Zaposleni ljudi, svakoga dana, na svom radnom mestu provode oko osam sati. To je jedna trećina celog dana, stoga je veoma važno na koji način doživljavaju atmosferu na poslu. A kakva će atmosfera biti određuju svi već pominjani važni faktori organizacione kulture, kao što su komunikacija, timski rad, motivacija, zadovoljstvo poslom i tako dalje.

Za radnu atmosferu možemo reći da predstavlja kontekst u kom se odvijaju svi procesi važni za funkcionisanje firme, kako formalni, tako i neformalni. Ona zavisi od toga kako komuniciramo sa saradnicima, kako doživljavamo njih i sebe unutar kolektiva, kakva je percepcija našeg zalaganja za kolektiv i kako je doživljavaju drugi ljudi uključeni u taj isti kolektiv.

Atmosfera se najlakše može „izmeriti“ onda kada je situacija unutar, ali i u spoljašnjem poslovnom okruženju, mirna. Onda kada su na snazi neke vanredne okolnosti, stres je veći, a vreme je obično ključan faktor i donekle diktira način na koji se može odreagovati. Zato u takvim situacijama atmosfera može biti narušena i nesvakidašnja, te kao takva uopšte ne mora biti uzorak uobičajene, ustanovljene radne atmosfere.

Svi učesnici u komunikaciji imaju direktan uticaj na to kakva će biti radna atmosfera. I drugi, kako unutrašnji, tako i spoljašnji faktori utiču na nju. Na primer, očekivano je da ona bude kvalitetnija onda kada firma ostvaruje dobre poslovne rezultate, a isto tako je očekivano da njen kvalitet opadne kada neko napusti kolektiv ili kada se, na primer, uvode novine ili se pred zaposlene stavljaju nova zaduženja.

Bez obzira na to da li ste u kompaniji na rukovodećem mestu ili ne, i vi značajno doprinosite atmosferi. To se posebno odnosi na one koji su na menadžerskim pozicijama, jer će često njihovo ponašanje spram zaposlenih imati uticaj na radnu atmosferu. A kako bi izgledala idealna radna atmosfera? Recimo, to je atmosfera koju odlikuju visoka efikasnost, brz protok važnih informacija, uz kvalitetnu formalnu, ali i neformalnu komunikaciju. U njoj su svi zaposleni slobodni da iznesu svoje mišljenje, zapažanja i stavove, ali su isto tako usmereni primarno na radne zadatke, odnosno na ciljeve organizacije.

Idealno je, naravno, teško dostupno, ali bez obzira na okolnosti, postoje stvari koje mogu dovesti do poboljšanja radne atmosfere. Jasne instrukcije i postavljeni kriterijumi, vreme u toku radnog dana koje zaposleni mogu da iskoriste i za razmenu koja nije striktno usmerena na posao, kao i razne aktivnosti van radnog mesta u kojim svi učestvuju (na primer, team building) mogu da kreiraju takvu atmosferu. Team building je za to posebno preporučljiv, zato što zaposleni imaju priliku da upoznaju kolege i u drugom kontekstu i na taj način svoje bliske saradnike sagledaju i u drugom svetlu, van mesta gde se rad odvija i uz aktivnosti koje za cilj imaju jačanje timskog duha.

Ponekad se može desiti da samo jedna osoba kvari kompletnu atmosferu, sa svojim zahtevima, žalbama, načinima na koji komunicira. To su one osobe koje nazivamo „teškim“ i sa kojima je potrebno biti strpljiv i spretan u komunikaciji, kako se ne bi kreirali destruktivni konflikti ili obračuni na ličnom nivou. Iz perspektive rukovodioca, usmerenje na osobu koja ima takav uticaj na radnu atmosferu može da bude i preventivne prirode: na primer, ako znate da je neka osoba u timu posebno „osetljiva“ ili ima specifičan stil komunikacije, obraćanje pažnje na to kakva je njena interakcija sa drugima može da dovede do intervencija još pre nego što se potencijalni problem dogodi. Zato je važno poznavati kolektiv, biti svestan njegovih dobrih i loših strana, odnosno snaga i slabosti. Odgovornost rukovodeće pozicije je i u tome da se utiče na radnu atmosferu, da se ona podstiče i usmerava, a zaposleni motivišu onda kada je situacija neizvesna ili teška. Rukovodilac je, u ovom kontekstu, neko ko je usmeren ne samo na rešavanje problema koji je nastao, već i neko ko je usmeren na potrebe ljudi koji su u sve to uključeni.

Zato je veoma važno znati prepoznati, odnosno „izmeriti“ radnu atmosferu i na nju uticati, a „recept“ za to su otvorena komunikacija, osluškivanje potreba zaposlenih i njihovo usklađivanje sa ciljevima i pravilima firme. Ljudi su skloni da odlaze sa dobro plaćenih radnih mesta ako je atmosfera loša, stoga treba imati na umu da ona predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja organizacione kulture, a prilično je neopipljiva i lako promenljiva. No, uz pomenuti „recept“, smanjuju se šanse da se ona otrgne kontroli i da ima destruktivan efekat na obavljanje radnih zadataka, odnosno ispunjavanje ciljeva kompanije.

Poslednja izmena dana 14. februara 2016. u 16:24


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »