Najbolje se izražavaju kroz ukupne troškove eksploatacije opreme tokom njenog životnog ciklusa

Kompletna kalkulacija vidi se na sledećem primeru:

Kompanija A, proizvođač auto-delova, je odlučila da zbog povećanja kvaliteta i produktivnosti nabavi novu mašinu za proizvodnju filtera. Ovaj slučaj je složen i obuhvata sve elemente nabavke. Pošto će najveći broj čitalaca kupiti u nekom trenutku automobil, potpuno ista logika primenjuje se i u tim slučajevima. Ona je potpuno identična i dobra za vežbu.

Troškovi eksploatacije proizvoda (opreme ili automobila) tokom celog životnog ciklusa najbolje su definisani sledećom jednačinom:

(Ukupan iznos troškova) = (osnovna cena) + (troškovi finansiranja) + (troškovi energenata) + (troškovi radne snage uključujući i obuku) + (troškovi održavanja) – (vrednost polovne opreme u trenutku njene prodaje)

Budući da pomenuta linija proizvodi tokom svog veka u kompaniji A određeni broj komada, recimo 20.000.000, troškovi se mogu izraziti i kao troškovi eksploatacije po jedinici proizvoda. U slučaju automobila, troškovi se sagledavaju u odnosu na broj pređenih kilometara.

Cilj uspešne nabavke jeste da ukupan iznos troškova bude što manji imajući u vidu pretpostavljeni kvalitet i preformanse proizvoda. To se postiže snižavanjem vrednosti svih troškova koji se pojavljuju tokom eksploatacije uz maksimiziranje vrednosti polovne opreme u trenutku njene prodaje (residual value).

Na ukupan trošak utiču:

Osnovna cena ‒ jeste kataloška oglašena cena umanjena za odobrene popuste. To je cena na fakturi, iznos koji se plaća. Iako je glavni fokus najčešće na njoj, ona ne mora biti presudna. Potrebno ju je sagledavati isključivo kao deo naznačene jednačine. Naime, isporučioci često daju minimalnu osnovnu cenu, a istovremeno ostvaruju dobit pružajući usluge finansiranja ili održavanja. Dobar primer su kompanije iz sektora informacionih tehnologija koje prodaju softver ili hardver po određenoj ceni i potom kao deo paketa obavezno zaračunavaju usluge održavanja na mesečnom ili godišnjem nivou.

Troškovi finansiranja – izraženi su kada se oprema ili proizvodi kupuju na kredit ili lizing. Budući da je oprema često veoma skupa, kompanijama nije lako da je nabavljaju isključivo iz prihoda ostvarenog iz redovnog poslovanja. Ovde treba voditi računa o visini efektivne kamatne stope, uslovima njene promene tokom vremena, valutnim rizicima, skrivenim naknadama… U krajnjem zbiru troškovi finasiranja nakon završetka roka otplate mogu iznositi i više od 50% osnovne cene.

Novac, poput svake robe, ima cenu i ona većim ili manjim faktorom umnožava troškove ukupne nabavke. Proizvođači opreme ili drugih vrsta proizvoda ponekad imaju finansijske institucije u svom sastavu, ili imaju dobre i razvijene odnose s bankama i lizing kompanijama. Samim tim su spremne da u sklopu realizacije nabavke obezbede i finansiranje, iz vlastitih izvora ili posredovanjem kod finansijskih institucija.

Troškovi utroška energenata ‒ Oni mogu tokom perioda eksploatacije premašiti i troškove nabavke samog proizvoda. Vrlo često su nepredvidivi zato što zavise od berzanskih cena na svetskom tržištu. Svakako su najbolji primeri promene cena nafte i gasa, koje se događaju poslednjih godina i koje u velikoj meri utiču na promene troškova poslovanja. Na isti način usled sve većih energetskih potreba privrede i stanovništva, kao i potrebe proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, a da bi se zaštitila životna sredina, valja očekivati povećanje cene struje u narednim godinama.

Bilo da je u pitanju oprema za proizvodnju filtera kompanije A, putnički automobil, mali kućni aparat… samo mala promena utroška energije (na primer litar manje potrošenog goriva na stotinu pređenih kilometara) u periodu od pet, deset pa i više godina naprave razliku od nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada evra u troškovima poslovanja po ovom osnovu. Zbog toga ovaj faktor nabavke mora biti uzet u obzir s najvećom pažnjom. Uz ekonomske motive, svakako treba naglasititi i ekološke, kao i razloge društvene odgovornosti da bi se sačuvala životna sredina, pa i cela planeta koja pripada svim sadašnjim ali i budućim generacijama.

Troškovi radne snage ‒ vrlo su značajni i veoma često prevazilaze troškove same opreme. U ovoj formi su relevantni ako poredimo dva različita tipa opreme koji zahtevaju u pogledu brojnosti i stručnosti različitu radnu snagu.

Ako Kompanija A nabavi opremu visokog stepena automatizacije za određenu operaciju, biće joj potreban manji broj operatera zaposlenih. Samim tim se i direktan trošak rada umanjuje. S druge strane se od istih operatera mogu zahtevati veća stručnost, bolje reference i oni za svoje angažovanje mogu tražiti veću nadoknadu, što isti proces znatno poskupljuje.

U slučajevima razmatranja opreme ili proizvoda istih ili sličnih performansi i trošak direktno angažovane radne snage je sličan ili čak identičan, i samim tim ne zahteva uključivanje u kalkulaciju. Formula je onda isključivo vezana za hardver i verno odslikava sve bitne troškovne aspekte.

Troškovi održavanja su izuzetno važni zato što se radnje preventivnog i vanrednog održavanja sprovode godinama, ponekad i decenijama. Da bi oni bili što niži, potrebno je prvo precizno dogovoriti sve elemente garantnog roka koji obuhvataju: njegovo vreme trajanja (izraženo u godinama, mesecima, ali i u broju radnih sati ili drugim merljivim parametrima), precizan datum početka (ne mora se uvek poklapati s datumom isporuke), kao i obaveze korisnika i proizvođača (ili njegovog isporučioca-dilera). Tokom njegovog trajanja korisnik je u obavezi da se pridržava svih uputstava dobijenih od proizvođača, koji je sa druge strane dužan da otkloni sve uočene nedostatke o svom trošku.

Nakon isteka garantnog roka odnos postaje labaviji. Vlasnik ili korisnik opreme ima slobodu da odluči gde će i kako nastaviti da održava svoje sredstvo. Ipak, dobro je unapred znati šta je sve potrebno za preventivno održavanje, koje su to operacije, koji servisni intervali, šta je potrebno od delova, koliko radnih sati servisera i koliko će sve to na kraju da košta. Isto važi i za vitalne delove koji se menjaju u slučajevima neplaniranih kvarova, havarija ili drugih vanrednih događaja. Sve ove operacije i sa njima povezane troškove proizvođač ili njegov predstavnik prodaje dužan je da jasno definiše. Na kupcu je samo da ih ukalkuliše u formulu prilikom nabavke, ili u svoje godišnje poslovne planove.

Vrednost polovne opreme u trenutku njene prodaje (residual value) ‒ činjenica je da proizvod koji ima veću osnovnu/nabavnu cenu nakon pet do deset godina eksploatacije vrlo često vredi i više, u odnosu na konkurentski proizvod koji je na samom početku bio jeftiniji. Skuplja oprema treba da podrazumeva bolji kvalitet, veću produktivnost, manje direktne troškove, pa je samim tim skuplja i kao polovna. Ponekad se s proizvođačem u startu prave i dogovori o zameni staro za novo (trade in), i jasno se definiše preostala vrednost u trenutku njene prodaje ili zamene. Iz priložene formule je jasno da kupac želi da ima što manje sve troškovne komponente, dok istovremeno želi da postigne što veću vrednost opreme kao polovne. Ovaj faktor se veoma često zanemaruje u trenutku same nabavke iako ga nikako ne treba ignorisati. On u velikoj meri menja privid koji se dobija ako se fokusira isključivo na inicijalnu (osnovnu ) cenu.

Na samom kraju ovog poglavlja važno je naglasiti da se najveći ustupci dobijaju u realizaciji kompletne nabavke. Tada je pregovaračka pozicija kupca najjača i želja prodavca da realizuje prodaju najveća. Tom prilikom se ostvaruje najveći uticaj i dogovara svaki parametar nabavke pojedinačno. Samim tim se postiže i najpovoljnija nabavna cena po svim osnovama. Ako se kupovina obavi isključivo na bazi osnovne cene ili troškova finansiranja na primer, kasnije će biti neuporedivo teže obezbediti beneficije po drugim osnovama (održavanje, izgubljena dobit, cena polovne opreme…). Zato je bolje ceo proces obavljati strpljivo i integralno, nego biti fokusiran samo na pojedine elemente, najčešće samo na osnovnu/početnu cenu.

Poslednja izmena dana 27. novembra 2017. u 01:42


Nikola Lukić

Nikola Lukić je poslovni konsultant i osnivač i vlasnik preduzeća Nlconsultingteam iz Beograda. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poseduje više od dvadeset godina iskustva na rukovodećim pozicijama u domaćim i internacionalnim kompanijama (Volvo, FAD, Lola) u zemlji…… Saznaj više »