Rad kod više poslodavaca je rezultat ekonomskih prilika na tržištu rada na kojem, sa jedne strane, zaposleni pokušavaju da ostvare što veće prihode, a sa druge strane, poslodavci kojima su radnici sa posebnim znanjima i sposobnostima neophodni. Rad kod više poslodavaca je omogućen odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i to članovima 39. – 41.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, kod svakog poslodavca prima zaradu za poslove koje obavlja srazmerno radnom vremenu za koje je zasnovan radni odnos, prema Ugovorima o radu koje je sa tim poslodavcima zaključio. Kao i svaki ugovor o radu, tako i ugovor o radu na nepuno radno vreme može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme, u smislu trajanja ugovora, i to ne treba mešati jedno sa drugim. Nepuno radno vreme se odnosi na broj radnih sati zaposlenog, a ne na dužinu trajanja ugovora o radu.

Nema zakonskih smetnji da neko lice zaključi Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom za obavljanje poslova i da istovremeno bude u radnom odnosu kod više poslodavaca sa nepunim radnim vremenom, te da na taj način ostvari puno radno vreme, ako takav rad nije u suprotnosti sa zakonom i aktima tih poslodavaca, jer neki poslodavci mogu ovo ograničiti kako je to opisano u tekstu “Klauzula zabrane konkurencije”. Takođe, na ovaj način zaposleni može da ostvari puno radno vreme1. Ne treba zaboraviti da prema Zakonu o radu2 puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Direktor

Što se Direktora, odnosno drugog zakonskog zastupnika tiče, važno je napomenuti da nema zakonskih smetnji da lice koje je osnivač privrednog društva zaključi ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom za obavljanje poslova direktora u tom privrednom društvu, a da istovremeno bude u radnom odnosu kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom i da na taj način ostvari puno radno vreme, pod uslovom da je aktom poslodavca predviđeno da se poslovi direktora mogu obavljati sa nepunim radnim vremenom. Ovo ne utiče na pravo da direktor zaključi ugovor o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Poreski tretman

U delu koji se odnosi na plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odnosno doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ukazujemo vam da je prema članu 40. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 – dr. zakon), propisano je da za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa.

Prema stavu 2. istog člana, utvrđeno je da za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca i tako ostvaruje puno radno vreme, kome je ukupna zarada koju ostvaruje kod svih poslodavaca niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod svakog poslodavca.

Prema stavu 3. istog člana, propisano je da ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Takođe treba ukazati da je prema članu 69. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, utvrđeno da kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju. Prema tome, povodom pitanja da li su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje pravilno obračunati i uplaćeni, potrebno je obratiti se nadležnoj filijali Poreske uprave3.

Isplata ostalih naknada (ishrana u toku rada i regres za godišnji odmor)

U odgovoru na pitanje da li se isplata naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor koji je poslodavac dužan da isplati zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavca vrši u punom iznosu ili srazmerno radnom vremenu, pravnim tumačenjem, mora se uzeti u obzir nedeljivost nekih zakonom zagarantovanih prava, koja se ugovorom o radu ne mogu umanjivati.

Iako se zarada može utvrditi u srazmeri sa vremenom provedenom na radu, navedena prava zaposlenom pripadaju kod svakog poslodavca. U vezi sa naknadom troškova za ishranu u toku rada, utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu za ishranu u toku rada4. Visina naknade troškova za ishranu u toku dana nije propisana Zakonom, već se utvrđuje opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu i nije, ni na koji način, uslovljena dužinom radnog vremena. Prema tome, poslodavac je dužan da svakom zaposlenom, bez obzira na to da li je uspostavljen radni odnos sa punim ili sa nepunim radnim vremenom, isplati naknadu za ishranu u toku rada u punom iznosu.

Takođe, pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora zavisi od ostvarenog prava na godišnji odmor5, a ne od dužine radnog vremena. Bez obzira da li je zaposleni zasnovao radni odnos sa punim ili nepunim radnim vremenom, ima pravo na pun godišnji odmor, ako ispuni zakonski uslov za sticanje prava na godišnji odmor, i tada ima pravo i na regres u punom iznosu utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu.

Međutim, po dostupnim pravnim mišljenjima, pravo na naknadu za ishranu i na regres za godišnji odmor u punom iznosu, može da ostvari zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca. Kada je u pitanju zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva poslodavca, na primer sa po pola radnog vremena kod dva poslodavca, ova prava se ne mogu isplatiti kod svakog poslodavca u punom iznosu, već se izvesno nameće da se i ta prava ostvaruju kod oba poslodavca, srazmerno radnom vremenu zasnovanog kod svakog poslodavca. Po ovom osnovu, propisana je obaveza poslodavca da pri zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenim sa nepunim radnim vremenom, uzme izjavu od zaposlenog u kojoj navodi da li radi samo kod njega ili i kod drugih poslodavaca, gde navodi poslodavce i dužinu radnog vremena. Na taj način poslodavac utvrđuje da li zaposlenom navedena prava na ishranu i regres pripadaju samo kod njega u punom iznosu (ako radi samo kod njega), odnosno i kod drugih poslodavaca srazmerno radnom vremenu na koje je zasnovan radni odnos kod svakog poslodavca. U ovom slučaju, pošto Zakonom nije utvrđena visina prava na ishranu i regres, već poslodavac ima obavezu da to utvrdi svojim opštim aktom6, trebalo bi opštim aktom posebno da utvrdi pravo zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom, i to u slučaju rada sa nepunim radnim vremenom samo kod njega da ima pravo na pun iznos za ishranu i regres, a u slučaju rada sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavaca zaposleni će to pravo da ostvaruje kod svakog poslodavca srazmerno radnom vremenu za koje je zasnovao radni odnos.

U konkretnom slučaju, kada zaposleni radi kod dva ili više poslodavca sa nepunim radnim vremenom, potrebno je da poslodavci međusobno kontaktiraju radi utvrđivanja prava na naknadu za ishranu i na regres, iako svaki poslodavac ima pravo da isplaćuje navedene nadoknade u punom iznosu.

Ostvarivanje prava na bolovanje

Procedura pred RFZO ne poznaje razliku između zaposlenih kod jednog i kod više poslodavaca, odnosno sa punim i nepunim radnim vremenom.

Ako se zaposleni razboli dužan je da svakom poslodavcu donese doznaku od izabranog lekara. Ovde je veoma važno da zaposleni od izabranog lekara zahteva da mu izda doznaku za svakog pojedinog poslodavca.

Na ostvarivanje prava na isplatu bolovanja shodno se primenjuju odredbe zakona, odnosno, svaki pojedini poslodavac je dužan da iz svojih sredstava, zaposlenom isplati nadoknadu bolovanje do 30 dana. Ova nadoknada jednaka je prosečnoj zaradi zaposlenog koja mu je isplaćena kod tog poslodavca u prethodnih 12 meseci.

Za bolovanje u trajanju od preko 30 dana, a koje se isplaćuje iz sredstava RFZO, svaki poslodavac ponaosob podnosi zahtev za refundaciju od nadležne Filijale. Osnovica za obračun bolovanja preko 30 dana je tromesečni prosek zarade ostvarene kod poslodavca za radno vreme za koje je zasnovan radni odnos.

Dake, kada je u pitanju bolovanje zaposlenog koji radi kod više poslodavaca sa nepunim radnim vremenom, svaki poslodavac obračunava i isplaćuje bolovanje zaposlenom na osnovu zarade koju je ostvario kod tog poslodavca. Svaki poslodavac pred državnim organima nastupa samostalno, i snosi odgovornost samostalno.


  1. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-516/2014-02 od 22.10.2014. godine 

  2. član 51. 

  3. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-764/2014-07 od 17.11.2014. godine 

  4. član 118. tačka 5) Zakona o radu 

  5. član 68. Zakona o radu 

  6. Pravilnikom o radu, na primer 

Poslednja izmena dana 9. januara 2016. u 16:29


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »