Šta je preduzetnik paušalac, kategorija uz koju se često (pogrešno) prišiva etiketa nekog ko plaća male dažbine državi?

Paušalac je preduzetnik koji je oporezovan po sistemu koji je predviđen članom 40. Zakona o porezu na dohodak građana. Namenjen je licima koja iz nekog razloga nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige, pa se obraćaju Poreskoj upravi sa molbom da im ona paušalno odredi iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti koji treba da plate. Poreska uprava im rešenjem određuje fiksan iznos poreza i doprinosa, koji oni plaćaju bez obzira na to kako posluju.

Paušalno oporezivanje atraktivno je iz više razloga. Preduzetnik ne mora da vodi poslovne knjige niti da izrađuje završne račune – bilanse (nema knjigovodstvo kao takvo). Jedina knjiga koju vodi je knjiga ostvarenog prometa – KPO knjiga (preuzmi). U nju se unose samo izdati računi za prodatu robu i usluge. Paušalci nisu obavezni da vode evidenciju o troškovima tj ulaznim računima.

Sve što zaradi preduzetnik može da podigne sa svog računa i slobodno troši, jer je rešenjem koje mu je izdala Poreska uprava ceo njegov prihod oporezovan. Prilikom podizanja novca iz svoje radnje, ne plaća nikakav dodatni porez.

Preduzetnici paušalci koji su oslobođeni obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase za prodaju fizičkim licima nisu obavezni da izdaju fiskalni isečak, ali moraju izdati klasičan račun, jer ih na to obavezuje Zakon o zastiti potrošača, član 12. Da se podsetimo, ovaj račun upisuju u KPO knjigu.

No, ne mogu svi preduzetnici biti paušalci. Postoji nekoliko osnovnih uslova koje morate da zadovoljite da biste mogli da tražite paušalno oporezivanje. Pre svega, promet tokom godine mora da vam bude manji od 6.000.000 dinara. Promet je zbir vrednosti svih računa koje ste izdali tokom godine, bez obzira da li ste imali naplatu po ovim računima ili ne. Drugim rečima, to je iznos dobara i usluga koje ste po osnovu prodaje fakturisali svojim kupcima u periodu od jedne godine. Ukoliko ste u sistemu PDV ne možete biti paušalac, a isto i ako se bavite marketingom, knjigovodstvom, trgovinom na malo i veliko. Uslovi za paušalno oporezivanje su strogo propisani, pa je najbolje da se raspitate u Poreskoj upravi da li ih ispunjavate.

Zahtev za paušalno oporezivanje (preuzmi) treba da predate do 30. novembra tekuće za narednu godinu ili 15 dana od dana upisa kod Agencije za privredne registre, ako tek počinjete sa radom. Poreska uprava treba da donese rešenje u roku od 30 dana.

U rešenju se definiše iznos poreza i doprinosa koji preduzetnik (kome je paušal odobren) plaća svakog meseca. Prilikom određivanja iznosa poreskih obaveza, Poreska uprava će uzeti u obzir niz faktora. Polazna osnova za poresku osnovicu je prosečna zarada u delatnosti kojom se bavi potencijalni paušalac. Ona će se povećavati ili smanjivati u skladu sa mestom na kome se nalazi radnja, stepenom opremnljenosti prostora, broju zaposlenih radnika, ekonomskoj razvijenosti opštine u kojoj posluje, i slično. Spisak faktora je dug i tačno je propisano za koliko procenata se smanjuje odnosno povećava porez koji će paušalac plaćati.

Dakle, preduzetnik paušalac plaćao bi iznos koji mu je razrezala Poreska uprava bez obzira na to koliko je zaradio tokom godine. Recimo da je njegova mesečna obaveza za poreze i doprinose po rešenju 27.000 dinara. On će ovaj iznos plaćati i ako tokom godine zaradi 2.000.000 dinara i ako zaradi 2.000 dinara. Za razliku od njega, njegov kolega „knjigaš“ angažuje knjigovođu i beleži svoje prihode i troškove. On plaća porez na ostvarenu razliku. Jasno je da će platiti mnogo više državi ako bude zaradio 2.000.000 nego ako zaradi 2.000 dinara.

Iz primera se vidi da je najveća prednost paušala ujedno i njegova najveća mana, zavisno od toga koliko ste bili uspešni. Za razliku od preduzetnika koji je jako dobro poslovao, pa će platiti relativno manji iznos poreza na tako veliki prihod, paušal nije najsjajnije rešenje za nekog ko ne može da se pohvali većim prometom. Naročito ako se uzme u obzir da je u proteklih par godina, Poreska uprava povećala (u globalu) iznos poreza koji razrezuje paušalcima, što je za posledicu imalo zatvaranje određenog broja radnji.

Ako tek počinjete i nema izgleda da ćete tokom prve godine značajnije razviti posao, možda će vam fiksni iznos poreza biti preveliko opterećenje, pa treba da razmislite o nekom drugom obliku organizovanja i oporezivanja.

Poslednja izmena dana 22. oktobra 2015. u 18:28


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »