Reč „transformacija“ se danas često koristi u biznisu, naročito u IT sektoru. Ako pogledamo oko sebe, primetićemo da se dosta govori o pojmovima kao što su digitalna transformacija, Lean transformacija ili agilna transformacija, kao i da se često insistira na formama transformacije koje su trenutno popularne i koje nam se čine modernim.

Međutim, postavlja se pitanje da li znamo šta je transformacija poslovanja? Čemu ona služi? Zašto je toliko važna? Kada nam je potrebna? Koji sve oblici postoje? Ko u njoj učestvuje? Kako se planira? Kako se sprovodi? Šta dobijamo transformacijom?

Cilj ovog teksta je da vam približi pojam „transformacije poslovanja“. Da vam pomogne da shvatite njen značaj i ulogu u procesu upravljanja biznisom. Da vam pomogne da prepoznate potrebu za transformacijom i da ne radite „transformaciju radi transformacije“, već „transformaciju radi unapređenja“. Da vam pomogne oko primene i da vas pripremi za neke buduće izazove.

Zato dajemo odgovore na četiri pitanja:

  • Pitanje 1: šta je to transformacija poslovanja?
  • Pitanje 2: kada nam je potrebna transformacija poslovanja?
  • Pitanje 3: koje vrste transformacije poslovanja postoje?
  • Pitanje 4: kako se sprovodi tranformacija poslovanja?

Šta je to transformacija poslovanja?

Najjednostavnije rečeno, transformacija poslovanja predstavlja radikalnu promenu u ponašanju. To je svojevrsna vrsta zaokreta kod koje postojeći način funkcionisanja menjamo sa novim načinom funkcionisanja. To je metamorfoza iz onoga što trenutno jesmo u ono što želimo da budemo.

Transformacija poslovanja nije uvek „promena svega“. Ako sprovodimo transformaciju, to ne znači da će doći do tektonskih promena ili da će te promene biti sprovedene na silu i u što kraćem roku. Ne, suština transformacije je „promena na bolje“, a ne „promena svega“. Zbog toga se transformacija pojavljuje u raznim oblicima i na raznim nivoima.

Transformaciju poslovanja treba razlikovati od kontinuiranog unapređenja poslovanja i restrukturiranja poslovanja. Kontinuirano unapređenje se odnosi na stalnu aktivnost poboljšanja poslovnih performansi u okviru postojeće pravne forme i postojeće delatnosti. Drugim rečima, to je poboljšanje poslovanja bez radikalnih promena. Restrukturiranje poslovanja se odnosi na proces sprovođenja najradikalnijih promena, koje često obuhvataju promenu delatnosti, promenu pravne forme, duboku promenu načina poslovanja, prodaju dela biznisa, dovođenje strateškog partnera, spajanje i pripajanje sa drugim kompanijama, pa čak i ulazak u stečaj i likvidaciju. Transformacija poslovanja nije ni kontinuirano unapređenje (jer podrazumeva radikalnije promene u okviru postojećeg poslovanja), ni restrukturiranje (jer ne podrazumeva duboke radikalne promene koje predstavljaju „novi početak“ ili „konačni kraj“). Transformacija poslovanja je nešto između.

Predmet transformacije poslovanja su „tvrdi“ i „meki“ elementi organizacije.

Transformacija „tvrdih“ elemenata organizacije se odnosi na promenu sistema. To su promene organizacione strukture, promene pravila ponašanja, promene poslovnih procesa, promene metodologije rada, promene tehnologija koje se koriste i sve ostale promene kod kojih nije u tolikoj meri izražena „humana“ komponenta.

Transformacija „mekih“ elemenata organizacije se odnosi na promenu ljudi. To su promene kulture, ponašanja, razmišljanja, međuljudskih odnosa, strukture moći, načina odlučivanja i sve ostale promene kod kojih nije u tolikoj meri izražena „tehnološka“ komponenta. Jasno je da je mnogo teže sprovoditi transformaciju „mekih“ nego transformaciju „tvrdih“ elemenata organizacije.

Kada nam je potrebna transformacija poslovanja?

Odmah da napomenem – radikalna transformacija poslovanja nije uvek neophodna. Bez obzira na to što ćete sa raznih strana biti izloženi informacijama koje naglašavaju potrebu transformisanja ovoga ili onoga, imajte na umu da transformaciju poslovanja treba da uvodite samo onda kada uočite potrebu za njom, a ne zato što će vam neko sa strane reći „valja se“. Smisao transformacije nije u promeni radi forme, nego u promeni radi suštine.

Pa, kada nam je potrebna transformacija poslovanja?

Najjednostavnije rečeno, transformacija nam je potrebna onda kada ustanovimo da „ovako više ne može dalje“. Ona nam je potrebna kada se napetosti, tenzije i protivurečnosti do te mere kumuliraju da dovode organizaciju u stanje neravnoteže. Kako bi se ponovo uspostavila ravnoteža, potrebno je sprovoditi rezove, zaokrete i uspostavljati nove modele ponašanja. Potreba za transformacijom se javlja kada je postojeći sistem rada takav da stvara više štete nego koristi. To je ona tačka u kojoj uviđamo da gubimo korak u odnosu na konkurenciju i partnere, ali i u odnosu na dobavljače, kupce, investitore i sve ostale sa kojima radimo.

Potreba za transformacijom inače nastaje zbog dejstva internih i eksternih faktora.

Interni (endogeni) faktori su oni koji se nalaze unutar naše organizacije. To su najčešće faktori koji se odnose na unapređenje efikasnosti, poboljšanje performansi, optimizaciju troškova, unapređenje kvaliteta, rast inovativnih kapaciteta, promenu organizacione strukture ili promenu organizacione kulture. Primera radi, ukoliko imamo Startup biznis koji se toliko brzo razvija da stvara haotičnost koju ne možemo da kontrolišemo, to će biti signal da nam je potrebna organizaciona transformacija.

Eksterni (egzogeni) faktori su oni koji se nalaze u okruženju. To su faktori koji nas primoravaju da se menjamo kako bi zadržali svoju poziciju na tržištu. Neki od tih faktora su promene navika potrošača, potezi konkurencije, promene strukture tržišta, promene regulative ili tehnološke promene. Primera radi, ukoliko naš konkurent sprovodi digitalnu transformaciju kako bi unapredio svoje performanse, to je jasan znak da i mi trebamo da razmislimo o tome da sprovedemo istu vrstu transformacije.

Koje vrste transformacije poslovanja postoje?

O vrstama transformacije poslovanja bi se moglo dosta pisati. Praktično, svaka transformacija je priča za sebe. Međutim, ovde ćemo prikazati neke osnovne oblike transformacije sa kojima se preduzetnici mogu susresti u svom poslovanju. Jasno, zato što ne želimo da širimo priču.

Prvo da navedemo one klasične podele koje se izučavaju u udžbenicima.

  • U odnosu na dubinu, imamo plitku i duboku transformaciju;
  • U odnosu na širinu, imamo parcijalnu i sveobuhvatnu transformaciju;
  • U odnosu na intenzitet, imamo blagu i intenzivnu transformaciju;
  • U odnosu na kontinuitet, imamo evolutivnu i radikalnu transformaciju;
  • U odnosu na planiranje, imamo plansku i spontanu transformaciju; i
  • U odnosu na stav, imamo reaktivnu i proaktivnu transformaciju.

Međutim, ovo je samo teorija. Ona nam može pomoći da bolje razumemo pojam transformacije, ali nema neku konkretnu primenu u praksi. Zato je mnogo važnije da upoznamo osnovne pojavne oblike transformacije koji se susreću u praksi.

Strategijska transformacija

Ovo je jedna od najsveobuhvatnijih formi transformacije. Odnosi se na promenu najvažnijih elemenata organizacije i pojavljuje se u raznim oblicima, kao što su restrukturiranje, modernizacija, privatizacija, nacionalizacija, smanjenje obima poslovanja (Downsizing), izmeštanje poslovnih funkcija (Outsourcing), spajanja i pripajanja (M&A) itd. Ovo je sveobuhvatna transformacija kod koje veoma važnu ulogu imaju ljudi koji poseduju dobre menadžerske i liderske veštine. Često se poistovećuje sa restrukturiranjem poslovanja, naročito imajući u vidu obim promena koje se sprovode.

Organizaciona transformacija

Organizaciona transformacija se odnosi na promenu načina organizovanja. Obično se sprovodi ili na nivou cele organizacije ili na nivou jedne poslovne funkcije. Cilj je da se uspostavi nova organizacija koja će biti fleksibilnija i efikasnija. Organizaciona transformacija po pravilu podrazumeva izradu nove sistematizacije i nove organizacione strukture. Najčešće se pojavljuje u formi reorganizacije, koja ima za cilj da uskladi strategiju (ono što planiramo) sa strukturom (ono čime raspolažemo).

Procesna transformacija

Procesna transformacije je usmerena na promenu načina na koji se obavljaju poslovi. Predmet ove transformacije su procesi, procedure, pravila i protokoli rada. Osnovni cilj je unapređenje efikasnosti kako bi se smanjili troškovi i unapredila inovativnost. Najčešće se javlja u formi reinženjerginga poslovnih procesa (Business Process Reengineering – BPR) i u raznim modalitetima upravljanja procesima (Process Management), upravljanja rizicima (Risk Management) i standardizacije poslovanja (Standardization).

Finansijska transformacija

Finansijska transformacija je jedna od najdosadnijih, ali jedna od najpotrebnijih. Odnosi se na finansijsku optimizaciju, odnosno na promenu načina na koji se stiče novac i promenu načina na koji raspolaže novcem. Podrazumeva promenu procedura, promenu načina finansiranja i zaokret u pogledu investiranja. Pojavljuje se u raznim oblicima, kao što su finansijska optimizacija, poreska optimizacija, optimizacija budžeta, finansijsko restrukturiranje itd.

Kulturna transformacija

Kulturna transformacija je transformacija „mekih“ elemenata organizacije. Iako deluje primamljivo, ona je jedna od najtežih za sprovođenje. To ne treba da čudi, jer je elemente organizacione kulture najteže menjati, naročito one elemente koji se nalaze „ispod površine“, kao što su uverenja, stavovi i razmišljanja. Kulturuloška transformacija je neizbežni pratilac rasta i razvoja i zato je veoma važna. Kulturna transformacija je često neizbežni pratilac neke druge transformcije, kao što su organizaciona ili digitalna transformacija.

Digitalna transformacija

Digitalna transformacija je transformacija kod koje se organizacija osavremenjuje u pogledu informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Uslovno rečeno, to je transformacija kod koje se prelazi iz analogne u digitalnu formu rada. Ona konkretno znači uvođenje raznih softverskih rešenja, automatizaciju poslovanja, digitalizaciju komunikacije i inače prelazak na upotrebu savremenih informacionih i telekomunikacionih tehnologija.

Agilna transformacija

Agilna transformacija je transformacija načina na koji se vode projekti. Odnosi se na promenu načina razmišljanja kod kojeg se umesto birokratskog pristupa koji je baziran na pravilima i procedurama uvodi fleksibilan pristup koji je baziran na principima i načelima. Bazirana je na „Agilnom manifestu“, koji predstavlja okosnicu svih agilnih metoda upravljanja projektima, koji predstavljaju alternativu klasičnim („Waterfall“) metodama upravljanja projektima. Agilna transformacija se najčešće sprovodi putem primene Scrum i Kanban metodologije i najveću primenu ima u IT sektoru.

Lean transformacija

Lean transformacija je transformacija koja je fokusirana na stvaranje što veće vrednosti uz primenu superiornih poslovnih procesa. Lean transformacija je zasnovana na smanjenju „otpada“, koji se pojavljuje u obliku nerazumnosti (Muri), nekonzistentnosti (Mura) i rasipništva (Muda). Pored toga, Lean transformacija promoviše principe stalnog unapređenja i međusobnog poštovanja. Pojavljuje se u raznim oblicima i fazama razvoja, pa tako imamo Lean Manufacturing, Lean Management, Lean Services, Lean Startup, Lean Entrepreneurship i druge oblike primene Lean metodologije.

TQM transformacija

TQM predstavlja akronim reči „Total Quality Management“ i odnosi se na upravljanje totalnim kvalitetom, koji je orijentisan na postizanje stvaranje superiorne vrednosti koja je bazirana na superiornom kvalitetu. TQM transformacija je proces tokom kojeg organizacija uvodi TQM sistem menadžmenta, kao najviši nivo upravljanja kvalitetom. Npr. uvođenje „Justi-in-Time“ (JIT) sistema nabavke je deo TQM transformacije.

Kako se sprovodi tranformacija poslovanja?

Transformacija poslovanja se sprovodi u tri faze.

Prva faza je faza odmrzavanja. To je faza u kojoj je sazrela svest o potrebi transformacije i u kojoj se analizira šta, kada i kako želimo da uradimo. Pokretanje ove faze na vreme je ponekad od presudne važnosti, te je zbog toga veoma važno prepoznati potrebu za transformacijom. Faza odmrzavanja se sastoji iz šest koraka:

  • Prepoznavanje potrebe za transformacijom
  • Pokretanje procesa transformacije
  • Dijagnoza sadašnjeg stanja
  • Definisanje ciljeva
  • Pravljenje plana
  • Motivisanje zaposlenih

Druga faza je faza pokreta. To je faza u kojoj se sprovode promene. U okviru ove faze primenjujemo ono što smo planirali i koračamo ka ostvarenju postavljenih ciljeva. Ovo jeste najvažnija faza, ali njen uspeh itekako zavisi od prethodne i naredne faze. Faza pokreta se sastoji iz tri koraka:

  • Operativno sprovođenje promena
  • Upravljanje strukturama moći u organizaciji
  • Upravljanje ličnom tranzicijom zaposlenih

Treća faza je faza zamrzavanja. Ovo je faza u kojoj se stabilizuje situacija i kada se počinje sa novim načinom funkcionisanja. Ovo je post-transformaciona faza koja predstavlja „novi početak“. Ova faza je poslednja u sprovođenju transformacije poslovanja, što ne znači da iza nje ne sledi neka nova faza u kojoj ćemo pokrenuti neku novu transformaciju. Faza zamrzavanja se sastoji iz dva koraka:

  • Stabilizacija situacije
  • Praćenje novog načina funkcionisanja

Saveti za uspešno sprovođenje transformacije

Tri osnovna saveta za sve one koji ulaze u proces transformacije su sledeći.

Savet 1: prepoznati trenutak. Prepoznavanje kada je došao trenutak za transformaciju nije uvek lako. Ponekad nam se može činiti da nam posao odlično ide i da nema potrebe za bilo kakvim zaokretom. Međutim, vrlo lako možemo prevideti činjenicu da u budućnosti sve to može da se promeni. Zbog toga nikad ne smemo prestati da pratimo i analiziramo poslovanje i okruženje u kom poslujemo.

Savet 2: primeniti pravi oblik. Kada shvatimo da nam je transformacija poslovanja potrebna, važno je da razumemo šta je potrebno transformisati. Nije isto ako menjamo organizaciju ili ako menjamo finansije ili ako menjamo mentalni okvir ili ako menjamo procese. Zato je važno da prepoznamo koje su nam „neuralgične tačke“ i da u odnosu na to odaberemo pravi model transformacije.

Savet 3: obezbediti održivost. Ovo je od presudne važnosti. Transformaciju možemo sprovesti na najbolji mogući način, ali ako ona nije održiva, sve će biti uzaludno. Za održivost transformacije od posebnog značaja su dve stvari – stabilizacija situacije i uklanjanje otpora promenama. Nikad ne treba ispustiti iz vida činjenicu da su otpori promenama najveći neprijatelj bilo koje transformacije. Zbog toga sa ljudima treba raditi i dati šansu novom načinu funkcionisanja da „živi“.

Poslednja izmena dana 20. februara 2018. u 17:41


Igor Lazarević

Igor Lazarević je po obrazovanju magistar ekonomskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u poslovima menadžment konsaltinga. Iza sebe ima više od 15 godina iskustva i učešće u preko 100 projekata u oblastima poslovnog i finansijskog savetovanja, M&A, organizacionog razvoja, upravljanja procesima…… Saznaj više »