Nakon što ste se postarali za pravni aspekt osnivanja nove firme, vreme je da se posvetite zadacima iz oblasti knjigovodstva. Sve formalne obaveze iz domena knjigovodstva i poreza nastaju nakon registracije privrednog društva odnosno preduzetnika u Agenciji za privredne registre, i relativno brzo ćete ih ispuniti nakon što pronađete adekvatnog saradnika u ovoj oblasti. Ipak, sa izborom knjigovođe nemojte čekati. Na dan kada se vaš novi biznis nađe u registru privrednih subjekata a vi o tome dobijete rešenje iz Agencije za privredne registre, već treba da se odlučite kome ćete poveriti vođenje poslovnih knjiga, ili da bar budete vrlo blizu ove odluke.

Zbog toga u potragu za odgovarajućim knjigovođom krenite na vreme.

U ovom vodiću pročitajte koje su vaše prve obaveze prema Poreskoj upravi (registracija novog poreskog obveznika i predaja poreske prijave), šta je to paušalno oporezovani preduzetnik, na šta sve treba da obratite pažnju prilikom izbora knjigovođe, kako će on otvoriti vaše poslovne knjige, a kako će izgledati vaša saradnja nakon toga.

Pored registracije u Agenciji za privredne registre, ili drugoj nadležnoj instituciji, novoosnovana pravna lica i preduzetnici treba da se registruju kao poreski obaveznici kod Poreske uprave (PU). Tom prilikom biće im dodeljen poreski identifikacioni broj (PIB).

Poreski identifikacioni broj (PIB) je jedinstveni broj pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica (jednom rečju poreskih obveznika)  koji im u cilju identifikacije dodeljuje Poreska uprava.

Ispisuje se na svim poreskim prijavama i u okviru poziva na broj prilikom plaćanja nekih poreskih obaveza. PIB je obavezan element računa, naročito važan kod subjekata koji su u sistemu PDV-a.

Za pravna lica i preduzetnike sastoji se od 9 cifara, dok je za fizička lica jednak njihovom jedinstvenom matičnom broju građana (JMBG).

Poreski identifikacioni broj se dodeljuje prilikom registracije subjekta i ostaje nepromenjen tokom njegovog postojanja.

U određenim slučajevima, Poreska uprava može privremeno oduzeti PIB poreskom obvezniku. Najčešći razlog za ovakvu sankciju je neplaćanje poreza i nepodnošenje poreskih prijava. Bez aktivnog PIB-a, subjekat praktično ne može da posluje, jer je između ostalog, poslovna banka dužna da blokira tekuće račune subjekata kojima je oduzet PIB.

Više o postupku registracije pročitajete u originalnom tekstu klikom ovde.

Ukoliko ste se registrovali kao preduzetnik, možete iskoristiti opciju paušalnog oporezivanja. U tom slučaju, nije vam potreban knjigovođa jer nemate obavezu vođenja poslovnih knjiga. Za sve druge oblike, knjigovođa je obavezan. Prvo ćemo objasniti šta je to paušalno oporezivanje i kome može biti interesantno, a zatim na šta sve treba da obratite pažnju prilikom izbora knjigovođe, ukoliko vam paušalno oporezivanje nije adekvatna opcija.

Šta je preduzetnik paušalac, kategorija uz koju se često (pogrešno) prišiva etiketa nekog ko plaća male dažbine državi?

Paušalac je preduzetnik koji je oporezovan po sistemu koji je predviđen članom 40. Zakona o porezu na dohodak građana. Namenjen je licima koja iz nekog razloga nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige, pa se obraćaju Poreskoj upravi sa molbom da im ona paušalno odredi iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti koji treba da plate. Poreska uprava im rešenjem određuje fiksan iznos poreza i doprinosa, koji oni plaćaju bez obzira na to kako posluju.

Paušalno oporezivanje atraktivno je iz više razloga. Preduzetnik ne mora da vodi poslovne knjige niti da izrađuje završne račune – bilanse (nema knjigovodstvo kao takvo). Jedina knjiga koju vodi je knjiga ostvarenog prometa – KPO knjiga. U nju se unose samo izdati računi za prodatu robu i usluge. Paušalci nisu obavezni da vode evidenciju o troškovima tj ulaznim računima.

Sve što zaradi preduzetnik može da podigne sa svog računa i slobodno troši, jer je rešenjem koje mu je izdala Poreska uprava ceo njegov prihod oporezovan. Prilikom podizanja novca iz svoje radnje, ne plaća nikakav dodatni porez.

Više o paušalnom oporezovanju pročitajte ovde.

Ako tek počinjete i nema izgleda da ćete tokom prve godine značajnije razviti posao, možda će vam fiksni iznos poreza biti preveliko opterećenje, pa treba da razmislite o nekom drugom obliku organizovanja i oporezivanja.

Koji god drugi oblik oporezivanja da odaberete (preduzetnik koji vodi prosto ili dvojno knjigovodstvo ili privredno društvo, na primer društvo ograničene odgovornosti) biće vam potreban knjigovođa.

Ugovor sa knjigovodstvenom agencijom se dostavlja kao deo seta dokumentacije prilikom registracije firme u Poreskoj upravi odmah nakon osnivanja (o čemu smo govorili na početku teksta), tako da izbor knjigovođe treba obaviti što ranije.

Šta sve treba razmotriti prilikom izbora knjigovođe?

Ukoliko odvojite malo vremena za proučavanje usluga koje nude knjigovodstvene agencije, videćete da je ponuda široka, i kreće se od agencija sa jednim zaposlenim do velikih sistema koji vam pored knjiženja mogu ponuditi mnogo dodatnih usluga. Naravno, od tipa usluga zavise i njihove cene, a zavisno od veličine agencije možete očekivati manji ili veći stepen fleksibilnosti. Ako ste preduzetnik ili tek ulazite u poslovne vode, možda će vam odgovarati manja agencija zbog njene fleksibilnosti i ličnijeg kontakta. Sa druge strane, veliki sistem će vam možda uliti više poverenja, ali neće moći da vam se posveti dovoljno.

Imajte na umu da je Zakonom o računovodstu dozvoljeno da poverite vođenje poslovnih knjiga samo privrednom društvu (preduzeću) ili preduzetniku, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga. Dakle, za vođenje poslovnih knjiga ne možete angažovati fizičko lice posredstvom ugovora o delu, na primer.

Pre svega, proverite da li vam odgovara lepeza usluga koju potencijalni knjigovođa nudi. Važno je da vaš knjigovođa razume koje od uobičajenih poslova, kao što je knjiženje, ili dodatnih poslova, kao što su obračun plata ili elektronsko bankarstvo, očekujete da on obavlja za vas. Veoma je važno da tačno definišete njegove obaveze, kako potencijalni nesporazum u početku ne bi doveo do problema u budućnosti, a spisak dogovorenih poslova treba jasno definisati ugovorom, obavezno u pisanoj formi.

Ako se bavite uvozom i izvozom, ugostiteljstvom, građevinarstvom ili nekom drugom složenijom ili specifičnom delatnošću, možete dati prednost agencijama koje već imaju klijente iz ovih oblasti i usko su specijalizovane, jer su upoznate ne samo sa procesima u vašem poslovanju, već i sa specifičnostima finansijske, administrativne, knjigovodstvene i poreske strane posla u vašoj industriji.

Na šta još treba obratiti pažnju prilikom izbora knjigovođe, pročitajte ovde.

Jedan od prvih zadataka za novoizabranog knjigovođu je da vam pomogne prilikom formiranja seta dokumentacije koji treba da predate Poreskoj upravi prilikom registracije. Tom prilikom, predaje se i prva poreska prijava za novoosnovane subjekte, koju po pravilu za vas popunjava i predaje knjigovođa.

Novoosnovano privredno društvo (preduzeće) je dužno da u roku od 15 dana od dana upisa u odgovarajući registar (na primer Agencije za privredne registre) podnese tkz akontativnu PDP prijavu – poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica. Ova obaveza uređena je članom 64.  Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“ br. 25/01 , 80/02 – dr. zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14).

Možda se pitate zašto predajete poresku prijavu i pre nego što se počeli sa radom. To je zbog toga što je Zakonom o porezu na dobit propisano da se porez na dobit plaća akontativno (unapred) svakog meseca.

Dakle, ukoliko ste primili Rešenje o registraciji iz APR-a za vaše novoosnovano društvo ograničene odgovornosti (d.o.o.), gde je kao datum upisa u registar naznačen 10.07.2015. godine, onda ste dužni da do 25.07.2015. godine podnesete poresku prijavu PDP.

Prijava se podnosi elektronski, posredstvom portala Poreske uprave. Da biste ovo uradili neophodan vam je kvalifikovani elektronski potpis. Možete ovlastiti nekog drugog, ko poseduje elektronski potpis, da to učini za vas. U praksi, podnošenje najčešće obavljaju knjigovođe. Kako da ovlastite knjigovođu da predaje elektronske prijave za vas pročitajte ovde.

Šta se popunjava u PDP prijavi i koja je njena svrha?

Pošto se oporezivanje dobiti vrši „unapred“, pa iznos dobiti koji ćete ostvariti nije poznat, koristi se procena. U sekciji obrasca prijave koji nosi oznaku 5. Podaci o proceni poslovnog rezultata i podaci za utvrđivanje visine akontacije unose se predviđeni prihodi, troškovi i dobit na koju će biti obračunat porez na dobit. U samom zaglavlju prijave bira se vrsta prijave br. 4. Otpočinjanje obavljanja delatnositi.

Privrednici su slobodni da po svom nahođenju predvide prihode i rashode. Pozitivna razlika prihoda i rashoda biće projektovana dobit.  Na projektovanu dobit obračunava se porez od 15% koji se zatim deli sa brojem meseci poslovanja u tekućoj godini. Ovako dobijeni iznos je visina mesečne akontacije koju firma plaća do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Više o ovoj temi pročitajte više na sledećem linku.

Nakon što potpišete ugovor o saradnji sa izabranim knjigovođom i predate mu poslovnu dokumentaciju koju ste do sada prikupili, on će pristupiti otvaranju vaših poslovnih knjiga.

Vođenje poslovnih knjiga obavlja knjigovođa. Prema Zakonu o računovodstvu, poslovne knjige može da vodi knjigovođa koji je zaposlen kod lica čije knjige vodi ili se vođenje knjiga može poveriti drugom pravnom licu ili preduzetniku sklapanjem pisanog ugovora. Knjigovođa nije obavezan zakonom da poseduje bilo kakvu licencu ili položen stručni ispit da bi mogao da vodi knjige i izrađuje završni račun. Firma sama definiše uslove koje ova osoba treba da zadovolji (stepen stručne spreme, godine radnog skustva, poznavanje rada na računaru).

Ovi uslovi, kao i organizacija knjigovodstva i pravila koja će se primenjivati prilikom obrade poslovnih događaja definišu se Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama.

Nakon što firma donese Pravilnik o računovodstvu, izabrani knjigovođa može da pristupi otvaranju poslovnih knjiga.

Prema članu 12. Zakona o računovodstvu, novoosnovana pravna lica otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se sastavlja nakon popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije, odnosno kod drugog nadležnog organa.

Ovo praktično znači da osnivači treba da popišu svu imovinu, materijalnu i nematerijalnu, kojom raspolažu na dan registracije. Moglo bi se reći da popis predstavlja inventarisanje stavki koje čine osnovni kapital, odnosno uloge članova, tj ova imovina treba da odgovara osnovnom kapitalu društva koji je registrovan kod Agencije za privredne registre. O obavljenom popisu sastavlja se popisna lista.

Šta će se naći na popisnoj listi kako može da izgleda bilans osnivanja pročitajte u originalnom tekstu.

Početno stanje koje je kreirano osnivačkim bilansom je temelj na koji će knjigovođa dodavati sve poslovne promene koje će se desiti tokom života vaše firme. Saradnja sa knjigovođom je intenzivna i kompleksa, te treba imati na umu nekoliko stvari koje će je učiniti kvalitetnom.

Knjigovođi dostavljate svu dokumentaciju koja svedoči o promeni na imovini ili izvorima sredstava preduzeća. To su ulazni i izlazni računi, nalozi za isplatu, specifikacije za gotovinske račune, izvodi iz banke i slični dokumenti. Iako vam ovo sve možda izgleda kao beskonačni spisak nepoznanica, kada jednom počnete sa poslovanjem vrlo brzo ćete savladati sve elemente sa ove liste.

Zakonski ste u obavezi da svu dokumentaciju nastalu poslovanjem u roku od tri dana dostavite knjigovođi, a on ima rok od tri dana da tu dokumentaciju proknjiži tj. unese u odgovarajuće knjige ili knjigovodstveni softver. U praksi, ovo se svodi na predaju dokumentacije knjigovođi otprilike jednom nedeljno. Kako je osnova za knjiženje isključivo originalna dokumentacija, dobra je praksa da pre predaje dokumentacije knjigovođi istu iskopirate i tako formirate sopstvenu arhivu.

Rezultat rada knjigovođe tokom godine je završni račun – set godišnjih finansijskih izveštaja koji najčešće obuhvata bilans stanja, bilans uspeha i statistički aneks. Finansijski izveštaji pre svega treba da budu od koristi vlasnicima firmi, pa bi bilo idealno da zamolite knjigovođu da vas nauči da „čitate“ osnovne podatke iz vašeg završnog računa. Tako ćete na najbolji i najprecizniji način upoznati svoje poslovanje. Kroz bilans stanja možete pratiti svoju imovinu i obaveze, a bilans uspeha rećiće vam da li ste poslovali uspešno, jer on sadrži prihode, rashode i rezultat – dobitak ili gubitak.

Budite ažurni u predaji dokumentacije, jer ćete na taj način imati tačno knjigovodstveno stanje, što je u vašem interesu. Knjigovođa će moći da vam u kratkom roku pruži tačne informacije o finansijskom stanju vaše firme samo ukoliko je sva dokumentacija adekvatno proknjižena. Samo tako ćete moći da saznate koliko vam duguje neki od vaših kupaca ili koliko vi dugujete nekom od vaših dobavljača, kao i kolika je vaša poreska obaveza.

Komunikacija sa knjigovođom mora biti dvosmerna, a iz ovog odnosa obe strane treba da uče. Ako ste odlučili da se bavite biznisom, pored poznavanja sopstvenog posla i njegovih specifičnosti, neophodno je da usvojite barem osnovna znanja o finansijskom poslovanju, administraciji i poreskom sistemu, kako biste izbegli neprijatne situacije ili, daleko bilo, poslovni neuspeh ili probleme sa zakonom. Sa druge strane, i knjigovođe će morati da ulože dodatni napor da saznaju sve o specifičnostima vaše delatnosti, i upravo tu do izražaja dolazi važnost komunikacije.

Jedan od najboljih načina da predupredite probleme je da pitajte vašeg knjigovođu koje su to informacije koje mu mogu biti od značaja za uspešno vođenje vaših poslovnih knjiga. Na primer, većina poreza na prihode isplaćuje se na dan isplate prihoda. Tako na dan kada isplaćujete zakupninu fizičkom licu od koga rentirate poslovni prostor morate da platite i porez na ovaj iznos. To je moguće samo ukoliko na vreme obavestite knjigovođu o vašoj nameri da isplatite zakup, pa on obračuna i pripremi sve što vam je potrebno za plaćanje poreza na zakup.

Svaki početak je težak, pa tako i poslovni. Preplaviće vas nove informacije, termini, obaveze. Ali što više napora i vremena uložite na početku da postavite određena pravila u radu, kako u firmi, tako i sa spoljnim saradnicima, to ćete manje vremena trošiti na tehnikalije kada se posao razvije i bude zahtevao vašu punu pažnju.

Poslednja izmena dana 26. aprila 2018. u 21:46


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »