Privremeni i povremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa, za koji važe drugačija pravila od klasičnog radnog odnosa koji se zasniva ugovorom o radu. S obzirom na prirodu određenih poslova, poslodavac nije u obavezi da zaključi ugovor o radu sa osobom koju angažuje, već može zakljičiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Kad se zaključuje ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Ovaj ugovor se zaključuje kada postoji potreba za obavljanjem posla u kraćem vremenskom periodu, uglavnom radi zamene odsutnog zaposlenog ili usled povećanog obima poslova. Najčešće se zaključuje za obavljanje sezonskih poslova tokom određenog perioda u godini (na primer u poljoprivredi za berbu voća, u ugostiteljstvu za angažovanje hotelskog osoblja).

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je vremenski ograničen i maksimalan period na koji se može zaključiti je 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

Pri tom se uzima u obzir ukupan zbir radnih dana, bez obzira na broj radnih časova u toku jednog dana.

Vremenski period od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na određene poslove, a ne na osobu koja obavlja poslove. U praksi je zauzet stav da poslodavac ne krši odredbe Zakona o radu ako istom radniku nakon isteka 120 radnih dana u kalendarskoj godini ponudi novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali za druge poslove koji su takođe po prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Sa kim se može zaključiti ugovor?

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi sa: nezaposlenom osobom, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme (za radno vreme koje je potrebno do punog radnog vremena od 40 h nedeljno) i sa korisnikom starosne penzije. Ako poslodavac ima zaključen ugovor o saradnji sa omladinskom ili studentskom zadrugom, može da angažuje članove zadruge za ovakvu vrstu rada.

Forma i sadržina ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Ugovor se zaključuje u obaveznoj pismenoj formi i sadrži: podatke o poslodavcu i radniku, opis posla koji će se obavljati, ugovoreno radno vreme, mesto obavljanja posla, period na koji se zaključuje ugovor i iznos naknade za rad.

Ugovorom se mogu odrediti i druga prava za uposlenog, kao što su: naknada troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada, troškovi službenog putovanja u zemlji i inostranstvu. O svemu tome odlučuje poslodavac ukoliko su takva prava predviđena opštim aktom i u skladu sa sopstvenim finansijskim mogućnostima.

Ugovorom mogu biti predviđeni uslovi i razlozi zbog kojih poslodavac može otkazati ovaj ugovor i pre isteka roka na koji je zaključen.

Koje su obaveze poslodavca?

Tokom trajanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima osnovne obaveze poslodavca su da:

  • uredno isplaćuje ugovorenu naknadu
  • vrši uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje

Naknada može biti izražena za jedan radni dan ili za ceo vremenski period angažovanja. Radniku se isplaćuje ugovorena naknada samo za radne dane kada je dolazio na rad i obavljao ugovorene poslove.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđena je obaveza poslodavca da kod zaključenja ovog ugovora podnese prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za onog radnika koji nije pre toga već bio osiguran po nekom drugom osnovu.

Tako, ako se angažuje nezaposleno lice ili korisnik starosne penzije, podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje.

Ako se radno angazuje lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca za nepuno radno vreme, tada se podnosi prijava na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena.

Ako se radno angažuje lice preko zadruge tada zadruga ima obavezu da izvrši prijavu i uplati doprinose.  Pri tom, ako se preko zadruge angažuju učenici i studenti mlađi od 26 godina oni neće imati penzijsko osiguranje, a invalidsko i zdravstveno osiguranje će imati samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Razlika između ugovora o privremenim i povremenim poslovima i nekih drugih formi

Važno je razgraničiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima i ugovor o delu. Oba ugovora predstavljaju rad van radnog odnosa. Osnovna razlika  je u tome što se kod ugovora o delu radi isključivo o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca.  Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti ugovor kako za obavljanje poslova u okviru delatnosti poslodavca, tako i van njegove delatnosti.

Recimo ako se firma bavi prevozom putnika do aerodroma i želi da angažuje lice koje će da vrši uslugu prevoza sopstvenim automobilom, treba da se zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Bitno da razgraničiti i ugovor o privremenim i povremenim poslovima od ugovora na određeno vreme. Oba se zaključuju za ograničen vremenski period, međutim rad na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima je rad van radnog odnosa, a rad na određeno vreme je rad gde se zasniva radni odnos i gde su prava zaposlenog u većem obimu.

Zloupotrebe ugovora

Zbog nedorečenosti Zakona o radu česte su zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer se u praksi dešava da zaposleni po osnovu ovog ugovora radi i po nekoliko godina. Da li bi tada ovaj rad morao da preraste u radni odnos? Sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca.

Ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme.

Takođe, kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima nije precizirano koliko može da traje radni dan. Prema Zakonu o radu puno radno vreme od 40 sati se odnosi na ugovor o radu. Nigde se međutim ne govori koliko može maksimalno da traje radni dan kod ovakvog angažmana, zbog čega radnici na ovim poslovima često rade i po 10 sati dnevno, i radnim danima i vikendima.

Umesto zaključka

S obzirom da ova materija nije još uvak dovoljno precizirana zakonom i da postoji dosta prostora da se zloupotrebi rad uposlenika (zaključivanjem ugovora u dužem vremenskom periodu, sa prekovremenim radnim vremenom i sl.), na poslodavcu je da odluči kakve će uslove predložiti ugovaranjem privremenih i povremenih poslova, a na radniku da se dobro informiše o svojim pravima i obavezama. Tako bi se sprečila i eventualna nerealna očekivanja, jer radnik kod ovog ugovora nema sva prava koja imaju zaposleni u radnom odnosu.

Takođe, savestan poslodavac će voditi računa da ne dovede angažovanog radnika u nehumane uslove rada, posebno u današnje vreme kada raste svest o značaju ljudskog faktora u celokupnom procesu rada. To se odnosi na sve radnike, bilo da su u redovnom radnom odnosu ili ne, bilo da su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili na neki drugi način, jer se zadovoljstvo svih uposlenih odražava i celokupan rad, produktivnost i najzad ugled same kompanije na tržištu.

Poslednja izmena dana 10. januara 2018. u 00:26


Branka Srdić

Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Radno iskustvo u struci sticala baveći se privrednim i radnim pravom. Položila ispit za rad u zapošljavanju pri Ministarstvu rada i zaposlena u agenciji za HR konsalting. Saradnik je u pravnom savetovalištu…… Saznaj više »