U prethodnom tekstu obradili smo obračun carine i njen tretman u uvoznoj kalkulaciji. Rekli smo da carina predstavlja trošak uvoza odnosno ulazi u nabavnu vrednost robe. Obračun i tretman PDV je, pak drugačiji.

Osnovicu za obračun PDV čini carinska osnovica i sve uvozne dažbine plaćene prilikom uvoza. Dakle, u osnovicu za obračun PDV prilikom uvoznog carinjenja ulaze i sama carina i akciza.

U našem primeru, koji smo koristili i u prethodnim tekstovima, osnovica za obračun PDV-a bila bi carinska osnovica od 183.000 dinara uvećana za obračunatu carinu (18.300), što bi iznosilo 201.300 dinara.

U Rubrici 47 JCI pojavio bi se red koji bi počinjao šifrom 09 koja predstavlja PDV kao vrstu dažbine, a zatim bi sledio iznos osnovice dakle 201.300 i stopa PDV-a, u našem primeru 20%.

Da stvari ne budu suviše jednostavne i dosadne potrudili su se određeni prevoznici koji su iskoristili jednu odredbu Zakona o porezu na dodatu vrednost kako bi račune za uslugu prevoza izdavali bez obračunatog poreza.

Naime, član 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost kaže da se PDV ne plaća na usluge prevoza povezane sa uvozom ukoliko je vrednost tih usluga sadržana u osnovicu za porez koja se obračunava prilikom uvoznog carinjenja.

Šta to praktično znači? Carinska uprava, odnosno špediter prilikom pripreme dokumentacije za carinjenje proveriće račun prevoznika. Usluge mogu biti fakturisane na više načina.

Moguće je da je prevoznik fakturisao prevoz zbirno, dajući cenu za ukupnu relaciju od mesta preuzimanja robe do mesta isporuke, bez obzira na momenat prelaska granice i ulaska u našu zemlju. Na ceo iznos nije obračunat PDV uz napomenu da PDV nije iskazan u računu u skladu sa članom 24.

U našem primeru, prevoznik bi naveo u računu:

Troškovi prevoza na relaciji Budimpešta-Beograd ….. 80.000 dinara

Špediter u ovom slučaju vrši srazmernu raspodelu vrednosti prevoza na deo obavljen u inostranstvu i deo obavljen u Republici.

Deo obavljen u inostranstvu ubacuje u carinsku osnovicu.

U osnovicu za PDV unosi i deo obavljen u inostranstvu ali i deo naknade za prevoz obavljen u Republici, jer je prevoznik naglasio da će ova naknada biti oporezovana prilikom uvoza, kao deo osnovice poreza.

Dakle, u ovoj situaciji, osnovicu za PDV ne čini samo carinska vrednost i iznos dažbina već i iznos troškova prevoza u zemlji, jer je prevoznik iskoristio mogućnost iz člana 24.

Ukoliko niste sigurni kako je špediter (ili drugo llice koje je popunjavalo JCI) razgraničilo troškove prevoza, to možete pročitati u Rubrici 44.

Podaci koji se upisuju u ovu rubriku razdvajaju se zagradama, a grupe podataka kosom crtom.

Primer: (V31)(1000,00)/(V32)(100,00) Šifra znači da se u konkretnom naimenovanju prijavljuju troškovi prevoza i troškovi osiguranja do ulaska u carinsko područje koji se uračunavaju u carinsku vrednost u iznosu od 1000,00 dinara, odnosno 100,00 dinara.

Pod šifrom V81 nalaze se troškovi koji se ne uračunavaju u carinsku osnovicu ali se uračunavaju u poresku osnovicu. Takav je recimo prevoz obavljen u Republici, za koji prevoznik u računu nije obračunao PDV.

Dakle, ako je naš špediter ukupnu naknadu za prevoz na relaciji Budimpešta-Beograd raspodelio tako što je procenio da vrednost prevoza od Budimpešta do naše granice iznosi 60.000 dinara, a da deo u zemlji vredi 20.000 dinara, on će u Rubrici 44 upisati:

(V31)(60.000,00)/(V81)(20.000,00)

A vi ćete znati da će deo od 60.000 biti deo carinske osnovice, dok ćete za potrebe obračuna PDV-a, osnovicu dobiti tako što ćete carinsku osnovicu osim za iznos dažbina uvećati i za iznos od 20.000 dinara.

Ukoliko, pak, račun za prevoz sadrži naknadu za izvršenu uslugu prevoza koja je razgraničena u odnosnu na momenat prelaska naše granice, tako da je na deo prevoza obavljen u Republici obračuna PDV, a deo koji je obavljen u inostranstvu fakturisan je bez PDV po osnovu člana 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u tom slučaju nije potrebno uvećavati poresku osnovicu za iznos naknade prevoza u zemlji, jer je PDV na ovaj promet već obračun u računu koji je prevoznik ispostavio uvozniku.

U našoj kalkulaciji, kao troškovna stavka, naći će se samo PDV plaćen prilikom uvoza koji uvoznik nema pravo da odbije odnosno PDV koji plaća uvoznik koji nije obveznik PDV-a.

PDV za koji obveznik ima pravo odbitka (a to je obračunat i PLAĆEN porez prilikom uvoza) nije element kalkulacije jer ne predstavlja trošak za uvoznika.

Ovim završavamo priču o uvoznim dažbinama, i prelazimo na troškove nabavke koji nastaju u zemlji, u našem narednom tekstu na temu kalkulacije cene robe iz uvoza.

Poslednja izmena dana 28. avgusta 2016. u 19:31


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »