Dva veoma bitna insrumenta za uspešno vodjenje preduzeća su analiza i projekcija Prelomne tačke poslovanja preduzeća i upravljanje Cash Flow-om, odnosno tokovima gotovine u preduzeću.

U planiranju i analizama u malim i srednjim preduzećema,  prepoznat je značaj ovih alata, medjutim  veoma često dolazi do njihovog izjednačavanja i objedinjavanja  u jedan izveštaj što navodi na pogrešne poslovne odluke koje mogu imati dugoročne negativne posledice na poslovanje preduzeća i rezultate rada.

Prelomna tačka ili prag rentabiliteta predstavlja količinu proizvoda koje preduzeće mora da proda da bi njegov poslovni rezultat bio jednak nuli (ni dobitak, ni gubitak).

To je tačka u kojoj su  svi troškove odnosno rashodi pokriveni prihodima iz poslovanja.

Prelomna tačka se može izraziti količinski i vrednosno.

Za izračunavanje oba pokazatelja potrebno je prvo odrediti takozvanu Kontribuciju 1 (Contribution 1) ili Bruto maržu u apsolutnom iznosu po proizvedenom komadu ili u relativnom (procentualnom iznosu).

Bruto marža po komadu predstavlja razliku izmedju prodajne cene po komadu i varijabilnih troškova alociranih na jedinicu proizvoda.

Varijabilni troškovi su uglavnom troškovi materijala, troškovi rada u najvećem obimu i svi drugi troškovi za koje se može utvrditi jasna korelacija kretanja u odnosu na Prihode od prodaje proizvoda.

Contribution 1 po komadu = Prodajna cena – Varijabilni troškovi

Prelomna tačka se često označava kao BEP (Break Event Point) i formula za izračunavanje Prelomne tačke po komadu je:

BEP po komadu = Fiksni troškovi / Contribution 1 po komadu

Prelomna tačka se vrednosno izračunava po sledećoj formuli:

BEP u vrednosnom prikazu = Fiksni troškovi / % Contribution 1

Fiksni troškovi su svi oni troškovi koje preduzeće pravi, a koji nisu povezani sa realizacijim Prihoda od prodaje, niti učinkom proizvodnje. Na primer troškovi obezbedjenja objekta.

Svrha utvrđivanja Prelomne tačke nije poslovanje na granici rentabiliteta, već da se po pokriću fiksnih troškova, a  daljim povećanjem Prihoda od prodaje, ili smanjenjem troškova doprinese stvaranju Dobiti.

Višak Prihoda iznad Prelomne tačke predstavlja zonu sigurnosti (marža bezbednosti) koja pokazuje za koliko se obim prodaje može smanjiti pre nego što nastupi faza prelaza poslovnog dobitka u gubitak.

Na visinu Prelomne tačke može se uticati:

  • Povećavanjem obim prodaje;
  • Smanjenjem nivoa troškova;

Medjutim, postupak koji obuhvata sve napred navedeno i daje najbolje rezultate u spuštanju vrednosnog i komadnog prikaza Prelomne tačke, jeste da se što veći volumen troškova konvertuje iz fiksnih u varijabilne, odnosno da troškovi prate nivo proizvodne i prodajne realizacije u posmatranom periodu poslovanja.

 

Cash Flow je prikaz priliva i odliva novca u odredjenom periodu.

U suštini, Cash flow se bavi tokovima koji novac dovode u preduzeće i tokovima koji novac vode iz preduzeća.

U našoj poslovnoj praksi često se možemo sresti sa zanemarivanjem upravljanja novčanim tokovima i ovaj aspekt se često smatra sporednim.

Medjutim  u zapadnom svetu, a naročito američkom području važi mišljenje da su novčanim tokovi, kao krvotok preduzeća, pa i njihovo planiranje, presudni za poslovanje.

Upravljanje tokovima gotovine kroz tabelarni prikaz mora da odgovore na sledećih osam pitanja:

  • Odakle je novac dolazio (predhodni priliv novca +);
  • Kada je novac dolazio? (Prihod nije uvek priliv-odloženi rokovi naplate);
  • Za šta je novac upotrebljen (predhodni odliv novca -);
  • Kada je novac odlazio? (Rashod nije uvek odiliv-odloženi rokovi plaćanja);
  • Odakle će novac doći (budući priliv novca +);
  • Kada će novac doći na račun? (planirano vreme priliva+);
  • Za šta će novac biti upotrebljen (budući odliv novca -);
  • Kada će novac otići sa računa? (planirano vreme odliva-);

U operativnom smislu to je tabela koja obuhvata sve  Prilive i Odlive u posmatranom istorijskom ili planiranom periodu i sledi jedan primer Cash Flow-a:

Za ispravno vodjenje preduzeća, neophodno je naglasiti da svaki Prihod od prodaje nije istovremeno i Priliv zbog ugovorenih rokova naplate potraživanja, i da svaki Rashod nije istovremeno i Odliv, usled ugovorenih rokova plaćanja obaveza.

Ovo je samo jedna od situacija koja prikazuje neispravno uvezivanje pozicija koje utiču na Prelomnu tačku i saldo gotovine na kraju meseca.

Ova dva  alata su kroz istoriju njihove primene u analizi i unapredjenju poslovanja potvrdili svoju vrednost i značaj, ali imaju smisla samo ukoliko stvarne aktivnosti prevedu u brojeve i uz sposobnosti zaposlenih da teoriju i teorijske modele ožive u praksi datog preduzeća.

Poslednja izmena dana 12. novembra 2017. u 03:59


Biljana Lazarević

Rođena je 1977. godine, na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, diplomirala smer menadžment; Nakon toga završila brojne obuke iz oblasti kontrolinga, pisanja EU projekata, menadžmenta i prava. Radno iskustvo u privredi i bankarskom sektoru, u velikim multinacionalnim sistemima i kompanijama…… Saznaj više »