Zbog velikog interesovanja, kao i zbog zabune koje su nastale izmenama zakona, odnosno brisanjem člana zakona koji je pominjao pozajmice privrednom društvu, u široj javnosti su se javile nedumice – kako je sada regulisana ovo pitanje? Odgovor dajemo u ovom tekstu.

Ko može da bude zajmodavac?

Svako.

Zajam privrednom društvu može biti dat kako od strane samih članova društva, tako i od strane trećih lica, dakle lica koja su izvan društva. Kada kažemo lica, mislimo i na pravna i fizička lica. Ne postoje prepreke za davanje zajma u pogledu lica koja mogu da budu zajmodavac.

To što se neko lice u smislu zakona smatra povezanim licem, ne znači da su ta lica izuzeta iz kruga lica koja mogu da daju pozajmicu. Povezana lica se tretiraju samo prilikom vraćanja pozajmice, i to samo prilikom pokretanja stečaja nad privrednim društvom, i to ćemo objasniti niže u tekstu. Dakle, svako može da bude zajmodavac privrednom društvu.

Kakva promena zakona je izazvala zabunu?

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011) je regulisao zajam članom 181. Odredbe člana 181. prestale su da važe 13. avgusta 2014. godine, danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) na osnovu člana 69[s1] tog zakona.

Nekadašnji član 181. ((koji je prestao da važi 13. avgusta 2014. godine)) Zakona o privrednim društvima je zajam dat društvu od strane člana društva regulisao tako što je propisivao da “član društva ili sa njime povezano lice može društvu dati zajam u svako doba, u skladu sa zakonom“. Dalje, taj isti član je propisivao da ”ukoliko dođe do stečaja društva, u samom postupku stečaja član društva ili sa njim povezano lice koje je društvu dalo zajam, u delu u kojem taj zajam nije obezbeđen, smatraće se za lice koje je prihvatilo da bude isplaćeno nakon stečajnih poverilaca društva”. Prema tom članu ”obezbeđenje koje je društvo dalo za zajam u trenutku kada je bilo nesposobno za plaćanje, ili u roku od godinu dana pre dana otvaranja stečaja nad društvom, ne proizvodi pravno dejstvo u postupku stečaja nad društvom”. Takođe, ”ukoliko društvo vrati zajam u poslednjoj godini pre dana otvaranja stečaja nad društvom, to će se smatrati radnjom namernog oštećenja poverilaca i kao takva je  podobna za pobijanje u smislu zakona kojim se uređuje stečaj”. Članom 181. je bilo i propisano da “u slučaju uspešnog pobijanja isplate, član društva koji je dao obezbeđenje solidarno odgovara društvu za povraćaj predmetne isplate do vrednosti datog obezbeđenja u trenutku kada je isplata od strane društva prema trećem licu izvršena, a ako tu vrednost nije moguće utvrditi do vrednosti datog obezbeđenja u trenutku kada društvo od člana zatraži povraćaj te isplate“.

Kako Zakon o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US i 83/2014) sadrži odredbe koje zajam regulišu na isti način poput Zakona o privrednim društvima, tako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) kao posebnog zakona u odnosu na Zakon o privrednim društvima ukinut, odnosno prestao da važi, član 181. Zakon o privrednim društvima.

Šta sada važi?

Trenutno važeći Zakon o stečaju svojim članom 123. zajam reguliše pozajmicu u slučaju nastupanja stečaja društva kako sledi:
Pravni posao, odnosno pravna radnja, zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci. Obezbeđenje koje je stečajni dužnik dao za zajam, odnosno druge pravne radnje koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, licu povezanom sa stečajnim dužnikom, osim lica koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem kredita ili zajmova, u trenutku kada je bilo trajnije nesposobno za plaćanje u smislu ovog zakona ili u roku od godinu dana pre dana otvaranja stečajnog postupka nad društvom, ne proizvodi pravno dejstvo u postupku stečaja nad društvom.  Ako je stečajni dužnik u poslednjoj godini pre otvaranja stečaja vratio kredit ili zajam licu povezanom sa stečajnim dužnikom u smislu ovog zakona, osim licu koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem kredita, smatraće se da je izvršio radnju namernog oštećenja poverilaca koja je podobna za pobijanje.

Ko su povezana lica prema zakonu o stečaju?

Pri tom je krug lica koja se smatraju povezanim licem sa stečajnim dužnikom, određen izuzetno široko.

Povezanim licem stečajnom dužniku u smislu ovog zakona smatraju se lica koje su srodnici po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug fizičkih lica:

  • direktora, člana organa upravljanja ili organa nadzora stečajnog dužnika;
  • člana stečajnog dužnika koji za njegove obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom;
  • člana ili akcionara sa značajnim učešćem u kapitalu stečajnog dužnika;
  • lica koja zbog svog posebnog položaja u društvu imaju pristup poverljivim informacijama ili imaju mogućnost da se upoznaju sa finansijskim stanjem stečajnog dužnika;
  • lice koje je faktički u poziciji da vrši značajniji uticaj na poslovanje stečajnog dužnika;

Povezanim licem smatra se i pravno lice koje stečajni dužnik kontroliše u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Posebne napomene povodom kapitala društva

Pozajmice kako člana društva tako i trećih lica, ne povećavaju kapital društva. Naime, pozajmica ima karakter duga društva prema članu koji je pozajmicu dao.

U nekom kasnijem trenutku, postoji mogućnost, ali ne i obaveza da se pozajmica konvertuje u dodatnu uplatu člana društva. U tom slučaju se kapital društva povećava. Ukoliko je pozajmicu društvu dalo bilo koje drugo lice, a ne član društva, a društvo nije u mogućnosti da mu vrati pozajmicu, to lice ima opciju izvršenja na udelu u skladu sa propisima kojima je regulisano izvršenje, što znači da on u vrednosti pozajmice dobija udeo u društvu kojem je dao pozajmicu.

Kako zaključiti ugovor o pozajmici

Ugovor o zajmu je pravni osnov davanja pozajmice društvu, i kao takav ne podleže overi pred nadležnim organom. Naravno, ukoliko ugovorne strane žele, ne postoje pravne prepreke da ugovorne strane ovaj ugovor overe.

U slučaju neblagovremenog vraćanja pozajmice, zatezna kamata teče samo ako je Ugovorom određen rok vraćanja pozajmice. Kamata se može ugovoriti bez obzira da li je Ugovorom određen rok vraćanja pozajmice. Naravno, postoji i mogućnost bespovratnog zajma, što se postiže jednostranim odricanjem davaoca zajma da zahteva povraćaj novca.

U vezi sa svim navedenim, treba naglasiti da je neophodno ugovoriti sve uslove i način davanja pozajmice, kao i rok vraćanja i eventualnu kamatu, jer nema posebnih zakonskih normi koje bi se automatski primenjivale u slučaju neke sporne situacije koja se tiče davanja pozajmice.

Zaključak

Iz svega navedenog jasno je da Zakon o stečaju reguliše samo posledicu vraćanja zajma godinu dana pred stečaj, a ne način i uslove pod kojima se pozajmica uopšte i može dati društvu. Kako nijednim posebnim zakonom nije regulisano davanje zajma društvu, tako se na njega primenjuju opšte odredbe ugovornog prava, odnosno Zakon o obligacionim odnosima. Ukoliko ni odredbe ovog zakona ne pokrivaju sva pravna pitanja, ostavlja se ugovornim stranama da saglasnom voljom ugovore način i uslove pod kojima se društvu daje zajam.

 

Poslednja izmena dana 8. maja 2016. u 01:08


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »