U prethodnim tekstovima govorili smo o dva modaliteta radnog angažovanja direktora:

  • rad direktora u radnom odnosu u privrednom društvu, i
  • rad direktora van radnog odnosa, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora.

Ovaj put razmotrićemo treći modalitet – izbor osnivača društva za direktora.

Nema smetnji da osnivač društva (jedan od osnivača ili jedini osnivač) bude izabran za direktora društva čiji je vlasnik.

Osnivač koji je izabran za direktora društva može sa privrednim društvom zaključiti ugovor o radu. Time zasniva radni odnos i stiče status zaposlenog. Osnivač-direktor u radnom odnosu ostvaruje jednaka prava i obaveze iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni.

Za obavljeni rad prima zaradu, u skladu sa ugovorom o radu, a ostvaruje i druga prava, kao što je pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa radom (pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, pravo na dnevnicu za službeni put itd.). Više o radu direktora u radnom odnosu možete pročitati ovde.

Predmet našeg teksta je druga opcija – osnivač privrednog društva izabran za direktora sa svojim društvom ne zaključuje ugovor o radu.

Osnivač obavlja funkciju direktora van radnog odnosa, samim izborom na tu funkciju od strane skupštine društva. Osnivač sa privrednim društvom nije dužan da zaključi poseban ugovor o svom angažovanju na poziciji direktora.

U ovom slučaju, osnivač za svoj rad ne prima naknadu (zaradu), ali po osnovu njegovog angažovanja (rada) nastaje obaveza obračuna i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za firmu čiji je on osnivač i direktor.

Naime, prema Zakonu o socijalnim doprinosima („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn. i 7/2017 – usklađeni din. izn.), član 6. stav 1. tačka 15. obveznik socijalnih doprinosa je osnivač odnosno član privrednog društva u kome obavlja rad, iako nije u radnom odnosu sa svojim privrednim društvom. Zakon propisuje da se pod radom, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Privredno društvo dužno je da osnivača-direktora prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Prijavu za sada nije moguće sprovesti elektronski, putem portala CROSO.rs, već se prijava vrši na šalterima nadležne filijale PIO Fonda ili RFZO, a kao dokument se prilaže rešenje o registraciji privrednog društva.

Više o obavezi obračuna i plaćanja doprinosa za osnivača koji je ujedno i direktor u svojoj firmi pisali smo ovde, a o predaji odgovarajuće poreske prijave o obračunatim doprinosima za osnivača ovde.

Mogli bismo sumirati osnovne karakteristike ovog modaliteta:

  • Osoba izabrana za direktora društva je ujedno i osnivač društva (jedan od osnivača ili jedini osnivač),
  • Osoba izabrana za direktora ne zasniva radni odnos niti svoj odnos sa društvom mora da uredi ugovorom,
  • Direktor ne ostvaruje zaradu niti naknadu za rad,
  • Privredno društvo je dužno da obračuna i plati socijalne doprinose za direktora osnivača,
  • Direktor nema status zaposlenog, te ne može da ostvari prava iz radnog odnosa.

Zadržaćemo se na poslednjoj karakteristici, kako bismo bliže objasnili njene pojedine posledice.

Naime, Zakonom o radu propisana su različita prava zaposlenih iz radnog odnosa, a Zakonom o porezu na dohodak građana neoporezivi iznosi isplata koje poslodavci vrše zaposlenima.

Kako direktor-osnivač nema stutus zaposlenog, proizilazi da mu zakonom nisu garantovana prava iz radnog odnosa, niti firma ostvaruje pravo na neoporezivu naknadu troškova koja direktor ima u vezi sa radom.

To dalje znači da direktor koji je ujedno osnivač privrednog društva čiji je direktor, a nije sa istim zasnovao radni odnos, nema, između ostalog, pravo na neoporezivu naknadu:

  • Troškova za dolazak i odlazak sa posla,
  • Troškova nastali na službenom putovanju u zemlji i inostranstvu,
  • Troškova nastalih u vezi sa korišćenjem privatnog vozila u službene svrhe i slično.

Ukoliko bi privredno društvo odlučilo da izvrši nadoknadu ovih troškova direktoru-osnivaču, ono ne bi imalo pravo na neoporezivi iznos nadoknade, već bi bilo dužno da obračuna i plati porez na druge prihode u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 12. Zakona o porezu na dohodak građana.

Drugim rečima, privredno društvo nema pravo da direktoru-osnivaču isplati nadoknadu za prevoz od 2.990,00 dinara (na primer za prvu zonu gradskog prevoza u Beogradu) bez plaćanja poreza na ovaj iznos, niti može kupiti avionsku kartu za službeni put direktoru-osnivaču bez obračuna i plaćanja poreza na drugi prihod.

Za kraj navodimo da ne postoje prepreke da osnivač izabran za direktora u svom privrednom društvu, u drugom privrednom društvu bude osnivač, direktor ili zaposlen, lice koje je ostvarilo pravo na starosnu penziju ili preduzetnik.

Poslednja izmena dana 12. novembra 2017. u 03:59


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »