Vi ste profesionalac sa puno znanja i iskustva koji se traže na tržištu rada, ili mladi stručnjak, čiju energiju i posebne veštine prepoznaju potencijalni poslodavci. Ili nešto (neko) treći. U svakom slučaju, pred vama je ponuda za posao, a vi se pitate.

Da li da se zaposlim kod nekog ili da se registrujem kao preduzetnik, po mogućstvu paušalac?

Pretpostavljamo da potencijalni poslodavac pristaje da sarađuje sa vama kao preduzetnikom, ali da planirate da svoje usluge ponudite i drugima.

Zaposleni vs paušalac

Cilj ovog teksta je da iz više uglova analizira prednosti i mane ova dva oblika rada, odnosno da vam, suprotstavljajuci ih, pomogne da izaberete svog pobednika za budućnost.

Prvi podrazumeva angažovanje vas kao radnika koji sa poslodavcem sklapa ugovor o radu. Pretpostavicemo da se radi o punom radnom vremenu. Poslodavac vas prijavljuje na socijalno osiguranje i isplaćuje vam zaradu. Poslodavac isplaćuje i sve pripadajuce doprinose i porez na zaradu. Radnici vrlo često ne znaju ni koliko oni iznose.

Za razliku od toga, preduzetnik paušalac je kategorija privrednih subjekata – preduzetnika koja obavlja privrednu  delatnost samostalno a porez na prihod od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod po rešenju Poreske uprave.

Povlačenje paralele zahteva i analizu prava i obaveza, slobode i rizika, mogućnosti i uskraćivanja, ali nekako se uglavnom svodi na pokretača svakog  biznisa – novac. Koliko vas košta da budete pausalac, a koliko vašeg poslodavca koštate vi kao zaposleni? Koliko možete da zaradite kao zaposleni, a koliko kao preduzetnik?

Njegovo veličanstvo prihod.

Vaš prihod kao zaposlenog je vaša plata i tu nema dileme. Pitanje je koliko treba da fakturisete kao preduzetnik da biste zaradili istu tu platu. Odgovor je platu plus porez i doprinose.

Na primer, kao radnik biste imali platu 100.000 dinara. Ali vi ste pausalac. Pružate mesečno iste usluge u istoj vrednosti jednoj firmi. Imate (ili možda nemate) troškove zakupa poslovnog prostora, nešto kancelarijskog materijala, komunalije, telefon i druge troškove poslovanja ukupno oko 20.000 dinara mesečno. Poreska uprava vam je izdala rešenje kojim su vaše obaveze za porez i doprinose 25.000 dinara mesečno (bez obzira koliko ste tog meseca zaradili). Dakle, da bi vam, u ovom našem jednostavnom primeru, „ostalo“ 100.000 dinara „zarade“ treba da fakturisete vašem klijentu 155.000 dinara (pročitajte i Kako da znam koliko ću poreza i doprinosa plaćati državi kao preduzetnik paušalac – kriterijumi i elementi za obračun poreske obaveze). Kada platite dažbine državi i podmirite troškove, ostaće vam isto koliko biste zaradili kao radnik. Možda se pitate a zašto bi poslodavac plaćao paušalcu 155 kada može radniku 100 hiljada dinara za isti posao? Odgovor je zato što radnika ne plaća 100.000, već mnogo više.

Tu dolazimo do troškova poreza i doprinosa. Bez obzira da li radite kao zaposleni ili kao preduzetnik, vas rad je oporezovan.

Na rad zaposlenog plaća se:

  • porez na zarade
  • socijalni doprinosi na teret zaposlenog
    • doprinos za penzijsko i invalidsko osguranje
    • doprinos za zdravstveno osiguranje
    • doprinos u slučaju nezaposlenosti
  • socijalni doprinosi na teret poslodavca
    • doprinos za penzijsko i invalidsko osguranje
    • doprinos za zdravstveno osiguranje
    • doprinos u slučaju nezaposlenosti

Kao što se vidi, socijalni doprinosi obračunavaju se i na teret zaposlenog i na teret poslodavca, a porez samo jednom. Obračun zarade je matematički kompleksan, a zavisi i od mnogo faktora. Vrlo grubo, za naš primer, uzećemo da su socijalni doprinosi i porez 65.000 dinara na neto platu od 100.000 dinara.

Porez i socijalne doprinose plaća poslodavac. Kada vama kao radniku isplati 100.000 dinara, on državi plaća još 65.000 dinara na ime dažbina za vaš rad.

Dakle, paušalac je u našem slučaju za poslodavca jeftinija opcija, ako posmatramo direktne troškove rada. Moglo bi se reći da paušalac u našem slučaju može da uveća svoju fakturu, a samim tim i svoju zaradu za još 9.000 dinara, i da i dalje bude za poslodavca atraktivniji kao takav nego kao zaposleni radnik.

Možemo posmatrati to i ovako. Radnik košta poslodavca 165.000 dinara. Ukoliko je spreman da ovaj iznos plati  vama kao paušalcu, vi biste mogli da zaradite do 140.000 dinara, ukoliko biste uspeli da eliminišete sve troškove osim poreza i doprinosa po rešenju. To nije neizvodljivo, a zavisi od delatnosti koju biste pružali.

Dakle, sa aspekta zarade – 1:0 za preduzetnike.

Šta još dobija poslodavac ukoliko sklopi ugovor sa preduzetnikom?

Poslodavac ima brojne obaveze u vezi svakog radnika. On je dužan da obezbedi adekvatan radni prostor, da opremi radno mesto, da obezbedi radnu opremu. Neke obaveze nastaju za poslodavca tek kada angažuje određeni broj zaposlenih. Na primer, poslodavci sa preko 10 zaposlenih moraju da urede sistematizaciju radnih mesta, a preko 20 zaposlenih da angažuju osobu sa invaliditetom ili da plate naknadu ukoliko ovo ne učine. Iz svih ovih razloga, neki poslodavci će biti spremni da sarađuju sa preduzetnikom na mesečnom osnovu umesto da zaposle radnika.

Pored toga, poslodavac ima određene obaveze iz radnog odnosa, kao što su teret zarade i dažbina za radnika koji je na bolovanju do 30 dana. Poslodavac ne može da vam da otkaz samo zato što mu se ne dopadate, ali može da ne zaključi sa vama kao preduzetnikom saradnju iz tog razloga, i to mu niko ne može osporiti. Saradnja sa preduzetnikom poslodavcu ostavlja veću slobodu, manje obaveza i u određenom broju slučajeva, manje ga i košta.

Sa druge strane, kao preduzetnik i vi imate veću slobodu. Svoj ste gazda, i možete raditi sa više firmi, a ne samo sa jednom, što je uvek dobro. Preko svoje firme možete sprovesti neki sopstveni projekat ili prodavati svoj proizvod na legalan način. Ako vam kada završite posao za glavnog naručioca ostane vremena, možete prihvatiti dodatne poslove radi veće zarade. Pošto su vam troškovi poreza i doprinosa fiksni, sve što dodatno zaradite je vaše u celosti. Ukoliko ste izmirili porez i doprinose po rešenju koje vam je izdala Poreska uprava, možete zarađeni novac podignuti sa računa kada želite, i slobodno njime raspolagati.

Možda ćete zaraditi mnogo više nego kao nečiji radnik. Ali, možda nećete zaraditi ništa. Preduzetništvo donosi veći potencijal, ali i mnogo veće rizike od radnog odnosa.

Pre svega, kao preduzetnik, vi ste obveznik socijalnih doprinosa. Kada radite u okviru radnog odnosa i dođe vreme za platu, sa pravom gledate u svog poslodavca očekujući isplatu, i ne razmišljate o tome da li je on uspeo da naplati svoja potraživanja, koliki su mu troškovi ovog meseca, da li ima da plati dospele poreze. I to je uredu.

Ali, kao preduzetnik, itekako ćete morati da se brinete za sve ovo. Jer kada porez dođe na naplatu, država će gledati u vas sa istom netolerancijom za neplaćanje. Svakog meseca treba da platite porez i doprinose koje vam je odredila država u rešenju.

Još neke od stvari koje će vas brinuti su da li će biti posla, kako da dođete do novih klijenata, kako da obezbedite naplatu ionako mukotrpno dobijenog posla, šta ako se razbolite, ili odete na porodiljsko odsustvo. Kako da firma ne propadne dok ste na godišnjem odmoru. Da li ćete uopšte moći da odete na godišnji odmor.

Naravno, za sve postoji rešenje (tokom porodiljskog ili drugog dužeg odsustva možete angažovati drugo lice da bude poslovođa). Samo što o njihovom rešavanju sada brinete vi, a ne neko drugi.

Na kraju treba napomenuti da u određenim slučajevima nije moguće dobiti status preduzetnika paušalca, pa je ova dilema tada suvišna.

Poslednja izmena dana 27. oktobra 2015. u 20:45


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »