Danas je stres gotovo utkan u svakodnevne živote ljudi. Svi ti rokovi, prepreke, brige oko toga da li će sve ispasti kako je planirano, novi izazovi, donošenje odluka, suočavanje sa posledicama i odgovornostima… Nekim stresovima ne možemo pobeći, ali da li to znači da ne postoji baš ništa što možemo da učinimo?

Srećom, ne. Postoje tehnike koje su veoma korisne i delotvorne u borbi sa stresom. Ali, pre nego što se na njih osvrnemo, najpre ćemo se baviti samim pojmom stresa.

Svi znaju šta je stres i sigurno su osetili njegove efekte na svojoj koži. Stres se definiše kao reakcija na mentalne ili fizičke zahteve koje se pred neku osobu postave. Ono što je za takvu reakciju karakteristično je to da ona predstavlja naš odgovor na sve što nas primorava da se prilagodimo, odnosno da promenimo svoj uobičajeni način funkcionisanja i, samim tim, života.

Vrste stresa

Stres može biti akutan i hroničan. Akutna stresna reakcija nastaje kao posledica trenutnog, odnosno stresa koji ima ograničeno vreme trajanja. Na primer, ako pripremate neki događaj u svojoj firmi, neposredno pre tog događaja ljudi mogu biti pod stresom usled pojačanih napora da izvrše svoje radne zadatke. Kada prođe događaj – odnosno izvor stresa – nestaće i reakcija na stres. Međutim, ako je stres prolongiran, odnosno traje neko vreme i već se odomaćio u organizacionoj kulturi, onda imamo posla sa hroničnim stresom. Iako i akutni može negativno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje, to je karakterističnije na hroničan, „nagomilan“ stres.

Ne samo što utiče na mentalne aspekte funkcionisanja osobe, stres ima i negativan uticaj na fizičko zdravlje. On može biti uzročnik ili podstrekivač mnogih bolesti, a često se reaguje tek onda kada bude prekasno – kada je zdravlje narušeno i kada intervencije zahtevaju nešto drastičnije metode. No, mnoge radne organizacije danas uviđaju značaj prevencije, što predstavlja važan i konstruktivan korak napred u borbi sa stresom, odnosno sa njegovim efektima.

Još jedna teškoća u borbi sa ovom savremenom napasti jeste činjenica da mnogi ljudi, kako pojedinci, tako i radni kolektivi, stres sagledavaju kao nešto što je deo samog posla, nešto na šta bi trebalo prosto se navići ili prihvatiti stvari kakvim jesu. Iako prihvatanje može da posluži kao dobra strategija, ono što ovakvom spontanom pristupu nedostaje jeste poznavanje tehnika i načina na koje je moguće poboljšati svoj „emocionalni imunitet“.

Odakle toliko stresa u radnim kolektivima?

U jednoj radnoj organizaciji, izvori stresa mogu biti mnogostruki. To što je neki kolektiv zasićen stresom ne mora nužno da znači da stvari ne funkcionišu dobro. Prosto, neki poslovi su stresniji od drugih. Međutim, stres i te kako može biti pokazatelj važnih aspekata organizacione kulture. Ako nešto ne funkcioniše dobro, to se odražava i na radne rezultate, ali i na ljude koji obavljaju te poslove. Zato je prvi korak u borbi sa stresom upoznati njegove uzroke i pokušati odgonetnuti koji su to izvori stresa sa kojima se vaša organizacija najčešće suočava.

Izvore stresa, generalno, delimo u dve velike grupe:

  • Spoljašnji – To su svi oni uzroci koji se tiču okolnosti van same firme, a koje na nju imaju posredan i neposredan uticaj. U takve izvore spadaju, između ostalog, uslovi i stanje na tržištu, konkurencija, opšta ekonomska klima u kojoj firma posluje i tome slično. Na ove izvore stresa najčešće nije moguće direktno uticati.
  • Unutrašnji – Ovde spadaju svi izvori stresa koji postoje unutar neke organizacije. I ove unutrašnje izvore možemo podeliti u dve podgrupe:
    1. Individualni izvori stresa: U koje spada a) posao zahtevi koji se stavljaju pred zaposlenog, rokovi koji se moraju ispoštovati, previše posla ili loši uslovi rada; b) radna uloga odnosno nejasnoća ili konflikt radnih uloga (na primer, osoba koja radi na dva radna mesta istovremeno, koja osim što ne može da se posveti jednom do kraja, biva pretrpana poslom i ne uspeva da definiše svoju radnu ulogu); c) karijera – u smislu da osoba nema mogućnost da napreduje ili misli da bi trebalo da napreduje, ali se to ne dešava. Ili, s druge strane, osoba biva unapređena na radnu poziciju kojoj još uvek nije dorasla. Ovde spada i strah od gubitka posla.
    1. Organizacioni izvori stresa: U ove izvore stresa spada sve ono što ima veze sa samom organizacijom – od toga kakva je njena struktura, kakav je dominantni stil rukovođenja, kakva je organizaciona kultura, radna atmosfera, kako se odvija komunikacija, kakvi su međusobni odnosi među zaposlenima i tome slično.

Identifikovanje onoga što donosi stres u firmu nije lak niti jednostavan posao. On zahteva vreme, strpljenje, komunikaciju sa svim zaposlenima i sagledavanje stvari iz njihove perspektive.

Nakon ovog koraka, moguće je podučiti zaposlene tehnikama borbe protiv stresa i osnaživanja njihovih ličnih kapaciteta, ali i kapaciteta same firme. Tako ona može usvojiti one strategije koje su se pokazale delotvornim, što će doneti pozitivne rezultate ne samo kada je reč o poslovanju, već i o svim drugim važnim aspektima funkcionisanja.

Nastaviće se…

Poslednja izmena dana 27. marta 2016. u 22:09


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »