Imate dug prema poslovnom partneru koji ujedno duguje vama. Verovatno već znate da ove iznose možete prebiti, ali se pitate kako se ovo dokumentuje, da li je potrebno iznose “prošetati” preko tekućeg računa i šta kada su iznosi različiti.

Pa, da krenemo redom.

Strogo gledano, kompenzacija podrazumeva naplatu ili plaćanje u robi ili uslugama. Međutim, pod ovim pojmom u praksi se najčešće misli na zatvaranje obaveze i potraživanja prema partneru bez tokova novca (prebijanje). U unutrašnjem prometu, ova dva termina su sinonimi, a zakoni koji uređuju međunarodno poslovanje prave razliku između njih.

U ovom tekstu govorimo upravo o prebijanju u unutrašnjem prometu (između rezidenata Republike Srbije), i termin kompenzacija koristićemo kao sinonim.

Ukoliko od jednog partnera potražujete određeni iznos a istovremeno mu dugujete isti ili različit iznos, ne morate vršiti plaćanje, već možete izvršiti prebijanje pomenutih iznosa.

Kompenzacija se sprovodi u poslovnim knjigama oba učesnika (dužnika i poverioca). Neophodno je da dugovanja i potraživanja budu dospela, da bi kompenzacija mogla da se sprovede. Podrazumeva se da su dužnik i poverilac jedan drugom izdali odgovarajuće račune koji su proknjiženi u poslovnim knjigama onog drugog. U poslovnim knjigama, isti partner pojavljuje se i kao kupac i kao dobavljač.

Knjigovođa i jedne i druge firme zatvoriće dug i potraživanje prema istom partneru u istom iznosu, ali ne automatski kada se ispune uslovi (kada postoje dospela dugovanja i potraživanja prema istom subjektu), već na bazi Izjave o kompenzaciji (preuzmi).

Izjava o kompenzaciji (prebijanju) je dokument koji izdaje dužnik poveriocu kao izjavu da je prebijanje nastalo. Dakle, obe strane mogu inicirati prebijanje – popuniti Izjjavu i poslati je drugoj strani. U Izjavu se unose podaci dužnika i poverioca, kao i svi računi koji se kompenzuju. Izjavu overavaju obe strane i nakon toga je dostavljaju svom knjigovodstvu na knjiženje.

Ukoliko dugovanje i potraživanje prema istom partneru nisu u istom iznosu, kompenzacija se može sprovesti u visini nižeg od ova dva iznosa. U tom slučaju se može desiti da se određeni račun kompenzuje samo delimično. Tada se u Izjavi o kompenzaciji to i navodi tako što se uz taj račun dopisuje reč “deo” i navodi deo iznosa računa koji će biti predmet prebijanja. Deo računa koji neće biti kompenzovan ostaje da bude plaćen.

Pretpostavimo da firma A duguje firmi B 45.000 dinara, a firma B firmi A 32.000 dinara. Firme žele da sprovedu komenzaciju. Računi su dospeli i proknjiženi u poslovnim knjigama. Firme mogu da kompenzuju iznos od 32.000 dinara, tako da će se firma A “naplatiti” u potpunosti, dok će firma B putem kompenzacije “naplatiti” potražnje delimično, jer će razlika do punog iznosa računa od 13.000 dinara ostati kao potraživanje prema firmi A, koje firma A treba da plati (ili eventualno kompenzuje u budućnosti, sa nekim budućim računima firme B).

Kompenzacije se više ne dostavljaju poslovnoj banci, kako bi se prikazale u vidu prometa preko tekućeg računa (kako se to u praksi često objašnjavalo “da se prošetaju preko tekućeg računa”).

Na kraju valja napomenuti da je Zakonom o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, član 5, koji je na snazi od 1.oktobra, zabranjeno vršiti prebijanje sa dužnicima čiji su tekući računi u blokadi.

Poslednja izmena dana 2. oktobra 2015. u 20:59


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »