Kada čujete reč prezentacija, šta pomislite? Gotovo neizbežno se javlja slika osobe sa publikom ispred i powerpoint prezentacijom iza sebe. Kontekst se može razlikovati – od poslovnog sastanka od nekoliko potencijalnih klijenata do konferencije sa dve stotine ljudi u publici, ali osnovni elementi su uvek tu.

Kako izgleda priprema za ovu prezentaciju? Možda je bolje pitanje, koliko puta ste se pripremali za takvu prezentaciju duže od jedne noći pre samog događaja? Da li ste samo na brzinu sklapali powerpoint, paralelno mrmljajući šta ćete u kom trenutku reći, ili ste odvojili nedelju dana da svakodnevno vežbate naglas šta ćete pričati? Da li ste se još prilikom vežbanja i nedajbože snimali?

Koliko ljudi vas je, kada biste im spomenuli da imate nastup, pitalo: “Jesi li nervozan? Jel imaš tremu?” i kako ste se osećali na samom nastupu? Da li ste uradili neku vežbu za pripremu i opuštanje pre početka, ili ste nervozno cupkali na stolici čekajući svoj trenutak?

Malo je onih koji nisu doživelo neko negativno iskustvo prilikom javnog nastupa. Umesto da takve situacije budu izuzetak, veliki broj ljudi doživljava držanje prezentacije kao nešto tramutično, ili, u najmanju ruku, neprijatno i kao nešto što bi najbolje bilo izbegavati.

Ove reakcije su očekivane budući da je većina nas prošla kroz krajnje surov kurs prezentacijskih veština – proveli smo vise od decenije u školi odgovarajući pred tablom, okruženi nezainteresovanim učenicima, sa strogim vremenskim rokom (jer moraju svi da stignu na red da odgovaraju), svesni da profesor procenjuje svaku našu reč i smanjuje ocenu ukoliko pogrešimo…

Ovako (ne)opremljeni, suočavamo se sa svetom u kojem, iako se on sve više i brže menja, veštine predstavljanja svojih ideja i sposobnost kombuniciranja uopšte postaju esencijalne koliko i npr. poznavanje rada na kompjuteru. U moru proizvoda i usluga, ističu se i uspevaju oni koji ulože vreme i energiju da svoju ideju predstave što autentičnije, kreativnije, efektnije.

Šta nam je onda činiti?

Prvo, prihvatite da su veštine komunikacije upravo to – veštine. Dakle, one se mogu razvijati i unapređivati, vežbom. Ovo je možda očiglednije u situacijama držanja prezentacija pred većom publikom, jer smo već naširoko slušali o prezentacijskim veštinama, ali je teže prihvatljivo u situacijama koje podrazumevaju npr. sastanak. Zašto? Najpre, te situacije često ne doživljavamo kao posebno bitne, kao nešto što je predmet prezentacijskih veština, već kao ,,obični” deo našeg dana. Dalje, na tom sastanku svoj govor doživljavamo manje kao nešto pripremljeno, a više kao odraz nas samih, naše inteligencije i ličnosti. Samim tim, teže je prihvatiti da je takvu komunikaciju moguće unapređivati, jer u tom slučaju deluje da sebi šaljemo poruku da kao ljudi nismo dovoljno dobri u komunikaciji, u nečemu što bi već odavno trebalo da bude veština kojom vladamo.

Dakle, komunikacija je veština koju možete i treba da unapređujete.

Kao sledeći korak prepoznajte koje su sve to situacije u vašem poslu u kojima komunicirate. Držanje prezentacije pred grupom ljudi je samo jedna od njih. Kada to kažem, podrazumevam sve – od sastanka sa šefom, brainstorming sesije sa kolegom, predstavljanju proizvoda klijentima pa sve do neobaveznog čavrljanja sa kolegom tokom pauze… U svakoj od ovih situacija vi prenosite neku ideju, informaciju, motivišete, inspirišete itd. Sve one mogu biti značajno unapređene i sve predstavljaju priliku da vežbate kako da kažete ono što želite.

Dalje, što vise budete osvešćivali sve situacije u kojima komunicirate, počećete da uviđate i na koji način to činite. Bez osude, možete početi da beležite na čemu treba da radite: da li pričate prebrzo, koristite poštapalice, previše stručne termine, da li prečesto idete u digresije… Posebno dobar način za realno utvrđivanje svog stanja je da sebe snimite kako govorite, i onda pregledate snimak. (Svaki od ovih procesa, vežbi itd. ću detaljnije opisati u narednim tekstovima, npr. kako tačno da analizirate i ispravljate sebe putem video snimka).

Ono što je posebno bitno da prihvatite, jeste da će za unapređivanje veština komunikacije biti neophodni određeni trud i vreme. Nije dovoljno npr. samo zaključiti da treba da pričate sporije. Potrebno je da definišete na koji ćete način konkretno i redovno vežbati da pričate sporije. Vežbe i sugestije koje budem navodio nisu tu samo za razmišljanje, već za praktičnu, redovnu primenu.

Nakon što smo postavili osnovnu ideju o tome zbog čega i na koji način pristupiti razvoju svoje veštine komunikacije, u narednom tekstu ćemo se uhvatiti u koštac sa jednim od ključnih izazova u komunikaciji, odgovornim za nerazumevanje – kletvom znanja.

Foto: University of the Fraser Valley

Poslednja izmena dana 2. septembra 2015. u 19:53


Relja Dereta

Poseduje deceniju iskustva gotovo svakodnevnog javnog nastupa i komunikacije, od držanja radionica do plesnih performansa, sa hiljadama ljudi. Thinking assistant & communications coach – pomaže internacionalnim ekspertima da formulišu svoje misli, individualno pripremao 50 govornika na 6 TEDx konferencija, drži…… Saznaj više »