Kada je reč o ponašanju ljudi na poslu, reč koja predstavlja ideal kome bi bilo potrebno težiti je – profesionalnost. Ona, najjednostavnije rečeno, predstavlja ponašanje prilagođeno poslovnom kontekstu, usmereno na obavljanje posla i usklađeno sa pravilima i ciljevima firme.

Profesionalnost, dalje, podrazumeva da se na poslu ne bavimo privatnim stvarima i sve ono što inače radimo u svoje slobodno vreme ostavimo po strani. Međutim, isti ti ljudi, koji rade, sarađuju i čine tim jedne firme, su na prvom mestu najpre ljudi, pa tek onda profesionalci. To znači da im ponekad može biti veoma teško da „isključe“ svoja osećanja, ustaljena ponašanja, navike, želje i stavove kada su na radnom mestu.

Kad se svemu tome doda činjenica da ljudi na poslu provode oko trećinu celokupnog dana (ili, još slikovitije, polovinu svog budnog stanja u toku dana), onda postaje jasno da se, s vremena na vreme, granica između profesionalnog i neprofesionalnog može pomeriti, pa i izgubiti iz vida.

Ljude čini ljudima, između ostalog, upravo sposobnost međusobnog povezivanja, a kada se u obzir uzme vreme koje provode zajedno – kao kolege – onda nije iznenađujuće što se upravo na poslu rađaju prijateljstva, ali i veze (romantične i/ili seksualne, odnosno veze koje uključuju emotivnu i/ili seksualnu komponentu).

Mnoge kompanije u svojim pravilnicima, bili oni pisani ili nepisani, formalni ili neformalni, definišu šta je prihvatljivo ponašanje koje se zahteva od zaposlenih. I u takvim pravilnicima često se izražava stav same firme o prijateljstvima i vezama među zaposlenima.

Problem ili prednost? Odgovor možda nije tako jednostavan

Istraživanja koja su se bavila prijateljstvima na radnom mestu pokazala su da ona imaju svoje pozitivne i negativne strane. Pozitivne su te što između prijatelja-saradnika postoje razvijenija pozitivna osećanja prema samoj firmi, zadovoljniji su poslom, produktivniji, predaniji i usmereniji ciljevima. Njihova negativna strana je ta što, ako dođe do svađi ili prekida prijateljstva, može doći i do zavisti, pojave glasina, međusobnog takmičenja i/ili sabotiranja i odvlačenja pažnje od samog posla.

Kada je reč o vezama, one obično imaju (dok traju) pozitivan uticaj na one koji ih formiraju – motivisaniji su, produktivniji i otporniji na stres. Ali, istovremeno mogu kreirati osećaj nelagode kod ostalih članova tima. U slučaju prekida takve veze, potrebna je ogromna količina profesionalnosti da ona ne utiče na radnu atmosferu i to je zapravo ono što brine najveći broj poslodavaca i menadžera.

Ljubavne veze, dakle, mogu da postanu problem onda kada njihovi učesnici posao, odnosno radno vreme i firmu, doživljavaju kao mesto na kom mogu da se bave i svojim odnosom. Isto tako, ako takav odnos utiče na njihovo ponašanje, ali i na ostatak tima, onda postaje jasno zašto one mogu biti potencijalni problem i nešto što ozbiljno uzdrmava pomenuti pojam i ideal profesionalnosti.

Kako postupiti?

Na samom poslodavcu je da reguliše kako će pristupati ovakvim, inače sasvim prirodnim i normalnim relacijama među ljudima, to jest svojim zaposlenima.

Istini za volju, ne možete zaista uticati na to da li će se među vašim zaposlenima javiti osećanja – prijateljska ili bilo kakva druga. Ali, ono što možete učiniti jeste na neki način definisati kodeks ponašanja na radnom mestu. I onda ih uputiti na taj kodeks svaki put kada primetite da bi mogao biti narušen.

Zabranjivati određene stvari kao što su prijateljstvo ne čini se dobrom idejom, pošto ne možete ljudima zabraniti da se druže. Ako to čine van svog radnog vremena, onda to više nije vaš problem. Isto važi i za veze, pa zato mnogi koji se nađu njihovim učesnicima odluče da vezu drže u tajnosti.

Ali, ako ovakvi odnosi na bilo koji način negativno utiču na atmosferu i odnose unutar tima, onda njihove aktere možete usmeriti na pomenuti kodeks – skup pisanih ili nepisanih pravila o tome koja ponašanja su na radnom mestu poželjna i prihvatljiva, a koja ne.

Ako imate potrebu da kontrolišete šta je to što vaši zaposleni osećaju i čine u vezi sa tim osećanjima, može se pojaviti problem, jer takve stvari i nisu unutar vašeg polja delovanja (dok god im je poprište izvan radnog mesta). Isto tako, ako se miran dan u kancelariji pretvori u razmiricu između zavađenih prijatelja ili ljubavnika/partnera, onda to i te kako postaje i vaš problem. Tada im možete predočiti pravila o kojima je već bilo reči, te im dati šansu da vam pokažu kako njihovi odnosi ne moraju da se prenose i na kancelariju. Ako ni to ne bude dovoljno, uvek postoje i krajnje opcije, koje zaposlenima treba predočiti mnogo pre nego što se problem rasplamsa do mere koja zahteva njihovu primenu.

 

Poslednja izmena dana 12. juna 2016. u 03:12


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »