U prethodnom tekstu pisali smo o tome da obaveza isticanja radnog vremena i pridržavanja istaknute satnice postoji samo za određene delatnosti, u skladu sa posebnim zakonom koji tu delatnost uređuje.

Jedna od njih je trgovina na malo.

U smislu Zakona o trgovini, trgovina je skup svih poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja, a trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.

Prema tome, i privredni subjekti, privredna društva i preduzetnici, koji se bave pružanjem usluga fizičkim licima – potrošačima, radi zadovoljenja njihovih ličnih potreba ili potreba domaćinstva, smatraju se (u smislu ovog Zakona) trgovcima, što znači da se i na njih odnose odredbe Zakona o trgovini kojom se uređuje radno vreme trgovine na malo, a koje ćemo razmatrati u nastavku teksta.

Drugim rečima, obaveze u pogledu isticanja radnog vremena i poštovanja istaknutog radnog vremena koje važe za “klasičnu” trgovinu na malo kao što je prodavnica mešovite robe, obavezujuće su i za specijalizovane trgovine, kao što su benzinske pumpe ili apoteke, ali i za časovničara, obućara, frizera, salon lepote, automehaničarsku radnju, servis kućnih aparata i druge subjekte koji pružaju usluge građanima, jer ih Zakon o trgovini tretira kao trgovce na malo.

Sada kada smo precizirali na koga se odnosi ovaj tekst, možemo razmotriti i obaveze koje su predviđene za ove subjekte u pogledu radnog vremena prodajnih objekata.

Radno vreme trgovine na malo uređeno je Članom 43. Zakona o trgovini.

Ovim članom propisano je da trgovac na malo samostalno određuje radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom. Možemo reći da je trgovac slobodan da samostalno odredi radno vreme, ali unutar okvira koje definišu Zakon i podzakonski akti.

Istim članom propisana je i obaveza trgovca na malo da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istakne radno vreme na prodajnom objektu, odnosno drugom prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržava označenog radnog vremena.

Dakle, prva obaveza trgovac ogleda se u jasnom ispisivanju radnog vremena na objektu.

Radno vreme obuhvata podatak o satu početka i kraja radnog vremena tokom radnog dana, kao i podatak o eventualnom radu subotom i nedeljom i u dane praznika.

Trgovac na malo je slobodan da radi prekovremeno, ako nije drugačije određeno posebnim propisima donetim u skladu sa ovim zakonom.

Druga obaveza trgovca je da se pridržava istaknutog radnog vremena.

Tokom istaknutog radnog vremena trgovac mora obavljati rad bez izuzetaka. Prodajni objekat treba da počne sa radom u vreme koje je jasno istaknuto kao vreme početka rada, i bez prekida bude otvoren sve do satnice koja je istaknuta kao kraj radnog vremena za dati radni dan.

U slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, trgovac je dužan da i te izmene označi jasno, na vidnom mestu, na prodajnom objektu, pre prestanka obavljanja trgovine.

Neisticanje radnog vremena na jasan i lako uočljiv način, i nepridržavanje radnog vremena u smislu časova početka i završetka rada ili zatvaranje prodajnog objekta za potrošače u periodu istaknutog radnog vremena predstavlja prekršaj koji utvrđuje tržišni inspektor i za koji su propisane određene kazne.

Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena, odnosno ako radno vreme odredi suprotno propisanim uslovima (član 43 Zakona o trgovini).

Za iste radnje kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara, ai preduzetnik novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.

Zakonom o trgovini dato je ovlašćenje jedinicama lokalne samouprave da propišu uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njihovom području, za trgovinske formate ili oblike trgovine van prodajnog objekta, putem određivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji); vreme prodaje pojedinih vrsta robe čija upotreba može bitno da utiče na javni red i mir (alkoholna pića i pivo, pirotehnička sredstva i sl.); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvođenja dežurstva u tim danima, vodeći računa o vrsti robe koja se u njima prodaje, potrebama potrošača i lokacijskom rasporedu tih objekata.

Neke od jedinica lokalne samouprave donele su podzakonske akte, odluke, kojima se bliže uređuje radno vreme trgovina koje posluju na njihovoj teritoriji.

Tako na primer, trgovci koji posluju na teritoriji Grada Beograda treba da se upoznaju sa sadržinom Odluke o radnom vremenu zanatstva i trgovine na teritoriji Grada Beograda („Sl. list grada Beograda“, br. 31/2013, 22/2014, 82/2015 i 114/2016). Tekst Odluke i svih izmena i dopuna ovog dokumenta možete pronaći na sajtu Službenog lista Grada Beograda klikom ovde.

U sledećem tekstu pročitajte više o radnom vremenu subjekata koji se bave turizmom i ugostiteljstvom.

Poslednja izmena dana 11. decembra 2017. u 00:04


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »