Ukratko rečeno, statusne promene su promene koje nastaju, kako im ime kaže, promenom statusa privrednog društva. To nisu, kako se često misli, promene koje se odnose na adresu sedišta ili pretežnu delatnost privrednog društva. Ovo su promene o kojima ste možda čuli kao „preuzimanju kompanije“ ili „merge-ovanju sa drugom firmom“. Za uspešno poslovanje, možda nije potrebno da znate samostalno da izvedete statusnu promenu, ali je neophodno da znate šta one predstavljaju i kako se sprovode, kako biste znali šta Vam sve stoji na raspolaganju.

Pojam i vrste statusnih promenljivih

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) definiše statusne promene kao postupak u kojem se jedno društvo (društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. Pravilo je da svi članovi društva prenosioca stiču udele/akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima/akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela/akcija u drugačijoj srazmeri, ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela/akcija u društvu sticaocu.

Ko može biti subjekt statusne promene?
Subjekt statusne promene može biti jedno ili više društava iste ili različite pravne forme, npr. društvo s ograničenom odgovornošću se pripoji akcionarskom društvu. Važno je napomenuti da u statusnoj promeni ne može učestvovati društvo koje je u likvidaciji ili u stečaju, osim ako se statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije propisana Zakonom o stečaju.

Vrste statusnih promena:

  1. Pripajanje: kada se jedno ili više društava pripaja drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupnu svoju imovinui obaveze, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji.
  2. Spajanje: kada se dva ili više društava spajaju osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupnu svoju imovinu i obaveze, a čime društva koja se spajaju prestaju da postoje.
  3. Podela: kada se društvo podeli tako što istovremeno prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze na:
      • dva ili više novoosnovanih društava , u kom slučaju je reč o podeli uz osnivanje;
      • dva ili više postojećih društava, u kom slučaju je reč o podeli uz pripajanje ili
      • jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava , što bi bila mešovita podela.

    U svakoj od ove tri vrste statusnih promena društva koja prestaju da postoje to čine bez sprovođenja postupka likvidacije.

  4. Izdvajanje: kada se društvo podeli tako što prenosi deo svoje imovine i obaveza na:
    • jedno ili više novoosnovanih društava, u kom slučaju je reč o izdvajanju uz osnivanje;
    • jedno ili više postojećih društava, u kom slučaju je reč o izdvajanjuuz pripajanje ili
    • jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava, što bi bilo mešovito izdvajanje.
      Društvo nakon sprovedene statusne promene izdvajanja, nastavlja da postoji.

Akti i dokumenti u vezi sa statusnom promenom

Kako bi se postupak statusne promene obavio pravilno, potrebno je da odbor direktora (odnosno nadzorni odbor ako ga društvo ima) pripremi sledeće akte i dokumenta:

  1. nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele ako samo jedno društvo učestvuje u statusnoj promeni;
  2. finansijske izveštaje, sa mišljenjem revizora i sa stanjem na dan koji prethodi danu donošenja odluke skupštine o statusnoj promeni najviše šest meseci;
  3. izveštaj revizora o izvršenoj reviziji statusne promene. Naime, na zahtev društva koje učestvuje u statusnoj promeni, nadležni sud u vanparničnom postupku imenuje revizora radi revizije ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele. Nakon obavljene revizije, revizor je dužan da sačini izveštaj o statusnoj promeni, i dostavi ga svim društvima koja učestvuju u statusnoj promeni. Izveštaj se mora dostaviti u roku koji odredi sud, a najkasnije u roku od dva meseca od dana imenovanja revizora. Izveštaj o statusnoj promeni mora biti sačinjen u pisanoj formi, a sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena udela/akcija pravična i primerena.
  4. izveštaj odbora direktora (odnosno izvršnog odbora ako ga društvo ima), društvo koje sprovodi statusnu promenu sačinjava detaljan pisani izveštaj o statusnoj promeni, naročito unoseći u njega ciljeve koji se žele postići statusnom promenom, kao i podatke o značajnijim promenama imovine i obaveza društava koja učestvuju u statusnoj promeni, a do kojih je došlo nakon datuma sa kojim su izrađeni finansijski izveštaji.
  5. predlog odluke skupštine o statusnoj promeni.
    U slučaju da društvo nakon sprovedene statusne promene nastavlja da postoji, odbor direktora (odnosno nadzorni odbor ako ga društvo ima) priprema predlog odluke skupštine o izmeni osnivačkog akta, odnosno statuta u slučaju akcionarskog društva, a ukoliko statusnom promenom nastaje novo društvo, priprema predlog novog osnivačkog akta tog društva, a ako je to društvo akcionarsko društvo i predlog statuta tog društva.
  • Ugovor o statusnoj promeni – Ugovor o statusnoj promeni zaključuje se ako u statusnoj promeni učestvuju dva ili više društava, između svih društava koja učestvuju u statusnoj promeni, u pisanoj formi overe pred nadležnim organom.
  • Plan podele – Ako samo jedno društvo učestvuje u statusnoj promeni odbor direktora (odnosno nadzorni odbor ako ga društvo ima), usvaja plan podele, koji mora biti sastavljen u pisanoj formi overe pred nadležnim organom.

Obaveštavamo o sproveđenju statusne promene

  • Obaveza objavljivanja – Nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele, društvo objavljuje na svojoj Internet stranici ako je ima, i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na Internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni. Ovako objavljeni nacrti moraju takvi i ostati neprekidno najmanje 60 dana od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim nacrtima mora biti omogućen svim zainteresovanim licima bez obaveze identifikacije i bez naknade.
    Objavljivanjem nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrta plana podele, smatra se da su i poverioci društva obavešteni o statusnoj promeni.
  • Obaveza ličnog obaveštavanja poverilaca – Društvo je dužno da poveriocu koji je poznat društvu, a čija potraživanja iznose najmanje 2.000.000 dinara u protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan objave nacrta ugovora o statusnoj promeni, uputi i pisano obaveštenje o sprovođenju statusne promene, najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni.

Odluka o statusnoj promeni

Odlukom o statusnoj promeni skupština društva odobrava:

  1. plan podele koji je usvojio odbor direktora (odnosno nadzorni odbor ako ga društvo ima);
  2. ugovor o statusnoj promeni, ako je taj ugovor zaključen do dana održavanja sednice skupštine
  3. nacrt ugovora o statusnoj promeni, ako taj ugovor nije zaključen do dana održavanja sednice skupštine.

Ukoliko kao rezultat statusne promene određeni članovi društva prenosioca postaju članovi društva sticaoca koji neograničeno solidarno odgovaraju za njegove obaveze, odluka o statusnoj promeni može se doneti samo uz njihovu saglasnost.

Zabrana stvaranja prividnog kapitala

Zakon članom 503. izričito propisuje da društvo sticalac ne može povećati svoj osnovni kapital kao rezultat statusne promene po osnovu udela/akcija:

  1. koje društvo sticalac poseduje u društvu prenosiocu i
  2. koje društvo prenosilac poseduje u društvu sticaocu.

Društvo sticalac ne može da izdaje akcije u zamenu za:

  1. akcije koje društvo sticalac poseduje u društvu prenosiocu, odnosno akcije koje za račun društva sticaoca drži treće lice u svoje ime;
  2. sopstvene akcije društva prenosioca, odnosno akcije koje za račun društva prenosioca drži treće lice u svoje ime.

Udele/akcije koje društvo prenosilac ima u društvu sticaocu, a koji se kao rezultat statusne promene prenose društvu sticaocu, postaju sopstveni udeli, odnosno akcije društva sticaoca.
Izuzetno, društvo sticalac može, ako je to predviđeno ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, da članovima društva prenosioca zameni njihove udele, odnosno akcije sa udelima, odnosno akcijama koje društvo prenosilac ima u društvu sticaocu.

Pravne posledice satusne promene

Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene i to:

  1. imovina i obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca;
  2. društvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa društvom prenosiocem za njegove obaveze koje nisu prenete na društvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo;
  3. članovi društva prenosioca postaju članovi društva sticaoca, tako što se njihovi udeli/akcije zamenjuju udelima/akcijama u društvu sticaocu;
  4. udeli/akcije društva prenosioca, koji su zamenjeni udelima/akcijama u društvu sticaocu, poništavaju se;
  5. prava trećih lica, koja predstavljaju terete na udelima/akcijama društva prenosioca koje se zamenjuju za udele/akcije društva sticaoca prelaze na udele/akcije koje član društva prenosioca stiče u društvu sticaocu, kao i na potraživanje novčane naknade na koju ima pravo pored ili umesto zamene za te akcije/ udele;
  6. zaposleni u društvu prenosiocu koji su ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele raspoređeni u društvo sticaoca nastavljaju da rade u tom društvu u skladu sa propisima o radu;
  7. druge posledice propisane zakonom.

Ako se statusnom promenom društvo prenosilac gasi, nastupaju i sledeće pravne posledice:

  1. društvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije;
  2. uzajamna potraživanja između društva prenosioca i društva sticaoca gase se;
  3. obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca koje postaje novi dužnik u pogledu tih obaveza, a ako postoji više društava sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su prešle na ostala društva sticaoce do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo;
  4. dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobođenja data ili priznata društvu prenosiocu prelaze na društvo sticaoca;
  5. direktorima (odnosno članovima nadzornog odbora ako ga društvo ima), i zastupnicima društva prenosioca prestaju dužnosti i ovlašćenja, kao i punomoćja za glasanje u skupštini društva prenosioca.

Zaštita prava članova društva prenosnica

  • Pravo na doplatu – Član društva prenosioca koji smatra da je oštećen utvrđenom srazmerom zamene udela/akcija u društvu prenosiocu za udele/akcije u društvu sticaocu može tužbom nadležnom sudu protiv društva sticaoca, u roku od 30 dana od dana objave obaveštenja, tražiti isplatu novčane naknade. Ako sud u postupku po tužbi utvrdi da je tržišna vrednost udela/akcija koje je član društva prenosioca stekao u društvu sticaocu manja od tržišne vrednosti udela/akcija u društvu prenosiocu koje su bile predmet zamene, presudom će obavezati društvo sticaoca da tom licu isplati novčanu naknadu. Ova naknada ne može biti veća od 10% nominalne vrednosti njegovih zamenjenih udela/akcija u društvu prenosiocu (nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrđena odlukom o izdavanju akcija).
  • Pravo na isplatu – Član društva prenosioca koji je bio nesaglasan sa odlukom o statusnoj promeni ima na otkup akcija, pri čemu je otkupna cena njegovih akcija utvrđena odlukom o statusnoj promeni. Ukoliko on smatra da otkupna cena ne odgovara tržišnoj vrednosti tih akcija, ili ako mu ta cena ne bude isplaćena, ima pravo podnošenja tužbe nadležnom sudu. Udeli/akcije otkupljene na ovaj način postaju sopstveni udeli, odnosno akcije društva sticaoca.

Član društva prenosioca ne može isticati druge zahteve prema društvu sticaocu.

Zaštita trećih lica

  • Zaštita poverilaca – Poverilac društva koje učestvuje u statusnoj promeni čije je potraživanje nastalo pre registracije statusne promene, i koji smatra da će statusna promena u kojoj učestvuje njegov dužnik ugroziti namirenje njegovog potraživanja, može u roku od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja , od strane njegovog dužnika zahtevati dobijanje odgovarajuće zaštite(npr. zaloga, jemstvo, izmene uslova ugovora i sl.).
    Poverilac društva prenosioca, odnosno društva sticaoca, ima pravo da ovu zaštitu zahteva od svog dužnika ili od društva sticaoca, odnosno društva prenosioca, samo ako je finansijska situacija društava koja učestvuju u statusnoj promeni takva da bi sprovođenje statusne promene ugrozilo namirenje njegovog potraživanja, pa je pružanje te zaštite neophodno radi obezbeđivanja položaja poverioca koji neće biti lošiji od položaja koji je imao pre sprovođenja statusne promene.
  • Zaštita od strane suda – Poverilac koji u roku od 15 dana od dana slanja zahteva za pružanje zaštite ne dobije odgovarajuću zaštitu ima pravo da tužbom nadležnom sudu protiv svog dužnika zahteva dobijanje odgovarajuće zaštite. Ovo pravo poverilac ima samo ako dokaže da je namirenje njegovog potraživanja ugroženo usled statusne promene.
    Na zahtev društva sud može odrediti privremenu meru zabrane sprovođenja statusne promene, ako nađe da je to neophodno i opravdano radi obezbeđivanja odgovarajuće zaštite za poverioca koji je podneo tužbu.

Odgovornost za štetu

Direktori društva (odnosno članovi nadzornog odbora ako ga društvo ima), koje učestvuje u statusnoj promeni solidarno su odgovorni članovima, odnosno akcionarima tog društva za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom, akoja je nastala prilikom pripreme i sprovođenja statusne promene.
Tužba za naknadu ove može biti podneta u roku od tri godine od dana objavljivanja registracije statusne promene.

Poslednja izmena dana 1. septembra 2015. u 11:33


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »