Osnovica za obračun poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. Ovo je iznos koji se dobija posebnim postupkom obračuna na obrascu poreskog bilansa, a prilikom izrade završnog računa i poreske prijave poreza na dobit za pravna lica.

Zakonom o porezu na dobit utvrđeno je da je polazna mera za obračun poreza na dobit finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) iz bilansa uspeha. Ova veličina zatim se uvećava ili umanjuje za iznose korekcija koje su propisane zakonom. Nakon primene svih korekcija dobija se oporeziva dobit, koja je osnovica poreza na dobit pravnih lica.

Finansijski rezultat (dobitak ili gubitak iz bilansa uspeha) */- korekcije prihoda i rashoda = oporeziva dobit

Jedna od veličina koja se koriguje je i trošak amortizacije stalnih (osnovnih) sredstava.

Amortizacija je postepeno otpisivanje vrednosti osnovnih sredstava. Obračun amortizacije vrši se godišnje. Osnovni razlog obračuna amortizacije je da se troškovi višegodišnje upotrebe nekog sredstva rasporede po tim godinama, a ne da se ceo iznos troška pripiše samo jednoj godini, što bi umanjilo rezultat poslovanja u toj godini. Radi ilustracije, pretpostavimo da je firma nabavila proizvodnu opremu u vrednositi od 800.000 dinara. Tehnički direktor je procenio da će oprema biti korišćena 10 godina, odnosno da će svake godine izgubiti jednu desetinu svoje vrednosti. Zbog toga, knjigovođa neće knjižiti u trošak tekuće godine svih 800.000 dinara, već samo 80.000. Ovaj iznos knjižiće u trošak svake godine u narednih 9 godina, tok sva vrednost sredstva ne bude preneta u troškove, a sredstvo stavljeno van upotrebe. Na taj način, trošak se ravnomerno raspoređuje tokom perioda korišćenja (potrošnje) stalnih sredstava.

Dinamika trošenja osnovnih sredstava određuje se u firmi u skladu sa predviđanjem koliko godina će osnovno sredstvo biti ekonomski i tehnološki efikasno. Firma odlučuje i koje metode obračuna će koristiti. Ukoliko se sredstvo ravnomerno troši, svake godine biće otpisan isti iznos. Ukoliko se sredstvo više troši u prvim godinama korišćenja, ima smisla koristiti degresivni metod amortizacije. Moguće je primeniti i funkcionalni metod, gde se trošak amortizacije određuje u skladu sa brojem proizvoda ili usluga koji su dobijeni kao rezultat rada osnovnog sredstva.

Trošak koji se obračuna u skladu sa računovodstvenom regulativom naziva se računovodstvena amortizacija.

Međutim za potrebe obračuna osnovice poreza na dobit – oporezive dobiti, trošak amortizacije dobijen računovodstvenim putem se ne priznaje. U poreskom bilansu, obrascu koji služi za obračun oporezive dobiti, na rezultat poslovanja (dobit iz bilansa uspeha) dodaje se iznos računovodstvene amortizacije. Na ovaj način se dobit uvećava za iznos troška osnovnih sredstava tj uticaj računovodstvene amortizacije na rezultat se isključuje. Dobit se zatim umanjuje za iznos amortizacije obračunat u skladu sa propisima o porezu na dobit. Ovaj iznos naziva se poreska amortizacija.
Pretpostavimo da je privrednik tokom godine ostvario prihod od prodaje dobara od 1.000.000 dinara. Troškovi materijala bili su 200.000 dinara, troškovi računovodstvene amortizacije 300.000 dinara, i svi ostali troškovi 400.000 dinara. Dobit u bilansu uspeha bila bi 100.000 dinara (razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova). Poreska amortizacija prema propisima iznosi 50.000 dinara.

Kako bi izračunao koliko poreza na dobit privrednik treba da plati, knjigovođa popunjava obrazav poreskog bilansa. Polazi od računovodstvenog rezultata koji iznosi 100.000. U obrascu zatim na ovaj iznos dodaje računovodstvenu amortizaciju. Dobija iznos od 400.000 dinara, a od njega oduzima poresku amortizaciju i dobija iznos od 350.000 dinara, koji predstavlja oporezivu dobit.

Vidimo da je poreskim propisima priznat mnogo manji trošak amortizacije, te je za razliku između računovodstvene i poreske amortizacije uvećana osnovica poreza na dobit u odnosu na dobit iz bilansa uspeha. Na ovaj način, kao što smo već naveli, isključuje se uticaj visine troškova računovodstvene amortizacije na porez na dobit, a priznaje se trošak utvrđen po posebnom, poreskom, obračunu.

Poreska amortizacija uređena je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, član 10. Sva sredstva koja podležu obračunu računovodstvene amortizacije uključuju se i u obračun poreske.

Za te potrebe definisane su stope i metode obračuna po grupama. Grupe su označene rimskim brojevima od I do V.

Prvu grupu čine nepokretnosti. Poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se po stopi od 2,5% primenom proporcionalne metode. Osnovicu čini nabavna vrednost sredstva. Obračun se vrši za svako stalno sredstvo posebno tako što se osnovica (nabavna vrednost sredstva) pomnoži stopom amortizacije. Na ovaj način, svake godine iznos amortizacije će biti isti – sredstvo se tokom vremena ravnomerno (proporcionalno) troši. Ukoliko je sredstvo nabavljeno tokom godine, amortizacija se obračunava samo za period od nabavke do kraja godine (dakle srazmerno vremenu korišćenja).

Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost grupe. Osnovicu za amortizaciju u prvoj godini čini nabavna vrednost, a u narednim periodima neotpisana vrednost.

Stope amortizacije su sledeće:

  • II grupa 10%;
  • III grupa 15%;
  • IV grupa 20%;
  • V grupa 30%.

Poreska amortizacija dobija se tako što se na neotpisanu vrednost cele grupe primenjuje odgovarajuća stopa. Neotpisana vrednost računa se tako što se od nabavne vrednosti oduzme poreska amortizacija obračunata u prethodnim godinama. Na ovaj način, dobija se veća amortizacija u prvim godinama korišćenja, a manja pri kraju korisnog veka.

Raspored sredstava po grupama definiše Pravilnik o načinu razvrstavnja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Službeni glasnik RS“, br. 116/04 i 99/10). U Pravilniku je po grupama razvrstano nešto manje od 100 vrsta osnovnih (stalnih) sredstava.

Na primer, alat i inventar spadaju u III grupu, što znači da se amortizuju po stopi od 15%. U istoj grupi su između ostalog i fiskalne kase, kalkulatori i oprema za fotokopiranje. Iz V grupe izdvajamo kompjuter i opremu za procesiranje podataka i aplikativne softvere. Dakle, oni se amortizuju po stopi od 30%. Oprema za kancelariju i klima uređaji razvrstani su u II grupu, pa se u poreski trošak priznaje svake godine 10% vrednosti njihove grupe.

Ako je krajnji saldo pojedine grupe od II do V manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu u godini, celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe jednak je nuli.

Obračun amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe od II do V vrši se na Obrascu OA – Obračun amortizacije stalnih sredstava. Ovaj obrazac predaje se kao prilog poreskom bilansu i poreskoj prijavi, koji se predaju elektronski.

Obračun amortizacije za sredstva iz prve grupe ranije se radio na obrascu OA-1, koji nije propisan obrazac, već se oformio iz praktične potrebe. S obzirom da nije propisan, ovaj obrazac ne može se predati elektronski. Za sada, neki poreski inspektori prihvataju njegovu predaju u papirnom obliku dok drugi smatraju da je on nepotreban samim tim što nije zakonski propisan. Ostaje da se ovaj praksa poreskih inspektora ujednači, kako bi svi poreski obveznici predavali isti set dokumentacije uz poresku prijavu poreza na dobit.

Poslednja izmena dana 25. oktobra 2015. u 15:20


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »