Preispitivanje od strane rukovodstva je aktivnost predviđena za najviše rukovodstvo sistema koja na osnovu određenih parametara treba da pokaže da li je sistem kvaliteta efektivan i koliko odgovara svrsi organzacije. Kada posmatramo sistem u internom smislu preispitivanje od strane rukovodstva predstavlja najviši stupanj interne provere. Standard ISO 9001 : 2015 u tački 9.3. zahteva da „najviše rukovodstvo mora da preispituje sistem menadžmenta kvalitetom organizacije u planiranim intervalima da bi obezbedio stalnu pogodnost, adekvatnosti, efektivnost i ujednačenost sa strateškim usmerenjem organizacije“. Preispitivanje od strane rukovodstva se mora sprovoditi minimum jednom godišnjem, a može se sprovoditi i češće u zavisnosti od potrebe organizacije i svrsishodnosti Vreme preispitivanja bi bilo poželjno odrediti tako da se ono podudara sa određenim aktivnostima u sistemu. Ispitivanje se recimo može povezati sa godišnjim sastankom na kome se analizira celokupno poslovanje. Jednostavno neki termini su zbog ulaznih podataka bolji od drugih jer mogu da pruže više generisanih informacija.

Preispitivanje od strane rukovodstva se kako je navedeno vrši na osnovu određenih ulaznih elemenata odnosno parametara.

Ulazni elementi preispitivanja obavezno sadrže informacije o:

  • Rezultatima internih i eksternih provera i vrednovanju usaglašenosti sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se Organizacija saglasila;
  • Reagovanjima i žalbama korisnika i eksternih zainteresovanih strana;
  • Rezultatima učešća i konsultacija;
  • Performansama procesa i usaglašenosti proizvoda i usluga, zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlje na radu;
  • Učinku zaštite životne sredine i bezbednosti i zdravlje na radu;
  • Obimu u kojem su opšti i posebni ciljevi ostvareni;
  • Statusu istraživanja incidenata, preventivnih i korektivnih mera;
  • Dodatnim merama proisteklim iz prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva;
  • Izmenama koje bi mogle uticati na IMS, uključujući promene zakonskih i drugih zahteva koji su povezani sa aspektima životne sredine i zaštitom bezbednosti i zdravlje na radu i
  • Preporukama za poboljšavanje.

Osim ovih parametara organizacija može da uključi dodatne elemente koji se preispituju na sastanku rukovodstva. U suštini se radi o formalizovanom sastanku na kome prisustvuje najviše rukovodstvo organizacije tj. nosioci najvažnijih procesa u organizaciji odnosno onih procesa koji su važni da bi se svrha preispitivanje ostvarila. Tema tog sastanka jesu oni ulazni elementi koje smo naveli u tekstu.

Preispitivanje od strane rukovodstva kao epilog daje određene izlazne elemente koji se odnose na sistem kvaliteta.

Izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva sadrže odluke i mere koje se odnose na:

  • Poboljšavanje efektivnosti QMS i njegovih procesa;
  • Poboljšavanje proizvoda i usluga prema zahtevima korisnika;
  • Moguće izmene politike, opštih i posebnih ciljeva;
  • Poboljšanje zaštite životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu i
  • Potrebne resurse.

Izlazi iz preispitivanja omogućuju ostvarivanje korektivnih mera u cilju poboljšanja sistema kvaliteta.

Organizacija mora da čuva dokumentovane informacije o preispitivanju rukovodstva. Te informacije mogu biti zapisi sa sastanka, izveštaji, prezentacije i slično. One služe kao dokaz da je preispitivanje zaista sprovedeno.

U ovom tekstu pomenućemo još i korektivne mere i neusaglašenosti. Ukratko, neusaglašenosti su sva neslaganja sistema sa zahtevima standarda. Kada se utvrdi neusglašenost, organizacija treba da preuduzme određene mere kako bi utvrdila uzroke nastajanja neusglašenosti, kako bi neusaglašenost što pre otklonila i kako bi delovala u pravcu da se one više ne pojavljuju. Važno je da se organizacija bavi posledicima koje ta neusglašenost prouzrukuje i deluje direktno na njigovo otklanjanje. Ranije verzije standarda su osim korektivnih mera i neusglašenosti predviđale i pojam preventivnih mera. Preventivna mera jeste mera preduzeta za otklanjanje uzroka moguće neusaglašenosti ili druge neželjene moguće situacije. U novoj verziji standarda ovaj pojam je ukinut. Sada sam standard, odnosno njegovi zahtevi predstavljaju preventivnu meru. Korektivna mera je mera preduzeta za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije. Važno je da se prilikom izdavanja naloga za rešavanje neusglašenosti odredi vremenski okvir za njeno rešavanje, kao i odgovorna osoba koje će sprovesti otklanjanje neusaglašenosti. Zbog određivanja prioriteta organizacije postavljaju sisteme na osnovu kojih vrše ocenu i vrednovanje neusglašenosti. S tim u vezi, ako se prema uspostavljenom sistemu za kvantifikaciju neusaglašenosti pojavi velika neusaglašenost onda se njoj daje veći prioritet i znatno manji rok za otklanjanje. Standard definiše obavezu organizacije da čuva dokumentovane informacije o prirodi neusglašenosti i svakoj naknadno preduzetoj meri, kao i o rezultatima svake korektivne mere.

Organizacija treba da preispituje i analizira neusaglašenost da bi utvrdila njen uzrok i da li ta neusaglašenost postoji na nekom drugom mestu, ili je verovatno da se ponovi ili potencijalno pojavi u drugom području. Organizacija treba da utvrđuje obim mera koje je potrebno preduzeti, a na osnovu potencijalnih efekata neusaglašenosti. Na osnovu ovog preispitivanja, organizacija treba da primeni sve potrebne mere. To se može postići korišćenjem različitih metoda, kao što su:

  • sprovođenje analize uzorka;
  • osam disciplina (8D) za rešavanje problema,
  • analize vrste i posledice otkaza (FMEA);
  • ili dijagrama „riblja kost“ ali se ne ograničava na njih
Poslednja izmena dana 18. decembra 2017. u 19:07


Miljan Ćupurdija

Diplomirani pravnik, zaposlen u privrednim društvima Polet i Belica kao menadžer za pravne poslove i ljudske resurse. Obavlja funkciju predstavnika rukovodstva za IMS (QMS, EMS i OHSAS). Uređivanje poslovanja i funkcionisanja preduzeća shodno sistemu kvaliteta mu predstavlja poseban izazov i…… Saznaj više »