Na kraju svake poslovne godine, radi utvrđivanja obaveze za porez na dobit, pravna lica sastavljaju poreski bilans i poresku prijavu poreza na dobit. Postoje posebni obrasci za pravna lica – privredna društva, koja su osnovana radi stvaranja dobiti kroz privrednu delatnost (preduzeća), a poseban za nedobitne organizacije.

U ovom tekstu bavimo se poreskim bilansom i poreskom prijavom za privredna društva (“dobitne organizacije”). Oni popunjavaju i predaju obrazac poreskog bilansa PB-1 i poresku prijavu PDP u roku od 180 dana od kraja poslovne godine, dakle do 29. juna tekuće za prethodnu godinu. Obrasci se predaju elektronski, putem portala Poreske uprave ePorezi.

Osnovica za obračun poreza na dobit je oporeziva dobit privrednog društva. Ona se ne nalazi ni u jednom računovodstvenom izveštaju, već se dobija u posebnom postupku obračuna na obrascu poreskog bilansa. Možemo reći da je poreski bilans obrazac koji služi da se na njemu izračuna iznos oporezive dobiti, dok se iznos poreza obračunava u poreskoj prijavi.

Obračun oporezive dobiti polazi od dobitka ili gubitka pre oporezivanja iz bilansa uspeha i podrazumeva da se on koriguje (uskladi) na način propisan Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Naime, Zakon za određene vrste troškova propisuje maksimalne iznose koji se mogu priznati, dok neke troškove uopšte ne priznaje prilikom obračuna oporezive dobiti. Na primer, troškovi koji nisu adekvatno dokumentovani uopšte se ne priznaju, dok se troškovi reprezentacije priznaju samo do iznosa od 0,5% ukupnog prihoda.

Šta znači termin priznaje? Jednostavno, Zakon zahteva da se ovi troškovi ne uzmu u obzir prilikom obračuna oporezive dobit kao poreska osnovica, odnosno da se uzme samo deo ovih troškova, iako su oni tokom godine evidentirani u knjigovodstvu pravnog lica.

Oporeziva dobit (poreska osnovica) biće veća od dobiti pre oporezivanja iz bilansa uspeha za iznos troškova koji se ne priznaju. Odnosno, ovi troškovi neće uticati na smanjenje poreske osnovice, kao da nisu ni nastali.

Korekcije rashoda uređene su članovima 7-22 Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Iz broja članova može se naslutiti koliko je ova materija detaljna i obimna. U nekom od narednih tekstova obradićemo sve pojedinačne korekcije.

Pored troškova, potrebno je uskladiti i prihode. Usklađivanje prihodaje znatno manjeg obima, i uređeno je članovima 23-26 Zakona.

U poreskom bilansu svaka korekcija unosi se u odgovarajući red u tabeli.

Na kraju obrasca poreskog bilansa dobija se oporeziva dobit kao rezultat svih usklađivanja rashoda i prihoda iz računovodstvene evidencije.

Ova veličina prenosi se u poresku prijavu, u kojoj se dalje vrši obračun poreza.

Pored poreske obaveze, u poreskoj prijavi vrši se i obračun mesečne akontacije poreza koju će firma nadalje plaćati sve do predaje naredne poreske prijave.

Možemo zaključiti da se zbog obaveze usklađivanja dobiti dobijene računovodstvenim propisima, poreska osnovica poreza na dobit može znatno razlikovati od dobiti iz bilansa uspeha. Čak se može desiti i da firma koja je poslovala sa gubitkom(prikazuje gubitak pre oporezivanja u bilansu uspeha) plati porez na dobit, a sve ukoliko bi postojao visok iznos troškova koji se za potrebe obračuna poreske osnovice ne priznaju.

Poslednja izmena dana 31. avgusta 2015. u 11:07


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »