Zakonom o privrednim društvima, predstavništvo stranog privrednog društva definisano je kao njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva.

Dakle, ukoliko strana firma želi da u Srbiji ima kancelariju koja će je predstavljati, promovisati i pomagati u zaključenju novih poslova, predstavništvo je forma vredna razmatranja.

Ipak, rad predstavništva ograničen je u tom smislu, te ono ne može da vrši druge poslove kao što su recimo prodaja proizvoda ili pružanje usluga na tržištu. Ukoliko je stranoj firmi potreban organizacioni deo koji će da vrši delatnosti u Srbiji – da plasira njene proizvode i usluge na domaćem tržištu, predstavništvo nije odgovarajući oblik.

Bitna odlika predstavništva jeste da ono nema svojstvo pravnog lica.

Predstavništvo se obrazuje odlukom koju donosi strano privredno društvo odnosno nadležni organ ovog društva, a u Agenciji za privredne registre obavezno se registruje obrazovanje predstavništva. Predmet registracije u APR-u je i svaka promena registrovanih podataka i prestanak rada predstavništva.

Predstavništvo stranog privrednog društva u Republici Srbiji moža angažovati zaposlene ugovorom o radu. Zaposleni se prijavljuju na obavezno socijalno osiguranje, a obračun i isplata zarada vrši se na isti način kao i kod “domaćih” poslodavaca.

Prilikom popunjavanja poreske prijave PPP-PD potrebno je u polje pod rednim brojem 2.1 Tip isplatioca izabrati predstavništvo, odnosno ogranak stranog lica (oznaka 3).

Obzirom da predstavništvo nema svojstvo pravnog lica, i ne obavlja privrednu delatnost, ono nije obveznik Zakona o računovodstvu, te nije obavezno da vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom.

S obzirom da predstavništvo nije obaveznik Zakona o računovodstvu ono nema obavezu predaje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha i statistički izveštaj) Agenciji za privredne registre.

Međutim, član 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, nalaže da je nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost preko stalne poslovne jedinice koja ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo, dužan da vodi u toj stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci od značaja za utvrđivanje dobiti koju ta jedinica ostvaruje poslovanjem na teritoriji Republike, i da podnosi poreski bilans i poresku prijavu.

Prethodno, u članu 4, kao stalna poslovna jedinica navedeno je i predstavništvo.

Međutim, po pravilu, predstavništvo ne može obavljati delatnost, te se na predstavništvo u tom smislu ne primenjuju prethodno odredbe. Drugim rečima, predtsavništvo koje ne obavlja delatnost ne smatra se stalnom poslovnom jedinicom na koju se odnose prethodne odredbe Zakona.

Ovaj stav podržalo je Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 011-00-988/2016-04 od 01.02.2017. godine.

U mišljenju se navodi da u skladu sa članom 4 Zakona o porezu na dobit pravnih lica ne postoji stalna poslovna jedinica u slučaju postojanja stalnog mesta poslovanja koje obavlja bilo koje druge aktivnosti pripremnog ili pomoćnog karaktera za potrebe nerezidentnog obveznika.

Shodno navedenom, ukoliko strano pravno lice ima predstavništvo na teritoriji Republike Srbije koje obavlja isključivo aktivnosti pripremnog i pomoćnog karaktera za nerezidenta, to predstavništvo se ne smatra stalnom poslovnom jedinicom te nije dužno da podnosi poresku prijavu i poreski bilans.

Možemo zaključiti da ukoliko bi predstavništvo izuzetno obavljalo delatnost, kao stalna poslovna jedinica nerezidentnog (stranog) privrednog društva, bilo bi dužno da vodi evidenciju o svim prihodima i rashodima, iako nije dužna da vodi knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu (dnevnik, glavnu knjigu i analitičke evidencije).

Zakonom nije precizirano kako ova evidencija prihoda i rashoda treba da izgleda, pa ostaje da je predstavništvo samo uredi.

Na kraju poslovne godine, predstavništvo (koje obavlja delatnost u Republici i smatra se stalnom poslovnom jedinicom) podnosi poreski bilans u elektronskoj formi. Poreski bilans podnosi se preko portala Poreske uprave ePorezi. U ovom obrascu predviđena je posebna šifra za ove subjekte. U polju 2.2 – Tip obveznika na elektronskom obrascu poreskog bilansa treba izabrati oznaku 3 – Stalna poslovna jedinica koja podnosi poreski bilans na Obrascu PBPJ.

Predstavništvo ima pravo na refakciju PDV koji mu u prometu obračuna obveznik PDV-a, i to pod propisanim uslovima i po proceduri koja je definisana u Pravilniku o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Službeni glasnik RS“ br. 107/04 , 65/05 , 63/07 , 107/12 , 120/12 i 74/13 )

Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da će se refakcija PDV izvršiti stranom obvezniku, na njegov zahtev, za promet pokretnih dobara i pružene usluge u Republici, pod uslovima da:

  • je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu, u skladu sa ovim zakonom, i da je račun plaćen;
  • je iznos PDV za koji podnosi zahtev za refakciju PDV veći od 200 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije;
  • su ispunjeni uslovi pod kojima bi obveznik PDV mogao ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza za ta dobra i usluge u skladu sa ovim zakonom;
  • ne vrši promet dobara i usluga u Republici, odnosno da pruža samo usluge prevoza dobara koje su u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 1), 5) i 8) ovog zakona oslobođene poreza ili vrši samo prevoz putnika koji u skladu sa članom 49. stav 7. ovog zakona podleže pojedinačnom oporezivanju prevoza.

Prema odredbi stava 2. istog člana Zakona, refakcija PDV u slučajevima iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovom uzajamnosti.

Ministarstvo finansija i privrede dalo je mišljenje da predstavništvo nije obveznik takse za isticanje poslovnog imena. Naime, u Mišljenje Ministarstva finansija i privrede br. 401-00-00581/2012-03(1) od 30.11.2012. godine navodi se:

„U davanju odgovora na pitanje da li su ogranak i predstavništvo obveznici lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, imala se u vidu, pre svega, odredba člana 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojom je propisano da je firma, u smislu tog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. S obzirom da ogranak i predstavništvo privrednog društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011), nemaju svojstvo pravnog lica, mišljenje Ministarstva finansija i privrede je da ne mogu biti obveznici lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.“

Narodna banka Srbije donela je  Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom

„Službeni glasnik RS“, br. 87/2009 i 40/2015, kojom je određenim subjektima, nametnuta obaveza izveštavanja NBS.

Obveznici izveštavanja su ona lica koja su Zakonom o deviznom poslovanju definisana kao rezidenti. U ovom Zakonu, na spisku rezidenata ne nalaze se predstavništva stanih privrednih društava.

U skladu sa tim, predstavništva stranih privrednih društava nisu dužna da predaju izveštaj DI-1 Narodnoj banci Srbije, za razliku od ogranka koji je obavezan da preda ovaj izveštaj kvartalno.

Poslednja izmena dana 8. marta 2017. u 19:19


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »