U prethodnim tekstovima bavili smo se definisanje fakturne vrednosti robe, obračunom zavisnih troškova nabavke nastalih u inostranstvu i obračunom i tretmanom uvoznih dažbina.

Sledeća stavka u kalkulaciji uvoza su zavisni troškovi nabavke nastali u zemlji.

Nakon što se uvozno carinjenje obavi, lice koje je organizovalo carinjenje (obično špediter) izdaće račun za svoju uslugu. Ukoliko je špediter firma koja je u sistemu PDV-a, na svoju uslugu obračunaće PDV. Ukoliko nije, račun će biti izdat bez obračunatog poreza.

Vrednost usluge špeditera ulazi u ulaznu kalkulaciju. Ali koja vrednost – sa PDV-om ili bez?

Odgovor na pitanje leži u činjenici da li PDV iskazan u računu smemo da odbijemo ili ne.

Kao što smo nekoliko puta ponovili, PDV koji ćemo koristiti kao prethodni porez ne predstavlja trošak. PDV koji nemamo pravo da odbijemo predstavlja trošak i uvećava nabavnu vrednost robe (čini sastavni deo kalkulacije nabavne vrednosti robe).

Primera radi, ukoliko se radi o uvozu dobara koja će biti koriščena kao reprezentacija, u tom slučaju, nemamo pravo odbitka PDV iz računa koju su u vezi sa nabavkom ove robe. PDV iz računa špeditera za uslugu carinjenja robe koja će služiti kao reprezentacija smatramo troškom i unosimo ga u kalkulaciju nabavne vrednosti.

Ukoliko špediter fakturiše uslugu carinjenja robe koju ćemo prodavati na tržištu svojim kupcima sa PDV-om, i ispunjavamo sve druge uslove za odbitak PDV iz uvoza, u tom slučaju, PDV plaćen prilikom uvoza nije trošak i ne čini deo kalkulacije nabavne vrednosti robe.

Istom logikom u ulaznu kalkulacije unosimo i druge troškove i naknade. Troškove utovara, pretovara, manipulacije, skladištenja, pregleda, izdavanje atesta, sertifikata i slično koje nam fakturišu naši partneri u domaćem prometu.

U kalkulaciji se može naći i naknada za posebne tokove otpada kao stavka koju uvoznik sam obračunava prema definisanim pravilima kojima se uređuje ova oblast. Naknada uvećava nabavnu vrednost robe, kao trošak nastao nakon carinjenja.

Kada sve ove troškove saberemo, dolazimo do nabavne vrednosti robe odnosno do informacija koliko nas košta određena roba kao takva kada stigne u naš magacin i kada je spremna za dalju prodaju.

Kalkulacija nabavne vrednosti robe prikazana detaljnije u odnosu na strukturu sa početka teksta može da izgleda ovako:

  • Fakturna cena dobavljača
  • Troškovi prevoza u inostranstvu
  • Troškovi osiguranja robe u prevozu do granice
  • Carina
  • Akciza
  • Porez na dodatu vrednost (koji se ne može koristiti kao odbitni)
  • Troškovi manipulacije i skladištenja
  • Troškovi carinjenja
  • Troškovi prevoza u zemlji
  • Troškovi naknade za posebne tokove otpada

Kao što vidimo, na stavke u kalkulaciji utiče

  • način na koji smo ugovorili paritet isporuke sa dobavljačem, način na koji prevoznik fakturiše troškove prevoza,
  • da li imamo pravo na odbitak PDV obračunatog prilikom uvoza,
  • posebni nameti i procedure u vezi sa vrstom robe (da li roba podleže specifičnim pregledima, izdavanju atesta ili uverenja, proveri da li je roba u skladu sa našim standardima i propisima, da li se radi o robi koja nakon upotrebe postaje otpad čiji se tok posebno reguliše itd.) i
  • mnogi drugi momenti u vezi sa uvozom.

Posebnu pažnju treba posvetiti tačnom obračunu poreske osnovice, i upisivanju tačnih iznosa u knjigu ulaznih faktura i poresku prijavu.

Pre svakog unosa odbitnih stavki treba proveriti da li je porez po carinskom računu i plaćen, te pribaviti izvod sa tekućeg računa kao dokaz.

Sa posebnom pažnjom treba pregledati da li su pristigli svi računi od učesnika u isporuci, kako bi se tačno obračunala nabavna vrednost robe koja se unosi na zalihe.

Tačno obračunata nabavna vrednost je preduslov uspešne trgovine, imajući u vidu da većina trgovaca formira prodajnu cenu tako što na iznos nabavne doda željenu razliku u ceni (maržu).

Ukoliko prilikom obračuna nabavne vrednosti robe izostavimo neki značajan trošak, dodavanjem marže dobićemo prodajnu cenu koja neće biti dovoljna da pokrije troškove i garantuje dobit trgovcu.

Bez kvalitetnih informacija nema dobrih poslovnih odluka i uspešnog poslovanja.

Poslednja izmena dana 28. avgusta 2016. u 19:31


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »