna trgovina podrazumeva mnogo više specifičnosti i detalja o kojima morate da vodite računa, nego što je to slučaj sa unutrašnjom trgovinom.

Jedan od njih je i način na koji se u međunarodnom prometu ugovara cena.

Cena dobara koja prelaze državne granice sastoji se od tri elementa, a to su iznos, INCOTERM klauzula i odrednica mesta.

INCOTERM klauzula je jedna vrsta skraćenice koja na bliži način definiše momenat isporuke i raspodelu troškova isporuke između inostranih partnera. INCOTERMS skraćenice izdaje Međunarodna privredna komora čije je sedište u Parizu.

Recimo, partner može da vam ponudi cenu od 3.400 EUR EXW Madrid. To znači da ćete robu platiti 3.400 EUR, a da će vam je dobavljač staviti na raspolaganje u svom magacinu u Madridu, a da svi troškovi isporuke padaju na vas (a samim tim i rizici isporuke). Incoterm skraćenica i odrednica mesta definišu mesto isporuke i troškove koje do tog mesta snosi isporučilac.
Drugim rečima, od momenta kada preuzmete robu (odnosno vaš špediter to učini za vas) roba je vaša imovina i vaša briga. Dobavljač će uglavnom pomoći oko izvoznog carinjenja u stranoj zemlji.

Ukoliko, pak robu kupite po ceni od 5.000 EUR DDU Belgrade, to znači da je u cenu uključen celokupan prevoz do Beograda, do samog mesta carinjenja, gde vi zatim preuzimate robu i uvozno je carinite. Roba je imovina i briga dobavljača sve dok vam je ne preda u Beogradu na mestu uvoznog carinjenja, dakle na nekom od carinskih terminala u Beogradu.

Na internetu možete pronaći spisak INCOTERM klauzula i njihovo značenje. Svakako do detalja pretresite ceo dogovor sa dobavljačem, da ne bi bilo nepredviđenih situacija i problema.

Sa robom obavezno „putuje“ nekoliko dokumenata. Za vas su važni pre sveka faktura (invoice) i lista pakovanja (packing list), zatim različite deklaracije koje će obezbediti špediter, a ako roba putuje kamionom, prevoznik će sastaviti CMR list. Pomoć u pripremi dokumentacije pružiće vam špediter i knjigovođa.

Ova dokumentacija je neophodna ne samo vama kao primaocu robe, već i prevozniku koji je transportuje, i carinskim organima koji će često samo na osnovu dokumentacije izvršiti carinjenje robe.

Pored podataka koji se nalaze u dokumentima koji prate robu, špediter će za potrebe carinjenja od vas verovatno zahtevati još neke podatke.

Za samo carinjenje važno je pravilno svrstati robu u tarifni stav iz carinske tarife. Carinska tarifa je katalog dobara sa odgovarajućim stopama carine kojima se ona carini prilikom uvoza.

Ovde će vašem špediteru trebati vaša pomoć ukoliko se radi o specifičnoj robi, i dobro je da ispratite koji tarifni stav će špediter da navede, jer to direktno opredeljuje kojom stopom carine će vas država oporezovati. Zamolite speditera da vas, pre nego što preda dokumentaciju na carinjenje, obavesti kako će klasifikovati dobra, kako biste predupredili eventualne greške.

Špediter će po prispeću robe na carinarnicu sastaviti Jedinstvenu carinsku ispravu, u koju će uneti sve potrebne podatke za carinjenje, a carinski organ će na bazi nje i druge dokumentacije izvršiti carinjenje, obračun carinskih dažbina i nakon što carinske dažbine budu plaćenje, daće dozvolu da se roba preuzme, odnosno, da se stavi u slobodan promet.

Neka dobra podležu posebnim propisima ili procedurama (tehnička roba, hemikalije, hrana itd) i o tome se raspitajte na vreme kod špeditera i kod kolega koji se bave sličnim prometom, kako biste na vreme pripremili potrebnu dokumentaciju.

Rok za plaćanje carinskog duga je 8 dana. Carinski dug obuhvata pre svega carinu i porez na dodatu vrednost. Većina špeditera pruža garanciju za plaćanje carinskog duga koja vam omogućava da robu preuzmete i pre nego što platite uvozne dažbine. Neki od špeditera vrše plaćanje ovih obaveza za vas, a kasnije vam ih prefakturišu u računu koji izdaju za svoju uslugu. Odnosno, špediter plati carinu i PDV koji su obračunati prilikom uvoza, carina oslobađa robu, roba ide na isporuku, a vi naknadno plaćate vašem špediteru iznos dažbina koje je platio za vas plus naknadu za njegovu uslugu.

Da biste vršili platni promet sa inostranstvom potrebno je da otvorite devizni račun kod banke. Na ovaj račun primaćete naplatu iz inostranstva. Naplaćene devize možete držati na deviznom računu ukoliko planirate neko plaćanje prema inostranstvu u budućnosti, a ukoliko želite da novac koristite za plaćanje u zemlji, potrebno je da date nalog svojoj banci da devize konvertuje u domaću valutu i prenese novac na vaš dinarski tekući račun, odakle novac možete koristiti za plaćanje u zemlji.

Prilikom svakog plaćanja prema inostranstvu banci šaljete nalog za plaćanje i osnov plaćanje (profakturu, fakturu, ugovor koji dokumentuje transakciju). Prilikom naplate, banka vam šalje obaveštenje o prilivu koji popunjavate, i ponovo uz osnov plaćanja šaljete banci, nakon čega vam banka uplaćuje sredstva na devizni račun.

Međunarodni platni promet realizuje se preko korespodentske banke, pa provizije u međunarodnim transakcijama mogu biti visoke. Zbog toga prilikom ugovaranja posla treba da precizirate ko snosi troškove bankarske provizije.

Takođe, treba da vodite računa da uvoz koji ne platite u roku od 365 dana od uvoznog carinjenja, odnosno izvoz koji ne naplatite u roku od 365 dana od izvoznog posla treba prijaviti Narodnoj banci Srbije kao kreditni posao. Dakle, ukoliko se desi da ste izvezli robu kupcu u inostranstvu, ali kupac kasni sa plaćanjem toliko da od dana izvoza protiče 365 dana, treba da popunite odgovarajuće obrasce i prijavite ovaj posao NBS kao kreditni. Isti je slučaj i ako ste platili ili primili avans, a u roku od godinu dana nije došlo do isporuke plaćene odnosno naplaćenje robe.

Ranije je postojala zakonska obaveza vođenja knjige kontolnika uvoza i izvoza, ali je ova obaveza ukinuta u 2012. godini. Međutim, radi praćenja statusa poslova, preporučljivo je voditi određenu evidenciju, iz koje ćete moći, između ostalog i da pratite rokove naplate i plaćanja, kako biste na vreme uočili obavezu da određeni posao prijavite NBS.

Ukoliko ste u sistemu PDV, treba da znate da se PDV obračunat prilikom carinjenja može koristiti kao odbitni samo kada je i plaćen, naravno uz ispunjenje svih drugih uslova. Dakle, ukoliko ispunjavate sve uslove da PDV obračunat prilikom uvoza robe koristite kao odbitni, ali ga niste platili u poreskom periodu za koji predajete poresku prijavu, ne možete ga iskazati na poziciji predviđenoj za odbitak. Tek kada platite ovaj iznos Upravi Carina, možete iznosom PDV koji je obračunat prilikom uvoza umanjiti svoju PDV obavezu. PDV može da plati i špediter. Zamolite ga da vam dostavi potvrdu o plaćenom PDV kako biste imali dokaz da ste ostvarili pravo na odbitak PDV.

Nabavka usluga iz inostranstva razlikuje se od nabavke dobara.

Naime, carinski organi vrše carinjenje samo materijalnih dobara. Usluge koje pribavljate od inodobavljača, ili usluge koje pružate stranim firmama u drugim zemljama ne podležu carinjenju, i na njih se ne plaća carina. S druge strane, na usluge koje se pribavljaju od inostranih firmi, ali je mesto prometa usluga Republika Srbija podležu obračunu PDV, koji vrši primalac usluga, kao poreski dužnik, kroz interni obračun.

Pored carine i poreza na dodatu vrednost, kod uvoza mogu nastati i druge poreske i parafiskalne obaveze.

Određene vrste usluga podležu posebnim porezima. Uvoz autorskih prava i prava industrijske svojine oporeziv je porezom po odbitku na autorske naknade.

Zakon o posebnim tokovima otpada propisuje pojedine vrste dobara čijim uvozom postajete obveznik naknade za posebne tokove otpada. Proverite u Zakonu da li roba koju planirate da uvozite sadrži neku od komponenti koja je označena kao roba koja potpada pod posebne tokove otpada, kako biste se na vreme upoznali sa obavezama po ovom Zakonu, ukoliko ih imate.

Ukoliko planirate da poslujete sa zemljama u regionu, raspitajte se kod špeditera o olakšicama koje su predviđene za zemlje CEFTA sporazuma, a kojoj pripada veći deo zemalja regiona. Prilikom razmene sa zemljama EU takođe možete računati na određene olakšice.

Poslednja izmena dana 19. decembra 2015. u 01:03


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »