Društvo sa ograničenom odgovornošću je najzastupljeniji oblik organizovanja društva kapitala. Ukoliko nameravate da Vašu firmu registrujete kao d.o.o. u kojoj nećete biti jedini član, to znači da ćete u skupštini društva odlučivati sa drugim članovima. Od izuzetnog je značaja da razumete na koji način se stiče pravo glasa u skupštini društva i šta ono predstavlja, s obzirom na to da skupština odlučuje o najbitnijim pitanjima u vezi sa samim postojanjem i radom Vaše firme. U ovom tekstu saznaćete koja su to prava koja se tiču glasanja u skupštini društva sa ograničenom odgovornošću koja nosioci udela, odnosno članovi društva imaju.

Sticanje udela

Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom pri osnivanju društva ili jednoglasnom odlukom skupštine određeno drugačije. Član društva može imati samo jedan udeo u društvu, a ukoliko stekne više udela ti udeli se spajaju i zajedno čine jedan udeo.

Udeo se može steći na različite načine, odnosno putem različitih pravnih osnova, o čemu će biti reči u drugim tekstovima.

Prava po osnovu udela

Član društva po osnovu udela ima sledeća prava:

  1. pravo glasa u skupštini;
  2. pravo na učešće u dobiti društva;
  3. pravo na učešće u likvidacionom ostatku;
  4. druga prava predviđena ovim zakonom, koja su srazmerna učešću udela tog člana u osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom određeno drugačije.

Kako se udeo iskazuje u procentnim poenima, ukoliko samim osnivačkim aktom nije drugačije određeno, smatra se da svaki član ima onoliku jačinu glasa koliki je procenat njegovog udela.

Suvlasništvo na udelu

Udeo može pripadati većem broju lica koja se nazivaju suvlasnici udela. Recimo u slučaju nasleđivanja udela, što je jedan od pravnih osnova po kojem se udeo prenosi, više naslednika mogu biti suvlasnici nad jednim udelom. (U slučaju smrti člana društva naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa zakonom o nasleđivanju. Na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana društva, sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva može postaviti privremenog staraoca zaostavštine koji će u ime i za račun naslednika preminulog člana društva vršiti članska prava u društvu.)

Oni svoja prava glasa po tom osnovu ostvaruju preko jednog zajedničkog punomoćnika, o čijem idenitetu su dužni da obaveste društvo. Pravne radnje i obaveštenja koje društvo preduzme, odnosno uputi zajedničkom punomoćniku, proizvode puno pravno dejstvo prema svim suvlasnicima udela. Suvlasnici udela se u odnosu prema društvu smatraju jednim članom i neograničeno solidarno odgovaraju društvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom.

Do dana dostavljanja društvu obaveštenja o imenovanju zajedničkog punomoćnika:

  1. udeo suvlasnika neće se računati za potrebe glasanja i utvrđivanja kvoruma na skupštini članova društva i
  2. pravne radnje koje društvo preduzme prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svim suvlasnicima.

Finansijska podrška društva za sticanje udela u društvu

Društvo ne može, neposredno ili posredno, pružati finansijsku podršku bilo koje vrste svojim članovima, zaposlenima ili trećim licima za sticanje udela u društvu, niti davati zajmove, garancije, jemstva, obezbeđenja i slično. Ovo se ne odnosi na tekuće pravne poslove, kao ni na davanje avansa ili kredita ili pružanja obezbeđenja od strane društva s ograničenom odgovornošću za sticanje udela društva od strane zaposlenih u društvu ili u povezanim društvima.

Povlačenje i poništenje udela

Društvo može povući i poništiti udeo člana društva samo u slučajevima i na način izričito predviđen osnivačkim aktom, koji je važio na dan kada je član društva čiji se udeo povlači i poništava stekao taj udeo. Društvo može povući i poništiti udeo člana društva i ako nije ispunjen ovaj uslov, ukoliko je izmenom osnivačkog akta za koju je glasao taj član društva to predviđeno. Odluku o povlačenju i poništenju udela člana društva donosi skupština.

Prilikom povlačenja i poništenja udela sprovodi se postupak smanjenja osnovnog kapitala društva.

Inače, društvo ne može uzeti u zalogu udeo člana društva u tom društvu.

Sopstveni udeli društva

Sopstvenim udelom društva smatra se udeo ili deo udela koji društvo stekne od svog člana.

Jednočlano društvo ne može sticati sopstveni udeo, dok višečlana mogu.

Višečlano društvo može sticati sopstvene udele na osnovu odluke skupštine, i to:

  1. besteretnim pravnim poslom;
  2. po osnovu isključenja člana društva;
  3. po osnovu istupanja člana društva;
  4. otkupom udela ili dela udela od člana društva;
  5. prinudnim otkupom udela preminulog člana, ako je to pravo društva predviđeno osnivačkim aktom ili
  6. po osnovu statusne promene.

Društvo po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli računaju u kvorum skupštine. Sopstveni udeo ne daje pravo na učešće u dobiti.

Društvo ima pravo da sopstveni udeo:

  1. raspodeli članovima društva srazmerno učešću njihovih udela u osnovnom kapitalu društva, u skladu sa odlukom skupštine;
  2. prenese članu društva ili trećem licu uz naknadu, u kom slučaju svaki član društva ima pravo preče kupovine srazmerno visini svog udela u društvu;
  3. poništi kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

O čemu glasa skupština doo

Osnivačkim aktom može da se ugovori koja su to pitanja o kojima skupština društva donosi odluke, s tim što se, ukoliko se ovo izostavi iz osnivačkog akta, primenjuje Zakon o privrednim društvima (član 200.). Naravno, skupština donosi odluke običnom većinom ukupnog broja glasova, a u nastavku navešćemo primer kako se odlukom o osnivanju može propisati da je za određena pitanja potrebna kvalifikovana većina.

Na primer skupština društva običnom većinom može odlučuje o sledećem:

  1. donosi izmene osnivačkog akta;
  2. usvaja finansijske izveštaje, kao i izveštaje revizora ako su finansijski izveštaji bili predmet revizije;
  3. nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora;
  4. daje i opoziva prokure za društvo i ogranke društva;
  5. odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva;
  6. imenuje i razrešava direktora i utvrđuje naknadu za njegov rad odnosno načela za utvrđivanje te naknade;
  7. imenuje revizora i utvrđuje naknadu za njegov rad;
  8. imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izveštaje likvidacionog upravnika;
  9. odlučuje o sticanju sopstvenih udela;
  10. odlučuje o zahtevu za istupanje člana društva;
  11. odlučuje o isključenju člana društva iz razloga neplaćanja, odnosno neunošenja upisanog uloga;
  12. odlučuje o pokretanju spora za isključenje člana društva;
  13. odlučuje o povlačenju i poništenju udela;
  14. odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu sa prokuristom, kao i u sporu sa direktorom;
  15. odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu protiv člana društva;
  16. daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lični interes, u skladu sa članom 66. Zakona;
  17. daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganje imovinom velike vrednosti u smislu člana 470. Zakona;
  18. vrši druge poslove i odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom.

Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova o sledećim pitanjima:

  1. o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;
  2. o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitaka, uključujući i određivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate učešća u dobiti članovima društva;
  3. o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane društva;
  4. o statusnim promenama i promenama pravne forme;
  5. o sticanju sopstvenih udela društva.

Skupština jednoglasno odlučuje o obavezi članova na dodatne uplate, kao i o vraćanju tih uplata.

Poslednja izmena dana 12. septembra 2015. u 14:29


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »