(mirovanje radnje preduzetnika, privremena odjava radnje preduzetnika, privremeno zatvaranje radnje preduzetnika)

Ono što većina preduzetnika naziva “mirovanjem radnje*”, “privremenim zatvaranjem radnje*” ili “privremenom odjavom*” u Zakonu o privrednim društvima uređeno je članom 90 i naziva se “prekid obavljanja delatnosti”.

Ovim članom Zakona utvrđena je obaveza preduzetnika da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost.

Zakon ne propisuje uslove pod kojima preduzetnik može da prekine obavljanje delatnosti. Prekid obavljanja delatnosti najčešće nastaje radi korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja, odlaska u inostranstvo, i u slučaju većih problema u poslovanju.

Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno. U registracionoj prijavi nije moguće navesti da se sa prekidom obavljanja delatnosti otpočelo pre podnošenja same prijave, ali je moguće navesti neki datum u budućnosti od kojeg će biti prekinuta delatnost.

O (privremenom) prekidu obavljanja delatnosti, preduzetnik donosi odluku, a prekid se zatim registruje u Agenciji za privredne registre, te je donošenje ove odluke prvi, a registracija u APR-u drugi korak ukoliko preduzetnik želi da prekine obavljanje delatnosti..  Zakonom nije propisana forma odluke o prekidu obavljanja delatnosti, niti se ovakva odluka prilaže uz registracionu prijavu.

Za potrebe registracije prekida obavljanja delatnosti Agenciji se podnosi:

  • registraciona prijava prekida (Obavezni podaci+dodatak 06)
  • dokaz o uplati naknade za registraciju promene podataka o preduzetniku (visina naknade).

Detalje o visini naknade, uplatnom računu i pozivu na broj na koji se vrši uplata možete pronaći na sajtu APR-a, klikom ovde.

Prekid obavljanja delatnosti nije zakonom vremenski ograničen, i može da traje onoliko koliko preduzetnik odredi. U samoj registracionoj prijavi prekida obavljanja delatnosti je ostavljena mogućnost da se ili navede tačan datum do kojeg se delatnost neće obavljati, ili na neodređeno vreme – sve dok preduzetnik ne podnese novu prijavu o nastavku rada ili o eventualnom trajnom prestanku obavljanja delatnosti odnosno o brisanju iz evidencije.

Tokom trajanja perioda prestanka obavljanja delatnosti, preduzetnik ne može obavavljati delatnost. Preduzetnik ne može sprovoditi poslovne aktivnosti – pružati usluge i isporučivati dobra, ali je u mogućnosti da prima uplate za ranije pružene usluge i isporučenu robu, ukoliko mu je tekući račun aktivan (osim u slučaju da nije blokiran iz nekog drugog razloga). Preduzetnik nije u obavezi da ugasi račun u banci tokom perioda prestanka obavljanja delatnosti, ali je u obavezi da o nastaloj promeni obavesti sve banke kod kojih ima račune, tako što će im dostaviti Rešenje APR-a kojim se konstatuje prekid obavljanja delatnosti.

Prema članu 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveze plaćanja doprinosa miruju u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

Preduzetnik može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

Ukoliko preduzetnik odluči da iskoristi mogućnost iz člana 50 i ne vrši plaćanje doprinosa, period mirovanja neće se evidentirati u ukupan radni staž, a preduzetnik u ovom periodu neće imati zdravstveno osiguranje.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da u ovoj poreskoj prijavi iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.

U slučaju da preduzetnik poseduje fiskalnu kasu, potrebno je sprovesti defiskalizaciju.

Napomena: Zašto ne treba koristiti izraz “radnja”, osim što nije zakonski?

Problem je što fizička lica koja su preduzetnici imaju utisak da je „radnja“ odvojena od njih. I onda imaju utisak da pravno gledano mogu da budu „vlasnik radnje“ (što nije tačno) i da mogu da „promene vlasnika radnje“ (što takođe nije tačno) i slično. U našim tekstovima insistiramo na zakonskim izrazima, ne samo iz razloga jer ti izrazi jedino i primenjuju, već zatoi utičemo na čitaoce se o njihovoj odgovornostii, odnosno da su preduzetnici kao fizička lica odgovorni, a ne tamo neka „radnja“.

Poslednja izmena dana 13. februara 2017. u 23:40


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »