Po pravilu, zaposlenima za obavljeni rad pripada zarada, a osnivačima privrednog društva profit.

Međutim, poslodavac može doneti odluku da zaposlene nagradi tako što će sa njima podeliti ostvareni profit (dobit).

Ovaj institut naziva se učešće zaposlenih u raspodeli ostvarene dobiti.

Odluku o raspodeli ostvarene dobiti zaposlenima donosi skupština društva (koju čine svi članovi – osnivači društva) ili drugi nadleži organ poslodavca, a na osnovu osnivačkog akta u kojem je takva mogućnost predviđena.

Naime, kako profit pripada vlasnicima (članovima) društva, neophodno je da se oni u osnivačkom aktu saglase da će se odreći dela ostvarene dobiti u korist zaposlenih. Nakon toga, pravo zaposlenih na učešće u ostvarenoj dobiti može se urediti pravilnikom o radu ili ugovorom o radu zaposlenog.

Odluka o raspodeli ostvarene dobiti (u kojoj se predviđa i učešće zaposlenih u raspodeli) donosi se na osnovu usvojenih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Predmet raspodele može biti samo ostvarena dobit u prethodnoj poslovnoj godini (prethodnim poslovnim godinama), raspoloživa za raspodelu, koja se nalazi u bilansu stanja na poziciji 340 – neraspoređena dobit ranijih godina.

Kako se učešće zaposlenih “isplaćuje” sa pozicije 340, ono nema karakter troškova poslovanja tj ne utiče na poslovni rezultata u godini u kojoj se vrši raspodela dobiti zaposlenima.

Takođe, kako se na poziciji 340 Neraspoređena dobit ranijih godina nalazi iznos dobiti nakon oporezivanja porezom na dobit, raspodela dobiti zaposlenima ne utiče na visinu poreza na dobit koji plaća poslodavac (za godinu iz koje potiče dobit niti u godini u kojoj se vrši raspodela).

Iznos koji se u odluci o raspodeli opredeljuje za isplatu zaposlenima nije iznos koji će zaposleni zaista i primiti, jer se na iznos učešća obračunava i plaća:

  • porez na drugi prihod, u skladu sa članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
  • doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike

Porez se obračunava po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova, a doprinos za PIO po stopi od 26% na istu osnovicu.

Na primer, ukoliko je odlukom o raspodeli dobiti utvrđeno da učešće zaposlenog u ostvarenoj dobiti iznosi 200.000 dinara, obračun bi izgledao ovako:

Učešće zaposlenog u dobiti 200.000,00 dinara
Normirani troškovi (20%) 40.000,00 dinara
Oporezivi prihod 160.000,00 dinara
Porez na dohodak (20%) 32.000,00 dinara
Doprinos za PIO (26%) 41.600,00 dinara
Iznos za isplatu zaposlenom 126.400,00 dinara

 

Poslodavac je dužan da pre svake isplate obračuna porez i doprinos za PIO i o tome sastavi i preda poresku prijavu PPP-PD preko portala ePorezi.

Tek nakon toga, vrši se isplata zaposlenima paralelno sa plaćanjem poreza i doprinosa. Isplata neto iznosa zaposlenom i poreza i doprinosa državi vrši se uz korišćenje broja odobrenja (BOP) koji se dobija nakon predaje poreske prijave. Ovaj broj se upisuje u polje poziv na broj odobrenja u naloga za plaćanje.

Ukoliko je iznos za isplatu utvrđen kao neto, potrebno je sprovesti preračun na bruto, korišćenjem koeficijenta 1,58227848.

Neto iznos predviđen za isplatu množimo navedenim koeficijentom, a zatim primenjujemo gore opisani postupak obračuna poreza i doprinosa za PIO.

Za iznos oporezivog prihoda zadužuje se konto 340 Neraspoređena dobit ranijih godina, dok se istovremeno odobravaju konta:

  • 462 Obaveze za učešće u dobiti
  • 489 Ostale obaveze za poreze i doprinose (za iznos obračunatog poreza)
  • 489 Ostale obaveze za poreze i doprinose (za iznos obračunatog doprinosa za PIO)

Iznos oporezivog prihoda po osnovu učešće zaposlenih u raspodeli dobiti privrednog društva ulazi u oporezivi zbir prihoda na koji zaposleni plaća godišnji porez na dohodak građana.

Zaposleni će iznos oporezivog prihoda pronaći u potvrdi o isplaćenim prihodima, koju će mu poslodavac izdati do kraja januara za prethodnu godinu.

Kada sabere sve ostvarene prihode po različitim osnovama, zaposleni koji prelazi godišnji neoporezivi iznos (koji je za 2016. godinu iznosio oko 2.285.000,00 dinara) plaća porez na godišnji prihod na razliku ostvarenog i neoporezivog iznosa.

Za kraj napominjemo da učešće zaposlenih u planiranoj dobiti (tekuće poslovne godine) ima drugačiji karakter. Predstavlja bonus, a poreski se tretira kao deo zarade zaposlenog.

Naime, Zakonom o radu uređeno je da se zarada sastoji, između ostalog, i iz zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, te bi učešće u tekućoj dobiti predstavljalo deo zarade zaposlenog. Najčešće se isplaćuje kao “13. zarada”.

Poslednja izmena dana 2. januara 2018. u 04:04


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »