U ovom tekstu pozabavićemo se pravnim aspektima poslovanja bitkoinom u Republici Srbiji, kao i njegovom praktičnom poslovnom primenom. Bitkoin smo uzeli samo kao primer, sve što se odnosi na bitkoin odnosi se na bilo koju kripto ili virtuelnu valutu.

Da li je Bitkoin legalan?

Ovo pitanje je prvo pitanje koje se postavlja čim se pomene bitkoin. Prvo, da razjasnimo samo pitanje, jer se može tumačiti na više načina:

  1. Da li je bitkoin legalna valuta (zakonsko sredstvo) plaćanja u Republici Srbiji u smislu novca?
  2. Da li je protivzakonito posedovati, odnosno poslovati bitkoinom?

Odgovor na oba pitanja dala je Narodna Banka Srbije svojim saopštenjem od 02.10.2014. godine u kojem se nedvosmisleno navodi da bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji. NBS takođe skreće pažnju da bitkoin ne može biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača. Dakle, bankama i menjačnicama NBS ne dozvoljava kupovinu i prodaju bitkoina. Takođe, NBS upozorava da ”svako ko se upušta u ove ili bilo koje druge aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama, čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti”. Dakle, ukoliko niste banka ili menjačnica, ne postoje pravne prepreke da kupujete i prodajete bitkoin, i ako to činite finansijski rizik je isključivo na Vama, kao što je to slučaj u bilo kojim drugim dinarskim i deviznim transakcijama za koje rizik nije preuzelo neko treće lice.

Dana 28.04.2016. godine NBS se oglasila novim saopštenjem u kojem navodi da bitkoin neće zameniti evro ili neku drugu valutu, i da upotreba takozvanih kripto valuta u Srbiji još ne predstavlja značajnu pojavu u pogledu rasprostranjenosti, ali da će NBS, u saradnji s drugim državnim organima, razmatrati i u narednom periodu potrebu za regulatornim ili drugim odgovorom u našem ekonomskom sistemu ovim povodom. NBS smatra da eventualna kupovina bitkoina deviznim sredstvima ne bi bila u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje, ukoliko se takva transakcija odvija između dva rezidenta Srbije.

Dakle, dinar je novčana jedinica Republike Srbije i da sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji se izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinar, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno. Ne postoje pravne prepreke da rezident od rezidenta kupi bitkoine ukoliko tu kupovinu vrši u dinarima.

Ukratko rečeno, ne postoji propis kojim se zabranjuje posedovanje i prodaja bitkoina (osim ukoliko niste banka ili menjačnica). Ukoliko kao rezident Srbije bitkoin kupujete od drugog rezidenta Srbije, to morate raditi u dinarima, jer su devizne transakcije (osim nekoliko izuzetaka) između rezidenata Srbije zabranjene. Takođe, kao rezident Srbije bitkoin možete kupiti bitkoin od nerezidenta u devizama, ili mu isti prodati za devize. Dovoljno je da takvu transakciju izrazite u dinarima (po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan transakcije).

Kako moja firma može legalno da vrši naplatu u Bitkoinima?

S obzirom da sve transakcije moraju biti izražene u dinarima, i s obzirom na važeće računovodstvene propise, postoje dve zakonite opcije. Obe opcije proizilaze upravo iz stava NBS da bitkoin nije valuta. Bitkoin je po svojoj pravnoj prirodi u tom slučaju (bestelesna) stvar, i kao takva učestvuje u pravnom prometu. Bitkoin, možda manje vidljivo na prvi pogled, može da ima prirodu takozvanog “prenosivog prava”: svakodobni vlasnik bitkoina ima pravo da isti zameni na nekoj berzi za neku valutu. Kako god pravno posmatrali bitkoin, niže navedene opcije naplate u bitkoinima nisu u suprotnosti sa zakonima Republike Srbije.

Prva opcija je opcija neposredne “naplate“ u bitkoinima i ostvaruje se putem zaključenje ugovora o razmeni. Ugovor o razmeni je imenovan ugovor, propisan Zakonom o obligacionim odnosima1. Ovaj ugovor nije formalan, odnosno ne podleže obavezi da bude zaključen u određenoj formi, tako da se, pravno gledano, može zaključivati i usmenim putem. Ovakvim ugovorom svaki ugovarač se obavezuje prema svom saugovaraču da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda. Predmet razmene mogu biti ne samo stvari već i druga prenosiva prava. Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovarača obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca. Kao što imate pravo da u svom poslovanju razmenite robu/uslugu za robu/uslugu2, na primer Vaša firma daje nove automobilske gume drugoj firmi, a druga firma vašoj daje računovodstvene usluge, tako imate pravo i da razmenite bilo nekoliko kubika drveta za bitkoin. Prednost neposredne naplate se ogleda u tome što je predmet sticanja upravo bitkoin. Mane ovakvog načina poslovanja su da morate da imate računovodstvo koje je u stanju da isprati sve transakcije, i što ste u obavezi da zaključujete ugovore o razmeni sa svakim licem sa kim želite da izvršite ovakvu transakciju.

Druga opcija je opcija posredne “naplate“ u bitkoinima, i ostvaruje se putem angažovanja posrednika u naplati. Vaša firma može zaključiti ugovor sa odgovarajućim posrednikom, koji će od klijenata Vaše firme (bez obzira da li su oni pravna ili fizička lica) vršiti naplatu Vaše robe/usluge u bitkoinima, a Vašoj firmi isplaćivati dinare. Celokupan finansijski rizik poslovanja bitkoinom, u ovom slučaju je na posredniku, dok Vaša firma za svoju robu/usluge ostvaruje nadoknadu u dinarima. U zavisnosti od toga kako ugovorite sa posrednikom, posredničku proviziju može plaćati klijent ili Vaša firma. Prednost posredne naplate je upravo to što zaključenjem jednog ugovora ostvarujete mogućnost da dobijate dinare, bez potrebe da se posebno angažujete oko tehničkih aspekata koje bitkoin sa sobom nosi. Mana posredne naplate je ta što kao krajnji rezultat ne stičete bitkoin, već dinare, mada možemo da razumemo da ovo, sa računovodstvenog aspekta nije mana.

Zaključak

Ništa u pravnom sistemu Republike Srbije ne sprečava ni fizička ni pravna lica (osim banaka i menjačnica prema mišljenju NBS) da poseduju bitkoin i da isti prodaju odnosno razmenjuju za novac, robu ili usluge. Ono o čemu treba voditi računa je da je zakonom zabranjena razmena deviza između dva rezidenta Republike Srbije, tako da svoj bitkoin od rezidenta možete kupiti, odnosno prodati drugom rezidentu samo i isključivo za dinare. Drugom nerezidentu bitkoin možete prodati, odnosno od njega kupiti bitkoin za devize.

Kao firma, možete zakonito sticati bitkoin neformalnim ugovorom o razmeni. Ukoliko ne želite da otvarate svoj ”bitkoin novčanik” i da se bavite računovodstvenim aspektima sticanja bitkoina, možete iskoristiti pravnu mogućnost da ugovorite posredovanje u ”naplati” bitkoina, tako da vašoj firmi posrednik isplaćuje dinare za robu/usluge koje ste putem bitkoina prodali svojim klijentima.


  1. č̌lanovi 552 i 553 

  2. bilo koja kombinacija dolazi u obzir: roba za robu, robu za uslugu, uslugu za uslugu i uslugu za robu 

Poslednja izmena dana 29. avgusta 2017. u 00:55


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »