Radno angažovanje direktora u društvu ograničene odgovornosti – Direktor u radnom odnosu (I deo)

Svako druuštvo ograničene odgovornosti (doo) mora imati zakonskog zastupnika – direktora.

O delokrugu direktora, njegovim obavezama i odgovornostima pisali smo ovde.

U nastavku možete pročitati koje poreske obaveze nastaju usled različitih modaliteta radnog angažovanja direktora.

Direktor privrednog društva može obavljati poslove zastupanja i rukovođenja

  • po osnovu ugovora o radu,
  • po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, i
  • kao osnivač koji radi u svom privrednom društvu ali sa društvom nije zaključio ugovor o radu.

Direktor u radnom odnosu u privrednom društvu koje zastupa

Lice koje je izabrano za direktora može sa društvom ograničene odgovornosti koje zastupa da zaključi ugovor o radu. Direktor u tom slučaju stupa u radni odnos, te ima status zaposlenog radnika.

U radni odnos može da stupi i lice koje je ujedno osnivač (jedini osnivač ili jedan od više osnivača).

Prema članu 48. Zakona o radu, ugovorom o radu direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja.

Kao ugovorne strane ugovora o radu direktora javljaju se fizičko lice koje stupa na radno mesto direktora i poslodavac – privredno društvo. U praksi se mogu čuti pitanja da li je ugovor o radu valjan ukoliko ga direktor potpiše “sam sa sobom”, gde se misli na to da isto lice potpisuje ugovor i u ime zaposlenog i u ime društva (jer ga ono zastupa).

Međutim, ne treba izgubiti iz vida da ugovor zaključuju dve ugovorne strane, a ne jedna (“sama sa sobom”). Ugovor o radu u ime poslodavca zaključuje nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Direktor u radnom odnosu u privrednom društvu ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni – pravo na zaradu, pravo na naknadu troškova, pravo na godišnji odmor, dnevni i nedeljni odmor i tako dalje.

Samo radno mesto ne utiče na obračun poreza i doprinosa. Zarada direktora oporezuje se na isti način kao i zarada ostalih zaposlenih.

Visina zarade direktora uslovljena je opštom minimalnom cenom rada, koja u momentu pisanja ovog teksta iznosi 130 dinara po radnom času. Prema tome, direktor koji radi puno radno vreme tokom određenog meseca, i ostvaruje standardni učinak, ne može primiti zaradu nižu od proizvoda radnih sati tokom tog meseca i minimalne cene rada. Ovo pravilo važi uostalom za sve zaposlene.

Na primer, u mesecu koji ima 184 sata, kao što je recimo avgust 2017. godine, minimalna osnovna neto zarada iznosi 23.920,00 dinara. Na ovu zaradu dodaju se propisana uvećanja (topli obrok, regres, minuli rad) pa će stvarno isplaćena zarada biti u određenom iznosu veća od osnovne neto zarade.

Zakon ne propisuje drugi minimalni iznos zarade koja se isplaćuje direktoru osim opšte, gore navedene, minimalne cene rada.

U tom smislu, ne postoji zakonska osnova za insistiranje da zarada direktora bude viša od zarade ostalih zaposlenih, koja se može ponekad čuti od poreskih organa. Poslodavac i zaposleni slobodno ugovaraju uslove rada, u okviru zakonom propisanih minimalnih uslova.

Ipak, Poreska uprava može prema načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju, a na osnovu člana 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da utvrdi da li se direktoru zaista isplaćuje prikazana zarada ili se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao – isplata veće zarade koja se vrši bez prikazivanja u poslovnim knjigama kako bi se izbeglo plaćanje poreza i doprinosa na zaradu (žargonski isplata “na crno”).

U tom smislu, ukoliko zaposleni u privrednom društvu imaju značajno viša primanja od direktora, Poreska uprava može posumnjati da se deo zarade direktora isplaćuje mimo zvaničnih tokova, s obzirom da po ekonomskoj suštini, direktor uglavnom ostvaruje višu zaradu od ostalih zaposlenih.

Direktor u radnom odnosu kao zaposleni ima pravo na naknadu troškova iz člana 118. Zakona o radu, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Privredno društvo može vršiti isplatu neoporezivih iznosa iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana zaposlenom direktoru, na isti način i u istom iznosu kao i ostalim zaposlenima.

Radi se o primanjima zaposlenog po osnovu:

1) naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.725 dinara;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 2.236 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa a najviše do 50 evra dnevno;

3) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

4) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.520 dinara mesečno;

4a) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 37.252 dinara;

6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – do 9.313 dinara godišnje po jednom detetu;

7) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 18.624 dinara godišnje.

Pored radnog odnosa, privredno društvo može da uredi rad direktora ugovorom o pravima i obavezama direktora. Ovo lice obavlja rad u prvirednom društvu, ali van radnog odnosa. Ono nema status zaposlenog, a više o svim detaljima pročitajte u narednom tekstu na našem portalu.

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:36


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »