Šta će _____ (upiši naziv profesije) blog? je serija tekstova čiji je cilj da na praktičnom primeru pokaže da baš svako može (i trebalo bi) da ima poslovni blog. Kroz njih ćemo se najviše pozabaviti onome što muči svakog blogera, početnika jednako kao i iskusnog autora – idejama za tekstove. Biće reči i o fotografijama, video snimcima i ostalim dodacima koji čine jedan blog zanimljivim.

U vreme kada se (skoro) ništa ne popravlja, već odmah baci, jer je ili bilo nekvalitetno ili je novo dovoljno cenovno dostupno, s pravom se možete zapitati: Šta će, iskreno, obućaru blog? Moj zadatak je da vas uverim da mu je i te kako potreban.

Ako pretražite internet (srpski jezik), obućare ćete na njemu naći svuda u oglasima, tek na ponekoj društvenoj mreži (Facebook – lični nalozi, i po koja stidljiva stranica), i na YouTube kanalima – ali samo kao neki prilozi o zanimljivim, posebnim, humanim obućarima.

Hajde da za čas promenimo ugao gledanja: prosečna osoba u Srbiji je kupila cipele, za sebe ili svoje dete koje pravi prve korake, za polazak u školu; odvojila za to ne baš zanemarljiv iznos ukupnih mesečnih primanja, a uz njih je od prodavca dobila tek šturo uputstvo za negu, prevedeno sa ko zna kog jezika ko zna koji put u krug, napisano tako da pokrije što širi spektar vrste obuće – deklaracija, koja ne služi ničemu do da zadovolji propisane zakone i pravila, a i to u načelu.

Da li skaj sme na kišu?

Kako se održavaju “Cicibanke”, negde sam pročitala da ih mame ubacuju u mašinu za veš?

Na nove bele kožne patike sam prosuo kafu, kako da skinem fleku?

Kako čistiti dečije gumene čizme iznutra?

Hladno mi je u novim cipelama na štiklu, da li im je moguće nešto zalepiti od dole, da đon ne bude tako tanak?

Znoje mi se noge u gumenim “japankama” za plažu, da li mogu da ih pospem puderom?

Kako proveriti da li je obuća šivena ili samo zalepljena?

Da li dečije cipelice mogu da se popravljaju?

Kako sušiti patike za trčanje da ne ostaju fleke od znoja i kiše?

Da li se cipele kupljene kod Kineza mogu popravljati?

Ovo nisu izmišljena pitanja, već samo mali, mikronski deo onoga što ljudi pitaju svuda na internetu: u Facebook grupama, Twitteru, u komentarima na YouTube video snimke, po forumima. To su sve pitanja koja pitaju vaše potencijalne mušterije. Možete reći i da su to sve propuštene prilike za pružanje saveta, koji vode sticanju poverenja, a poverenje je osnovni sastojak svakog uspešnog posla.

Često se dešava da kao povratni komentar čujem: “Da, ali ja sam obućar u Prokuplju, što bih pisao blog koji će čitati neko iz Subotice, kad ja njemu tamo ne mogu da popravljam cipele?” Tačno, ne možete. Ali time što će vaš blog biti vidljiv i onima iz Subotice i Vranja pomažete da vi budete vidljiviji onima u svom mestu. O zanimljivostima se priča, a u manjim mestima priče putuju mnogo brže nego u velikim. Šta mislite, koliko bi vremena bilo potrebno da celo Prokuplje sazna za ovog našeg fiktivnog obućara – blogera, koji besplatno deli savete o održavanju obuće? Retoričko pitanje, dakako.

Drugi stav, pogrešno protumačena prepreka, je: “Ako im kažem kako da održavaju obuću na pravi način, neće li to smanjiti obim mog posla?” Nažalost, nisam se do sada susrela sa nekvarljivim cipelama, a verujem da niste ni vi. Ma koliko je mi čuvali, mazili i pazili, obuća će nam se kvariti, potpetice će gubiti “flekice”, patike za fudbal će se odlepljivati, slučajno ćemo ogrebati kožne čizme. I ma koliko obuća bila jeftina, biće onih koji ni to jefitno sebi ne mogu da priušte, ali i onih koji razumeju da je bolje popraviti starije, a kvalitetno nego kupiti novo, a lošijeg kvaliteta (i eto još jedne teme za blog).

Blog nije i ne mora biti samo u rečima. Fotografišite proces popravke obuće, pokažite nam kako ste od starog napravili novo, napravite video snimak kako ste spasili nečije omiljene cipele (ujedno, eto i predloga šta da radite i kako da se predstavite na još dve veoma popularne internet lokacije: Instagram i/ili Pinterest, YouTube.Nije vam za to potrebna skupa oprema, običan moderni mobilni telefon će biti sasvim dovoljan: prvo, jer sada skoro svi modeli imaju dobre kamere, drugo, jer ćete recimo na Instagramu ionako fotografijama dodati po neki filter, posvetliti, potamniti, plus što ih Instagram i sâm “skupi” u lošiji kvalitet.

Odakle vremena? poslednje, najvažnije pitanje. Ako imate decu dovoljno odraslu da umeju da koriste mobilne telefone i mreže, neka ona budu vaš saveznik: neka vas fotografišu/snimaju i to postavljaju na vaše naloge. Ako nemate decu, a imate partnerku-partnera, zamolite njih za pomoć. Ako ste sami, onda sigurno imate dovoljno vremena. Vreme za pisanje ćete pronaći u sat vremena kasnijeg odlaska na spavanje, ili ranijeg ustajanja. U pauzi za odmor. Vikendom. Onda kada ima manje posla. Pišite kad god budete imali prilike, ali nemojte odmah objaviti sve: ostavite poneki tekst “u frižideru” i poslužite onda kada ne budete imali vremena da pišete novi.

Nije neophodno da tekstovi budu opširni, zapravo – “manje je više” pravilo je kojeg se uvek treba pridržavati. Pravopis i gramatika su važni, a ako niste sigurni u svoje znanje, dajte nekom ko zna više da pročita i ispravi eventualne greške (Imate decu u školi? Eto im odlične vikend vežbe.).

Obućarima smo dali domaći zadatak, a sada dajte vi meni: šta mislite, kome sigurno nije potreban (ili ne bi trebalo da piše) blog?’

Foto: Robert Sheie

Poslednja izmena dana 15. septembra 2015. u 23:52


Sandra Simonović

Sandra Simonović je Web preduzetnica od 2011. godine – osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač, govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi…… Saznaj više »