Osim Ugovora o radu, Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisuje i mogućnost, odnosno obavezu poslodavca da radne odnose uredi takozvanim Pravilnikom o radu. Pravilnik o radu, kao takav, predstavlja opšti pravni akt poslodavca, kojim se, na opšti način, naravno, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

Odnos pravilnika o radu sa zakonom i ugovorom o radu

Pravno mesto Pravilnika u sistemskom važenju propisa, odnosno hijerarhiji pravnih akata je između zakona i obavezujućih podzakonskih akata koji su iznad i Ugovora o radu koji je hijerahijski ispod Pravilnika o radu. Ovo znači da Pravilnik o radu Vaše firme mora biti u skladu sa zakonom, naročito sa Zakonom o radu, kao i da Ugovori o radu moraju biti u skladu sa Pravilnikom o radu. Ovo znači da Pravilnik o radu i Ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni Zakonom. Naravno, Pravilnikom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako samim zakonom nije drukčije određeno.

U slučaju da Pravilnik o radu, odnosno pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.

Zakon o radu eksplicitno propisuje ništavost onih odredbu Ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom ili Pravilnikom o radu, odnosno odredbi koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog.

Osim navedenog, treba imati na umu ocenu Ustavnog suda ((Odluka Ustavnog suda, IUo broj 179/2008 od 20. maja 2010. godine, objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 55/2010 od 6. avgusta 2010. godine)), da je Pravilnik o radu izraz volje samo jedne strane – poslodavca, i da ima privremeni karakter, čije donošenje ima za cilj da se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca urede dok se ne steknu uslovi za donošenje kolektivnog ugovora, koji je rezultat pregovaranja zaposlenih i poslodavca kao socijalnih partnera.

Ko i kada donosi pravilnik?

Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom. Najčešći slučaj je da Pravilnik o radu donosi direktor, jer on kao lice ovlašćeno za zastupanje ima taj pravni kapacitet.

Vaša firma možda neće imati dovoljan broj zaposlenih koji bi omogućio njihovo sindikalno organizovanje, pa je važno napomenuti uslove kada se radni odnosi uređuju Ugovorom o radu, odnosno Pravilnikom o radu, a to su:

  • ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
  • ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
  • ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora, kada su učesnici kolektivnog ugovora dužni da nastave pregovore u dobroj veri, i kada je poslodavac dužan da Pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu;
  • ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

Naravno, poslodavac može prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa da uredi Pravilnikom o radu, i u slučaju kad ima organizovan sindikat, ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora nije pokrenuo inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora.

Kada pravilnik o radu stupa na snagu?

Srpski Ustav propisuje da bilo koji opšti akt, a samim tim i Pravilnik o radu, može stupiti na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja ((Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, IU broj 98/2004 od 19. januara 2006. godine, objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 16/2006 od 28. februara 2006. godine)), pa je neophodno da Vaš Pravilnik objavite na oglasnoj tabli Vaše firme, ili servisu koji se može upodobiti sa oglasnom tablom, nakasnije osam dana pre dana kada želite da Pravilnik stupi na snagu.

Sadržaj pravilnika o radu

Osim osnovnih odredbi Pravilnika u kojima se navode ko je poslodavac i koji organ kod poslodavca odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih po Pravilniku o radu, Pravilnik o radu bi trebalo da sadrži i odredbe kojima se uređuje sledeća materija:

  • Zarada i to: osnovna zarada, uvećana zarada, zarada po osnovu radnog učinka, minimalna zarada, naknada zarade i rokove za isplatu zarade;
  • Troškove koji se nadoknađuju zaposlenom i to: naknadu za prevoz na rad i sa rada, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao i naknade za službena putovanja u zemlji i inostranstvu, i rokove za isplatu troškova;
  • Ostala primanja na koje zaposleni ima pravo, kao što su: jubilarna nagrada, otpremnina za odlazak u penziju, solidarnu pomoć i nadoknadu troškova pogrebnih usluga;
  • Uređenje zabrane konkurencije i nadoknadu za zabranu konkurencije;
  • Radno vreme, godišnje odmore i plaćena odsustva;
  • Uređenje naknade štete koja nastane u vezi sa radom;
  • Prestanak radnog odnosa (uključujući i otkaz od strane zaposlenog ili poslodavca ili sporazumni prestanak radnog odnosa), i upućivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, i udaljenje sa rada

Ovih sedam tačaka je samo predlog fundamentalnih prava i radno-pravnog odnosa koje je celishodno urediti Pravilnikom o radu. Osim navedenih, Pravilnik o radu može sadržati i druge odredbe, kojima Vaša firma uspostavlja principe, koji mogu biti izraz vizije ili misije Vašeg biznisa.

Poslednja izmena dana 1. septembra 2015. u 11:45


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »