Pitanje koje postavlja većina budućih preduzetnika – koji oblik firme da otvorim da bih imao najmanje troškova?

Većina preduzetnika (a pod preduzetnikom mislim na osobu koja započinje sopstveni posao, a ne na preduzetnika kao pravnu formu) pita se u jednom trenutku – kako da započnem posao sa što manje troškova i sa što manje obaveza prema državi.

Ovo pitanje nije neobično. Započeti sopstveni biznis je težak i finansijski zahtevan korak, a dobra kontrola troškova povećava šanse da biznis preživi i postane održiv.

Planiranje obaveza prema državi nije ni lako ni jednstavlno, naročito u našem poreskom sistemu sa bezbroj poreskih oblika i stalnim zakonskim izmenama.

Većina poreza nastaje sa realizacijom određenih transakcija. Na primer, ukoliko isplaćujete zakupninu poslovnog prostora fizičkom licu, plaćate porez na zakup. Ukoliko nabavite licencu za poslovni softver iz inostranstva, plaćate porez po odbitku na autorske naknade. Porez na dodatu vrednost ćete plaćati ukoliko postanete obeveznik ovog poreza dobrovoljno ili po sili zakona (ukoliko “uđete” u sistem PDV-a).

Međutim, postoje određene dažbine za koje možemo reći da su neizbežne i one najviše interesuju preduzetnika koji želi da minimizira svoje obaveze na početku poslovanja kada očekuje vrlo skromne ili nikakve prihode.

Prilikom izbora pravne forme (preduzetnik, ortačko društvo, društvo ograničene odgovornosti, akcionarsko društvo itd) potrebno je sagledati nekoliko aspekata, od kojih je jedan od važnijih model oporezivanja.

U ovom tekstu pokušaćemo da izdvojimo nekoliko najčešćih modela oporezivanja, između kojih se preduzetnici dvoume pre same registracije privrednog subjekta.

S obzirom da se u praksi najčešće susrećemo sa izborom između preduzetnika i društva ograničene odgovornosti, u tekstu ćemo analizirati prednosti i mane modela oporezivanja koji su raspoloživi za ova dva pravna oblika.

Nemoguće je uzeti u obzir sve detalje koji se u praksi mogu javiti i uticati na finansijski položaj i oporezivanje subjekata, pa ćemo u tekstu sve slučajeve uopštiti.

Opcija I – rad osnivača van radnog odnosa u društvu ograničene odgovornosti

Ovaj model podrazumeva da ste osnovali doo i da u njemu radite kao osnivač van radnog odnosa. Da, dobro ste pročitali – rad van radnog odnosa. I to je moguće!

Naime, ukoliko se odlučite da kao osnivač firme budete i njen direktor, a da ne zaposlite nikog drugog da radi u vašoj firmi, možete to činiti bez sklapanja ugovora o radu sa svojim društvom.

Rad osnivača van radnog odnosa je “najjeftiniji” i za njega se najčešće odlučuju osobe koje počinju “od nule”.

Ukoliko već negde rade, odnosno ukoliko su u radnom odnosu kod drugog poslodavca, po osnovu rada u svom društvu platiće samo PIO doprinos na minimalnu osnovicu, koji varira između 5.000 i 6.000 dinara mesečno.

Ukoliko nisu zaposleni kod drugog poslodavca, na osnovu rada u svojoj firmi u obavezi su da plate sva tri obavezna socijalna doprinosa, koji variraju između 8.000 i 9.000 dinara mesečno.

Prednost je očigledno u malim obavezama za doprinose (porez na rad se ne plaća).

Za ovaj sistem najčešće se odlučuju pojedinci koji počinju rad u okviru sektora usluga. Delatnost firme baziraju na uslugama koje nastaju kao proizvod ulaganja ličnog vremena i truda. Oni najčešće već rade u drugoj firmi, gde im se izmiruju porez i doprinosi.

Novoosnovane firme u prvoj godini često posluju sa gubitkom ili skromnom dobiti, pa ovaj model može biti ključan za preživljavanje u ovom kritičnom periodu. S obzirom da ostvaruju skromne rezultate poslovanja, to što je dobit oporezovana stopom od 15% i što prilikom podizanja dobiti treba platiti još 15% za njih nije presudno.

O obračunu doprinosa na rad osnivača van radnog odnosa možete pročitati ovde, a o instituciji direktora ovde.

Još jednom napominjemo da osnivač koji radi van radnog odnosa i po tom osnovu plaća doprinose na minimalnu osnovicu nema pravo da sebi isplati neto zaradu odnosno naknadu za rad. Osnivač u okviru ovog modela može da podigne dobit firme u formi dividende, ali je ona oporeziva, kao što smo već naveli u tesktu.

Opcija II – rad u radnom odnosu u svom društvu ograničene odgovornosti

Ukoliko imate izvesan ili još bolje već ugovoren posao sa stabilnim mesečnim prilivom a niste nigde zaposleni, ovo je možda model koji će vam odgovarati.

Sa svojim društvom čiji ste osnivač sklapate ugovor o radu. Po osnovu rada svakog meseca primate naknadu – zaradu, a po istom osnovu državi plaćate porez i doprinose. Po pitanju obračuna, vaša zarada ima isti tretman kao i zarada bilo kog drugog zaposlenog radnika.

Minimalna zarada iznosi okvirno oko 22.000 – 23.000 dinara za standardno radno vreme od 40 sati nedeljno, a dažbine koje treba platiti državi oko 15.000 dinara.

Dakle, u odnosu na slučaj kada radite kao osnivač van radnog odnosa, plaćate značajno veći iznos dažbina mesečno, koji zavisi od visine vaše zarade, koji sami određujete, ali zato primate zaradu i ostvarujete i druga prava iz radnog odnosa (imate pravo na naknadu troškova prevoza do posla i sa posla u neoporezivom iznosu, pravo na dnevnicu za službeni put itd.)

Na razliku između prihoda i troškova na kraju godine koja predstavlja dobitak plaćate porez od 15%, a ukoliko želite da ostvarenu dobit podignete kroz instituciju dividende plaćate još 15% poreza na dividendu.

Dakle, ukoliko iz očekivanog priliva možete da pokrijete troškove svoje zarade koji iznose minimalno oko 37.000 dinara svakog meseca a sastoje se od vaše neto zarade i dažbina prema državi, možete razmišljati o zasnivanju radnog odnosa sa svojim društvom.

Naravno, sredstva ne moraju poticati od prihoda od prodaje. Vi ih možete uložiti kao kapital društva ili ih pozajmiti svome društvu kao osnivač. U svakom od ovih slučajeva, važno je da imate dovoljno sredstava da u roku isplatite zaradu sa pripadajućim porezima i doprinosima.

Kašnjenje u isplati zarade odnosno neisplaćivanje zarade i poreza i doprinosa predstavlja prekršaj koji vam može doneti dodatne troškove i probleme u vidu kamate, prinudne naplate poreskog duga, prekršajne prijave i kazne i slično. Imajte ovo na umu kada se budete opredeljivali da sa svojim društvom zasnujete radni odnos.

Nasuprot društvu ograničene odgovornosti stoji preduzetnik odnosno ono što u praksi često nazivamo preduzetničkom radnjom, iako zakon ne poznaje ovaj termin.

Pratite nas i u narednom tekstu saznajte koje su prednosti i mane tri modela koja su na raspolaganju preduzetnicima:

• Paušalno oporezivanje
• Samooporezivanje bez isplate lične zarade preduzetnika
• Samooporezivanje uz isplatu lične zarade preduzetnika