U poslednjih nekoliko godina, kako kod nas tako i u inostranstvu, primetno je pominjanje takozvanih “startap” kompanija. Ovaj tekst ne služi da se pojmovi razgraniče u gramatičkom ili leksičkom, već u njihovom pravnom značenju.

Startap – Definicija i suština

Po definiciji, “startap kompanija” ili “startap” ili “start-up” (koje u EU nazivaju inovativno malo ili srednje preduzeće ili inovativni MSP) je poslovni poduhvat ili novi biznis u obliku privrednog društva, partnerstva ili privremene organizacije, koja je usmerena na pronalaženje skalabilnih poslovnih modela koji mogu biti ponavljani na različitim teritorijama ili tržištima. Izraz je postao međunarodno popularan tokom takozvanog dot-com balona, u kom periodu je osnovan veliki broj dot-com kompanija. Iz ovog razloga, mnogi smatraju da su startapi isključivo tehnološke kompanije, ali to ne mora uvek biti slučaj. Suština je da startap kompanija ima više veze sa visokim ambicijama, inovativnošću, skalabilnošću i rastom.

Firma- Definicija i suština

Firma, kako jednom rečju označavamo preduzetnike i privredna društva (društva lica – ortačko i komanditno društvo, i društva kapitala – akcionarsko i društvo s ograničenom odgovornošću), je po svojoj definiciji lice registrovano za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti. Suština se može razlikovati od firme do firme, ali im je cilj svima isti – zarada.

Suštinska razlika

Startapom se smatra i neformalna organizacija koja još ne ostvaruje dobit (niti to može dok se ne registruje), dok firme nastaju tako što Agencija za privredne registre ((www.apr.gov.rs)) donese odgovarajuće Rešenje kojim upisuje firmu u registar preduzetnika ili registar privrednih društava. Ovo Rešenje ima takozvano konstitutivno dejstvo, što znači da firma nastaje momentom upisa u odgovarajući registar.

U pravnom smislu startap može biti firma, ukoliko je prema Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) i Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 83/2014) upisan u registar preduzetnika ili privrednih društava koje vodi APR.
Startap ne mora nužno da bude firma. Ukoliko ste Vi grupa od nekoliko ljudi koji razrađuju nekakav koncept zarade, odnosno biznis modela koji se može skalirati, ili koji se može prodati drugoj kompaniji, ili u koji verujete da može da bude investirano, a pri tome faktički trenutno ne zarađujete – onda ste vi startap.

Sa druge strane, nije ni svaka novoosnovana firma startap. Ukoliko joj nedostaju elementi koji definišu startap, ona to nije. Automehaničarska radionica, ili privredno društvo za proizvodnju čarapa, ili agencija za promet nepokretnosti, ili apoteka, ma koliko novi bili, jednostavno nisu startap. Oni to mogu biti, samo ako svoju delatnost ostvaruju na inovativan, skalabilan način.

Cilj svakog startapa je da postane konkretna firma. Dok Vi kao fizičko lice sa ljudima sa kojima radite na istom startapu možda možete sebi da priuštite da znanje, vreme, novac i energiju koji su potrebni za ostvarenje startapa, ulažete besplatno, investitori to nisu. Oni za svoj novac očekuju mnogo novca. U slučaju primanja investicije se i osniva firma. Pravno gledano, firme su i smišljene iz ovog razloga.

Dakle, startap može a ne mora biti firma. Niti je svaka firma startap. Jedino startap koji je privukao investicuju mora imati svoj registrovani oblik, a to je firma.

Foto: wiredforlego

Poslednja izmena dana 4. oktobra 2015. u 02:42


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »