Ugovor o radu je možda jedan od najznačajnijih pravnih poslova koje Vaša firma može da zaključuje. Šta Ugovor o radu mora da sadrži, kakvo pravno dejstvo proizvodi i na koji način prestaje, definisao je Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014). Dakle, sva prava, obaveze i odgovornosti koje nastaju iz radnog odnosa uređuju se kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu u slučaju da nije zaključen kolektivni ugovor, i ugovorom o radu.

S obzirom na često mešanje termina, važno je odmah na početku napomenuti da se zaključenjem ugovora o radu stupa u radni odnos i da se primenjuju propisi koji se tiču rada u radnom odnosu. Postoje ugovori kojima se uređuje rad van radnog odnosa, ali oni nisu ugovori o radu u smislu Zakona. Ugovor o radu nije:

  • Ugovor kojim se angažuje direktor van radnog odnosa
  • Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova
  • Ugovor o dopunskom radu
  • Ugovor o delu
  • Ugovor o zastupanju ili posredovanju
  • Ugovor o stručnom osposobaljavanju i usavršavanju

Ko su ugovorne strane?

Sa jedne strane to bi bila Vaša firma u svojstvu poslodavca – pravno lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica. Sa druge strane to je zaposleni – fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Dakle, jedan ugovor o radu zaključuju jedan poslodavac i jedan zaposleni.

Šta su njihove zakonske obaveze?

Zakon o radu eksplicitno propisuje ugovorne obaveze poslodavca i zaposlenih, koji su po slovu Zakona dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Poslodavac je dužan da1:

  1. zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;
  2. zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
  3. zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
  4. zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
  5. zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

Zaposleni je dužan da (član 15.):

  1. da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
  2. da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
  3. da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
  4. da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

Koji su uslovi za zaključenje?

Zakon obavezuje kandidata za zaključenje Ugovora o radu da poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos.

Poslodavcu je zabranjeno da od bilo kog kandidata zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, ili dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona.

Osoba sa invaliditetom zasniva radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.

Zasnivanje radnog odnosa sa maloletnikom

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pisanu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.

U kojoj formi se zaključuje?

Ugovor o radu mora biti u pisanoj formi (odnosno obliku kako stoji u članu 32. Zakona). Ugovor o radu se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, tako što ga potpišu poslodavac i zaposleni. Momentom potpisivanja Ugovor se smatra zaključenim. U ime i za račun poslodavca Ugovor zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste. Najčešće, to je direktor. Ukoliko ste preduzetnik koji zapošljava, onda Vi kao preduzetnik zaključujete Ugovor sa zaposlenim. Ugovor o radu mora biti zaključen u najmanje tri primerka, od kojih dva zadržava poslodavac a jedan primerak zadržava zaposleni. Ne postoje prepreke da se Ugovor zaključi u više od tri primerka, ali najmanje jedan mora biti kod zaposlenog. Takođe, postoji obaveza poslodavca da u mestu rada drži najmanje jedan originalni primerak svakog Ugovora o radu sa svakim zaposlenim, kako bi inspekcija mogla da vrši kontrolu.

Ukoliko ne ispoštujete ovu jednostavnu formu zaključenja Ugovora o radu, prvenstveno rizikujete da budete kažnjeni od strane inspekcije rada. Takođe, postoji zakonska mogućnost, da ukoliko Ugovor ne zaključite na navedeni način, u pisanoj formi, bude primenjena pretpostavka iz člana 32. stav 2. Zakona o tome da ste sa zaposlenim zaključili Ugovor o radu na neodređeno vreme, i to od momenta od kada je zaposleni faktički stupio na rad.

Koji su obavezni elementi?

Zakon o radu propisuje obavezne elemente koje svaki Ugovor o radu mora da sadrži. Zamislite da su propisani elementi u stvari pitanja na koja Ugovor o radu obavezno mora dati odgovore. U slučaju da neki od odgovora izostane, smatraće se da se odgovor nalazi u opštem aktu poslodavca ili u zakonu. Tako na primer, ukoliko ne ugovorite da li je radnik zaposlen na određeno ili neodređeno vreme, smatraće se da je zaposlen na neodređeno vreme. Evo šta Ugovor o radu obavezno mora da sadrži:

  1. naziv i sedište poslodavca;
  2. lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
  3. vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
  4. naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
  5. mesto rada;
  6. vrstu radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme);
  7. ako je radni odnos na određeno vreme, mora se ugovoriti trajanje ugovora o radu na određeno vreme i navesti osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme (na primer: radni odnos na određeno vreme se zasniva na osnovu člana 37. stave 4. tačke 4) Zakona o radu, za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine);
  8. dan početka rada;
  9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
  10. novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu (ukoliko je primenjena valutna klauzula, u ugovor se upisuje i dinarski iznos obračunat po srednjem kursu NBS na dan zaključenja ugovora);

Ukoliko nisu određeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca (koji je u skladu sa zakonom), ugovor o radu mora da sadrži i sledeće:

  1. elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
  2. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
  3. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ukoliko su elementi 1), 2) i 3) utvrđeni drugim aktom (zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca), onda se u Ugovoru mora naznačiti akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Dakle svaki Ugovor o radu, da bi bio u skladu sa Zakonom, mora da odgovori na ovih 13 pravnih pitanja, odnosno mora da definiše sve navedene elemente.

Svaki od ovih elemenata može biti posebno uređen, i Zakon propisuje način na koji se oni određuju, odnosno šta znače, i šta prilikom ugovaranja dolazi u obzir. Imajte na umu da se, zahvaljujući raznovrsnosti elemenata, čak i u okviru iste firme, ugovori o radu mogu veoma razlikovati. Standardizovani modeli ugovora o radu koje firme primenjuju jesu dobri sa aspekta uniformnosti radno-pravnih odnosa, ali ta uniformnost ne mora nužno da odgovara svakom pojedinom zaposlenom. Ukoliko dobro razumete obavezne elemente, možete iskrojiti Ugovor o radu sa svakim zaposlenim tako da odgovara zajedničkim potrebama, tako što ćete, u okvirima zakona, svaki element, gde postoji potreba, saglasno modifikovati.

Koji su poželjni elementi?

Ukoliko nemate opšti akt kojim uređujete pravna pitanja u vezi sa radom, poželjno je da u Ugovor o radu uvrstite i one elemente koji zaposlenom na bliži način opisuju njegova prava i obaveze, ili odgovaraju na pitanja koja su sadržana u Zakonu. Na primer, to mogu biti klauzule koje regulišu:

  • zaštitu zaposlenih (naročito zaštitu materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, zaštitu ličnih podataka, zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama i slično)
  • odmore i odsustva
  • privremeno udaljenje zaposlenog sa rada
  • naknadu štete
  • klauzulu zabrane konkurencije
  • način izmene Ugovora o radu
  • način prestanka radnog odnosa
  • ostvarivanje i način zaštite prava zaposlenih (recimo, može se ugovoriti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog)

Ugovaranjem elemenata koje smo u ovom tekstu nazvali poželjnim, postižete viši stepen razumevanja radno-pravnog odnosa u kojem se Vi, kao poslodavac, i zaposleni nalazite, i time smanjujete mogućnost nesporazuma povodom nekih pravnih pitanja.

Ima li još?

Da, naravno da ima. Radno-pravna materija je obimna, i svaki od navedenih elemenata ugovora o radu može biti predmet posebnog teksta koji detaljnije objašnjava njegovu sadržinu. Ono što treba da znate je da ugovori o radu nisu obrasci koje treba samo popuniti, već da se njima reguliše radno-pravni odnos koji Vaša firma ima sa svakim zaposlenim. Od kvaliteta tog odnosa, direktno zavisi i kvalitet poslovanja Vaše firme, koju osim Vas, čine i Vaši zaposleni. Svakom pojedinom Ugovoru o radu treba posvetiti barem onoliko pažnje koliko ulažete prilikom izbora kandidata. Takođe, dobrim radno-pravnim uslovima možete privući i bolje kandidate i imati kvalitetnije poslovanje.


  1. član 16. 

Poslednja izmena dana 8. septembra 2015. u 00:44


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »