Osnovni rizik predstavlja promenljiva kamatna stopa. Ona se menja tokom vremena otplate kredita. Sve kamatne stope u nekoj državi proističu iz baznih kamatnih stopa koje određuju centralne banke kao što su Američke federalne rezerve (FED), Evropska centralna banka (ECB), ili kamatne stope Engleske banke (Bank of England) u zavisnosti o kojoj se državi i valuti radi. Visinom bazne kamatne stope (Federal Funds Rate in USA, ECB interest rate, Bank of England interest rate) centralne banke pojedinih zemalja sprovode odgovarajuću i željenu monetarnu politiku i utiču na tokove poslovanja u svojim zemljama. Kada žele da smanje kreditnu ekspanziju ili prekomerno zaduživanje, one će povećati kamatne stope i suprotno, kada žele da obezbede jeftin novac za privredu i stanovništvo, one će te iste stope smanjiti. Na isti način će se kao posledica, povećavati i smanjivati troškovi nečijeg zaduživanja. Bazne kamatne stope se fiksiraju na periodičnim sastancima odgovarajućih organa centralnih banaka i one ne podležu dnevnim promenama.

Na njih se dalje nadovezuju kamatne stope na međubankarskom tržištu, kao što su Prime Rate (USA), Euribor (Evro zona) i Libor (UK). To su kamatne stope po kojim najuglednije banke, pozajmljuju  najboljim klijentima (najčešće jedna drugoj) svoj novac. Ove kamatne stope su za određeni broj procentnih poena (1%, 2%, 3%) više u odnosu na bazne kamatne stope centralnih banaka. Za razliku od Euribor-a i Libora-a, koji mogu biti predmet dnevne promene, Prime Rate in USA je stabilniji i ne podleže tako čestim promenama. Iz prethodno navedenog se lako zaključuje da kada rastu kamatne stope centralnih banaka, gotovo uvek rastu i kamatne stope na međubankarskom tržištu.

Kamatne stope na međubankarskom tržištu su naročito važne zato što one predstavljaju osnovu za obračun ostalih kamatnih stopa, na kredite  plasirane  privredi i  građanstvu. Kamatne stope koje se u tim slučajevima plaćaju bankama  izražavaju se kao Prime rate, Euribor ili Libor, uvećane za određen broj procentnih poena (na primer 3%, 5%, 8%…), u zavisnosti od vrste i namene kredita. Tako se dobija ukupna kamatna stopa koju plaćaju manji, srednji biznisi, građanstvo ili klijenti koji nemaju prvorazredan status. Procenat iznad Prime rate-a, Euribora-a ili Libor-a je onaj deo ukupne kamate koji banke koriste za pokrivanje sopstvenih troškova i ostvarivanje profita.

Kako ceo sistem funkcioniše najlakše se vidi na sledećem primeru:

Neka je bazna kamata evropske centralne banke u nekom trenutku 0,25%. U istom trenutku je Euribor 1,25%. Ako se želi kredit, banka može ponuditi godišnju kamatnu stopu u iznosu od 4,25% ( 3% uzuma za pokriće svojih troškova i ostvarivanje profita). Ako Centralna Banka-ECB, poveća svoju baznu kamatnu stopu sa 0,25% na 3,25%, lančano će skočiti i Euribor  na 4,25%, ali i kamata na  kredit na 7,25%. Ako je kredit u iznosu od 100.000 Eur, to praktično znači da će samo u prvoj godini biti plaćeno dodatnih 3.000 Eur na osnovu uvećanih kamatnih stopa. Povećani izdaci će biti i u svakoj sledećoj godini sve do trenutka kada kamatne stope ponovo počnu da padaju.

Zbog toga se mora biti svestan da će se pomenuti kredit otplaćivati više godina, pa i decenija  i da u međuvremenu može doći do drastičnog skoka Euribora, te posledično tome i skoka kamatne stope. Tih inicijalnih i ugodnih 4,25%, lako može postati osam , devet pa i više procenata. To dalje povlači veliki rast  mesečne ili kvartalne rate, koji će samim tim ugrožava tekuću likvidnost poslovanja.

To je najveći rizik koji nosi promenljiva kamatna stopa, taj rizik je realan i on mora biti ukalkulisan u finansijske planove.Zbog toga je dobro u svakoj banci dobiti precizne informacije o tome kako se obračunava kamatna stopa i pod kojim uslovima se ona menja.Na taj način je lako predvideti njeno kretanje  u bližoj budućnosti, imajući u vidu da su podaci o Euriboru, Prime rate-u, i Libor-u javni i lako dostupni u medijima i na internetu. Identična logika se primenjuje kod dinarskih kredita, samo što se tada uzima u obzir Belibor kao osnov za obračun.

Valutni rizik: Najveći broj kredita se odobrava sa deviznom klauzulom. To znači da su iznosi koji se spominju u kreditnom ugovoru najčešće izraženi u evrima. Postoje u ponudi i krediti u dinarima, ali su njihove kamatne stope još uvek relativno visoke. Višim kamatnim stopama banke se štite od eventualne promene kursa i inflacije, pa su ovi krediti po pravilu skuplji. Ukoliko je kredit indeksiran u evrima, banka će  otplatne rate fakturisati u dinarskom iznosu, jednakom rati izraženoj u evrima, pomnoženoj sa kursom, važećim na sam dan otplate. Ukoliko nacionalna valuta (u našem slučaju dinar) oslabi, onda će rata, izražena u dinarima početi da raste. Može se pokušati da se teret promene kursa prebaci na krajnje kupce, ali u pojedinim situacijama, kada je tražnja slaba i prodaja loša, to neće biti moguće. Poslovni partneri, jednostavno neće želeti više da plate. Tada ni gotovinski prilivi neće biti dovoljni da finansiraju tekuće poslovanje, uz istovremenu otplatu kredita. Ova činjenica se mora imati u vidu prilikom ulaska u kreditni aranžman i moraju se imati spremljeni planovi u slučaju nastanka opisanih poremećaja.

*Tekst je motivisan rekordno niskim kamatnim stopama (Euribor…) čiji se rast očekuje u doglednoj budućnosti

Poslednja izmena dana 12. novembra 2017. u 03:57


Nikola Lukić

Nikola Lukić je poslovni konsultant i osnivač i vlasnik preduzeća Nlconsultingteam iz Beograda. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poseduje više od dvadeset godina iskustva na rukovodećim pozicijama u domaćim i internacionalnim kompanijama (Volvo, FAD, Lola) u zemlji…… Saznaj više »