Rad sa ljudima ima brojne izazove, a svi se oni zasnivaju na činjenici da smo svi mi međusobno različiti. Čak i ako delimo neke zajedničke osobine ili interesovanja, to je samo jedan deo naše ličnosti. Stoga, upravo sposobnost rada sa ljudima koji nam možda, po nekim svojim karakteristikama, nisu bliski, spada u jedan od najvažnijih preduslova uspešnog rukovođenja.

Pojam „teški ljudi“ postoji u psihologiji i njime se opisuju svi oni ljudi koji imaju određene karakteristike kao deo svog ponašanja, koje ih čine izazovnim za saradnju, pa je često rad sa njima kompeksniji nego što je to slučaj sa ljudima koje takve karakteristike nemaju. Uostalom, naš jezik obiluje izrazima koji sugerišu da nam je ovaj pojam i te kako poznat. „Težak si kao Trepča“, „težak kao crna zemlja“, „opučio sam se dok sam mu/joj objasnio“ i slično su neki od takvih izraza.

Kako prepoznati „teške“ ljude

Ponekad „teškim“ možemo proglasiti nekoga ko nam možda po svom stilu komunikacije ili po nekoj drugoj karakteristici ne odgovara. No, evo nekoliko smernica o tome kako prepoznati „teške“ ljude. Neki od njih mogu imati samo jednu od nabrojanih karakteristika, dok drugi mogu da imaju nekoliko. U svakom slučaju, „teške“ ljude prepoznaćete po nekim od ovih karakteristika.

Komunikacija sa njima je izazovna.

„Teški“ ljudi obično spadaju u one koji, po svom stilu komunikacije, odgovaraju agresivnom, pasivnom ili pasivno-agresivnom stilu. To znači da mogu biti skloni da reaguju ljutito, agresivno ili, pak, potpuno pasivno, u želji da se nikome ne zamere i zato po svaku cenu mogu izbegavati konfliktne ili sve one situacije gde je potrebno da otvoreno kažu šta misle. Već smo rekli da jedna osoba može, zavisno od situacije, da demonstrira karakteristike različitih stilova komunikacije, a „tešku“ osobu prepoznaćete po tome što je manje fleksibilna da odstupi od svog dominantnog stila komunikacije, bez obzira na okolnosti. Oni mogu biti izuzetno skloni kritikovanju drugih ljudi, ne dozvoljavajući da kritika bude upućena njima ili je, kada je upućena, teško podnose. S druge strane, mogu biti i potpuno nekritični i zavisni spram drugih osoba, stalno tražeći njihovu potvrdu da vrede.

Nepouzdanost.

Ovo je jedna od karakteristika „teških“ ljudi, koja se manifestuje u tome da se na njih ne možete osloniti, zato što stalno kasne, zaboravljaju, rasejani su ili su u otporu ka izvršavanju svojih obaveza. Kada ih zovete telefonom, ne javljaju se, često kasne na sastanke, a postavljanje rokova njima uvek mora da izgleda tako što im zapravo date rok koji je raniji od stvarnog roka, jer već unapred znate da ga se neće pridržavati. Ovakvi ljudi se nalaze u kolektivima najčešće zbog toga što imaju druge karakteristike koje ih čine dobrim radnicima (na primer, kreativni su ili veoma vešti u onome čime se bave). Obično kreativce bije glas da su „neuhvatljivi“ kada je reč o rokovima, ali to uopšte ne mora biti slučaj.

Česte promene raspoloženja.

I to ne samo raspoloženja, već vam se čini da iz jednog emocionalnog stanja mogu da pređu u drugo u sekundi. U jednom trenutku mogu biti euforični, a već u sledećem potpuno neraspoloženi. Ili, mogu pokazati oduševljenje nekom idejom ili osobom, a već sutra im se ta ista ideja ili osoba mogu činiti kao nešto najgore sa čime su se susreli. Ta nestalnost čini ih „teškim“, jer nikada ne znate kako će zapravo da reaguju na neki događaj i kako da im, shodno tome, pristupite. Takođe, mogu reagovati burno ili polaziti za svojim emocijama čak i onda kada ih to može koštati.

„Naporni“ su.

Što bi se reklo jezikom popularne psihologije, ovi ljudi su „emocionalni vampiri“. Imate utisak da nakon razgovora sa njima više nemate energije ili kao da su iz vas iscrpli dobro raspoloženje koje ste pre susreta sa njima imali. Ta „napornost“ može da se ogleda i u tome što su, na primer, previše (ili premalo) druželjubivi, što stalno nastupaju kao da sve najbolje znaju ili, s druge strane, potcenjuju svoja znanja i veštine. Oni mogu biti i previše brbljivi, stalno upadati u reč, zahtevati da njihove potrebe budu stavljene ispred potreba drugih (što se u dobroj meri poklapa sa agresivnim stilom komunikacije).

Pripadaju ekstremima.

I ova karakteristika slična je prethodnoj, ali i onoj pre nje. Naime, „teški“ ljudi mogu biti ekstremno pesimistični ili optimistični, te svet, situacije i ljude oko sebe mogu videti kao isključivo crne ili bele. Neki od njih su donekle fleksibilni, pa su u stanju da promene perspektivu nakon što im se ukaže na sve nijanse sive između, ali ima i onih koji ne odstupaju od svojih stanovišta i nefleksibilni su da zauzmu drugu poziciju i situaciju sagledaju i sa druge strane.

Neodlučni su.

U poslovnom kontekstu, neodlučnost može da ima visoku cenu. Tako „teški“ ljudi mogu izbegavati odgovornosti koje sa sobom nosi donošenje odluka, pa ih stoga i ne treba stavljati na pozicije koje takvu odgovornost uključuju. No, neodlučnost se može ogledati i u svakodnevnim situacijama, a zbog nje i drugi članovi tima mogu da ispaštaju.

Da bismo nekoga mogli da okarakterišemo kao „tešku“ osobu, potrebno je da ona neke od ovih osobina pokazuje dosledno. Svako od nas je ponekad agresivan ili pasivan, neraspoložen ili pesimističan. Međutim, postoji razlika da li je neko takav povremeno ili je to nešto što bi mogli opisati kao njegovu osobinu. Takođe, nije svako podjednako „težak“ – sa nekim možemo lako naći zajednički jezik, dok nam sa nekim drugim to može biti zaista izazovno. Najzad, to što je neko okarakterisan kao „teška“ osoba, ne znači da sa tom osobom nije moguće postići kvalitetnu komunikaciju i da je, po kratkom postupku, treba otpisati. Zato ćemo se u sledećem tekstu baviti načinima na koje se može sa njima postići kvalitetna saradnja.

Nastaviće se…

Poslednja izmena dana 1. januara 2016. u 23:30


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »