Tokom poslovanja firme nastaju razna potraživanja i obaveze. Obaveze predstvljaju jednu od osnovnih kategorija u knjigovodstvu i obuhvataju sva dugovanja koja firma ima. Po osnovu obaveza u budućnosti se očekuje smanjenje imovine firme (recimo plaćanjem duga dobavljaču sa tekućeg računa doći će do smanjenja novca kojim firma raspolaže).

U poslovnim knjigama vodi se evidencija o obavezama firme, sa ciljem da se svi dugovi koje firma ima obuhvate i realno prikažu.

Kada firma izmiri dug, obaveza se zatvara u knjigama.

Međutim, neće sve obaveze biti zatvorene. Neke od njih ostaće neizmirene iz raznih razloga.

Takvi slučajevi su, na primer:

  • osnivač je odobrio pozajmicu svom privrednom društvu na godinu dana, kada je ono imalo problema sa kratkoročnom likvidnošću. Rok za povraćaj pozajmice je protekao, a firma nema dovoljno novca da vrati pozajmicu. Osnivač odlučuje da se odrekne prava na povraćaj – oprašta dug svom privrednom društvu.
  • dug je zastareo, poverilac nije slao obaveštenja o dugu svom dužniku, te je nastupila potpuna zastarelost duga i dug se može isknjižiti.

Kako se utvrđuju obaveze koje treba otpisati?

Provera tačnosti stanja koje se prikazuje u poslovnim knjigama (knjigovodstvu) vrši se popisom. Popis ne obuhvata samo imovinu, već i obaveze.

Popisivanjem obaveza proverava se da li su sve obaveze koje firma ima unete u knjige, da li su unete u tačnim iznosima i da li je od momenta njihovog unosa u knjige (knjiženja) nastupio neki događaj koji za posledicu ima izmenu njihove vrednosti.

Logično pitanje koje se nameće je kako popisati obaveze, kada one nemaju fizičku supstancu, pa ih ne možemo prebrojati, izvagati i na drugi način izmeriti.

Popis treba shvatiti kao nezavisnu proveru stanja u knjigama, a ne kao prebrojavanje i merenje imovine. Shodno tome, popis obaveza ustvari podrazumeva proveru knjiženja obaveza, a to se sprovodi na osnovu originalne dokumentacije i potvrda o usaglašavanju obaveza sa poveriocima (Izvod otvorenih stavki – IOS).

Naime, prema Zakonu o računovodstvu, privredno društvo i preduzetnici dužni su da usklade stanje u poslovnim knjigama sa stanjem koje su u svojim poslovnim knjigama proknjižili njihovi dobavljači i kupci. Najčešće se usaglašavanje vrši na obrascu Izvoda otvorenih stavki (IOS).

U praksi, dobavljači šalju svojim kupcima IOS obrasce koji sadrže spisak neplaćenih računa najčešće sa stanjem na dan 31.oktobar.

Popisna komisija prilikom vršenja popisa na osnovu računa i primljenih i poslatih IOS obrazaca popisuje obaveze privrednog društva.

Popisna komisija sastavlja popisnu listu obaveza koja predstavlja spisak obaveza firme na datum popisa.

Osim obuhvatanja svih obaveza popisom, zadatak popisne komsije je i da proceni realnu vrednost obaveza.

Naime, prema računovodstvenim standardima, obavezu treba iskazati u onoj meri u kojoj očekujemo ekonomski odliv u budućnosti zarad podmirenja sadašnjih obaveza.

Međutim, kada je izvesno da po osnovu neke obaveze neće doći do odliva sredstava preduzeća u budućnosti, treba preispitati iznos obaveze koji se iskazuje u poslovnim knjigama.

Ovo je jedan od zadataka popisne komisije prilikom vršenja popisa.

Na osnovu informacija koje prikupi i koje joj dostave drugi zaposleni, popisna komisija treba da identifikuje obaveze koje neće proizvesti odliv sredstava (ispunjenje obaveze, plaćanje) i da takve obaveze označi i da predlog za njihov otpis.

Dakle, kada je izvesno da po osnovu obaveze neće doći do odliva resursa, takvu obavezu ne treba prikazivati u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima.

Takve su obaveze koje su izmirene na drugi način, obaveze koje će biti konvertovane u kapital ili drugu obavezu, obaveze koje je poverilac oprostio, obaveze za koje je poverilac izgubio pravo naplate usled zastarelosti i slično.

Kako se knjigovodstveno evidentira otpis obaveza

Dakle, obaveze za koje popisna komisija utvrdi da neće dovesti do odliva sredstava preduzeća ne treba prikazivati u poslovnim knjigama. Na bazi predloga komsije za otpis obaveza, zakonski zastupnik donosi odluku o otpisu obaveza.

Otpis obaveze pre svega nastaje usled otpisa zastarelih obaveza i po osnovu oprosta duga.

Zastarele obaveze isknjižavaju se na osnovu popisnih lista i pregleda zastarelih obaveza, a oprost duga na osnovu pisane odluke poverioca o oprostu duga.

Otpis obaveza predstavlja za firmu prihod, koji se knjiži na kontu 677 Prihodi od smanjenja obaveza.

Na ovom kontu knjiže se otpisi obaveza nastalih usled zastarelosti, vanparničnog poravnanja, oprosta duga i slično. Knjiženje na potražnoj strani računa 677 prati zaduženje odgovarajućeg računa obaveza.

Koje poreske obaveze nastaju prilikom otpisa obaveza?

Otpis obaveza utiče na poreske obaveze po osnovu:

  • poreza na dobit
  • poreza na poklon

Prihod koji se knjiži na kontu 677 ulazi u poresku osnovicu poreza na dobit i uvećava je, pa na ovaj iznos privredna društva praktično plaćaju porez na dobit po stopi od 15%.

Članom 14.4.3 Zakona o porezima na imovinu predviđeno je izuzimanje od oporezivanja porezom na poklon onih iznosa koji su uključeni u osnovicu poreza na dobit. Iz toga razloga, privredna društva (koja će platiti porez na dobit na iznos otpisanog duga) ne plaćaju na ovaj iznos i porez na poklon.

Međutim, nedobitne organizacije, koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, na prihode od otpisa obaveza ne plaćaju porez na dobit, te se ovaj iznos, u određenim slučajevima, oporezuje porezom na poklon. Za svaki konkretan slučaj treba proveriti ispunjenost uslova za oporezivanje odnosno oslobađanje od obaveze plaćanja poreza na poklon za nedobitne organizacije.

Na kraju treba napomenuti da otpis obaveza ne utiče na pravo na odbitak poreza na dodatu vrednost koji je bio sadržan u računu po osnovu koga je nastala obaveza koja se naknadno otpisuje. Naime, pravo odbitka vezuje se za nastali promet, a ne na činjenicu da li je kupac izmirio svoju obavezu prema dobavljaču.

Dakle, odluka da se određena obaveza otpiše ne utiče na poresku obavezu poreza na dodatu vrednost i ne treba vršiti korekcije prethodnog PDV-a prilikom otpisa obaveze. Potpuno je drugačija situacija ukoliko umesto otpisa duga dobavljač ispostavi knjižno odobrenje kojim vrši izmenu osnovice prometa. Tada je potrebno izvršiti korekcije PDV-a.

Valja napomenuti da otpis obaveza nije isto što i:

  • davanje naknadnog popusta od strane dobavljača,
  • umenjenje osnovice kroz knjižno odobrenje koje izdaje dobavljač,
  • povračaj avansa usled raskida ugovora sa dobavljačem.

koji se drugačije knjiže i imaju drugačiji poreski tretman od otpisa obaveza.

Poslednja izmena dana 24. maja 2016. u 10:38


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »