Zakonom o radu data je mogućnost poslodavcima da za određene poslove koji nisu karakteristični za vršenje delatnosti kojom se oni bave, angažuju fizička lica, koja bi obavila jednokratni posao za određenu naknadu. Zakon predviđa da za ove potrebe poslodavac zaključi sa fizičkim licem ugovor o delu. Ugovor o delu zaključuje se u pisanom obliku, što je propisano članom 199. Zakona o radu.

Predmet ugovora o delu može biti samostalna izrada ili opravka određene stvari ili samostalno vršenje određenog posla, fizičkog ili intelektualnog. Ugovor o delu ne smatra se ugovorom o radu, odnosno osoba koja se ovim ugovorom angažuje nema status zaposlenog lica.

Vrlo je važno još jednom podvući da se ugovorom o delu mogu obuhvatiti samo poslovi koji nisu u okviru delatnosti poslodavca, odnosno nisu predviđeni sistematizacijom i organizacijom radnih mesta. Za obavljanje poslova koji su u okviru delatnosti poslodavca treba primeniti neki drugi, zakonom dozvoljeni oblik angažovanja radne snage.

Na primer, ugovor o delu nije adekvatan pravni model za angažovanje osobe koja bi zamenila radnika koji je odsutan zbog korišćenja bolovanja, niti angažovanje radnika kada se u jeku sezone obim posla poveća iznad prosečnog.

Primer adekvatne primene ugovora o delu je recimo angažovane prevodioca za posao prevoda poslovne dokumentacije za potrebe trgovinskog preduzeća koje priprema ponudu za stranog naručioca, a koje nema zaposlenu osobu na poslovima prevođenja, jer su potrebe za ovakvim uslugama retke u njihovom poslovanju.

Ugovorom o delu precizira se i naknada koju će angažovano lice primiti za obavljeni posao. Ova naknada oporeziva je porezom na dohodak građana (Zakon o porezu na dohodak građana, članovi 81-86), a na nju se obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).

Obveznik poreza i doprinosa je fizičko lice koje ostvaruje prihod, ali je poslodavac taj koji je dužan da porez i doprinose obračuna, odbije i uplati na odgovarajući račun javnih prihoda (račun na koji se plaćaju dažbine).

Obračun poreza i doprinosa

Prihod od ugovora o delu smatra se drugim prihodom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, te se oporezuje po stopi od 20% uz priznavanje 20% normiranih trokova.

Osnovica poreza i doprinosa je oporezivi prihod, koji se dobija kada se od bruto prihoda odbiju normirani troškovi.

Zašto se obračun poreza vezuje za bruto prihod?

Smatra se da je poslodavac sa izvršiocem posla ugovorio njegovu bruto naknadu, koja predstavlja zbir njegovog prihoda i iznosa poreza i doprinosa koje treba platiti po tom osnovu.
Odnosno, izvršilac snosi porez i doprinose tako što mu ih treba odbiti od bruto nadoknade i isplatiti mu samo neto nadoknadu, a porez i doprinose platiti državi. To je ideja bruto iznosa. U praksi, ovo je vrlo redak slučaj. Lice koje treba da obavi određeni posao interesuje iznos novca koji će zaraditi svojim angažovanjem, pa sa poslodavcem dogovara svoju nadoknadu u neto iznosu, a sam bruto iznos obračunava osoba koja vrši obračun poreske obaveze, najčešće knjigovođa.

Pošto je zakon uredio da je osnovica za obračun poreza i doprinosa bruto osnovica, postoje dva postupka obračuna.

Ukoliko su poslodavac i izršilac posla ugovorili naknadu u bruto iznosu, što je vrlo retko u praksi, knjigovođa će prvo primeniti stopu od 20% na ovaj iznos kako bi dobio iznos normiranih troškova koji je propisan zakonom. Ovaj iznos odbija se od bruto naknade i dobija se oporezivi prihod, na koji se zatim primenjuju odgovarajuće stope:

  • za porez na druge prihode  20%,
  • za socijalne doprinose, ako se obračunavaju:
    • PIO 26%, i
    • zdravstveno osiguranje 10.3%.

Porez i doprinos za PIO plaćaju se uvek, bez obzira na status izvršioca posla, dok se zdravstveno osiguranje pokriva samo za lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu (nezaposleni).

Za lica koja su zaposlena, preduzetnike, lica koja su zdravstveno osigurana po osnovu penzije, poljoprivredne ili umetničke delatnosti ne plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje, jer se ovaj doprinos nikada ne plaća po više osnova, već samo po jednom.

To nije slučaj sa doprinosom za penziono i invalidsko osiguranje (PIO). On se plaća po svim osnovama osiguranja.

Da bi poslodavac znao kakav je status angažovanog lica, ono treba da da izjavu da li je već osigurano po nekom drugom osnovu. Od ovog zavisi da li će se na isplaćenu naknadu obračunavati doprinos za zdravstveno osiguranje ili ne.

Češći je slučaj da su poslodavac i izvršilac ugovorili naknadu u neto iznosu. U tom slučaju obračun dobija još jedan korak na početku, koji obuhvata preračun neto naknade na bruto iznos.

Preračun se vrši tako što se neto iznos pomnoži određenim koeficijentom.

Ukoliko se na naknadu plaća porez, PIO i zdravstveni doprinos, neto naknada množi se sa koeficijentom 1,819505095. Ukoliko se plaća samo porez i PIO koeficijent za preračun iznosi 1,58227848

Nakon obračuna, a pre isplate naknade angažovanom licu, knjigovođa predaje poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose kroz obrazac PPP PD na portalu Poreske uprave, dakle elektronski. Tek nakon što za ispravno podnetu prijavu knjigovođa dobije broj odobrenja za plaćanje – BOP, poslodavac može uz poziv na dati broj odobrenja izvršiti isplatu naknade angažovanom licu i uplatu poreza i doprinosa, uz isti poziv na broj. Porez i doprinose treba platiti istog dana kada se isplaćuje neto nadoknada, ne kasnije.

Upisa u matičnu evidenciju staža osiguranja (evidencija radnog staža i isplaćenih doprinosa)

S obzirom da se po osnovu ugovora o delu plaća doprinos za penziono i invalidsko osiguranje, poslodavac treba da prijavi isplaćeni doprinos za dato lice PIO Fondu. Podaci se podnose organizacionoj jedinici PIO Fonda prema sedištu poslodavca na obrascu M-UN ili M-UN/K, i to u roku od tri dana od dana uplate doprinosa.

U M-UN obrazac unose se osnovni podaci poslodavca i angažovanog lica. Obrazac se lako popunjava, ali treba izdvojiti da se u polju br. 7 Kategorija osiguranika, za nezaposlena lica bira stavka b) samostalne delatnosti, a da se u polju 9. Visina ugovorene naknade unosi osnovica doprinosa – oporezivi prihod, dok u polje Visina plaćenog doprinosa treba upisati samo iznos plaćenog PIO doprinosa, ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Knjiženje obaveze po osnovu ugovora o delu

Na kontima glavne knjige, ugovor o delu evidentira se tako što se za bruto iznos zadužuje konto 522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu, a odobrava se konto 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i konto 489 – Ostale obaveze za porez i doprinose na teret troškova.

Poslednja izmena dana 6. decembra 2015. u 14:13


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »