Zakonom o privrednim društvima, predviđeno je da se kapital sastoji od novčanih i nenovčanih uloga izraženih u novcu, u dinarima.

Članovi privrednog društva (osnivači) mogu dakle ulagati u svoje privredno društvo novac, ali i stvari i prava.

U ovom tekstu obradićemo neke knjigovodstvene i poreske aspekte ulaganja postojeće nepokretnosti od strane jednog privrednog društva (matičnog) u drugo (zavisno) privredno društvo, od kojih su oba rezidenti Republike Srbije.

Matično privredno društvo odlučilo je da unese postojeću nekretninu (koje je u vlasništvu matičnog privrednog društva) u svoje zavisno privredno društvo.

Zavisno privredno društvo donosi odluku o povećanju osnovnog kapitala, i to u vrednosti nepokretnosti koja je predmet ulaganja.

Vrednost nenovčanog uloga u slučaju društva ograničene odgovornosti može se odrediti sporazumom svih članova ili putem procene ovlašćanog sudskog veštaka ili drugog stručnog lica.

Većina privrednih društava opredeli se da vrednost odredi samostalno, sporazumom članova, s obzirom da je ovo jaftinija opcija.

Kako je nepokretnost prikazana u knjigama matičnog privrednog društva, njena vrednost je poznata (barem kao polazna osnova) članovima. Oko vrednosti uloga moraju se usaglasiti svi članovi društva (vlasnici, osnivači zavisnog privrednog društva).

Donetu odluku o povaćanju kapitala treba registrovati u Agenciji za privredne registre.

Kada se registru APR-a dostavlja dokument koji predstavlja osnov za prenos prava svojine na nepokretnosti (odluka o povećanju nenovčanog kapitala) ovaj dokument mora biti u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Dakle, ova odluka mora biti “overena” od strane javnog beležnika.

Uputstva o registraciji ove promene možete pronaći na stranici Agencije, klikom ovde.

Ovaj prenos vlasništva nad nepokretnošću treba evidentirati i u Katastru, tako što će se nad nepokretnošću kao vlasnik uknjižiti zavisno pravno lice.

Činom ulaganja, vlasništvo nad nepokretnošću prelazi sa matičnog pravnog lica na zavisno pravno lice. Promena vlasništva nad imovinom je uobičajen predmet oporezivanja, pa treba pažljivo razmotriti poreski aspekt ove transakcije.

Ulaganje nenovčanog kapitala u zavisno privredno društvo tangiraju potencijalno tri poreza:

  • Porez na dodatu vrednost
  • Porez na prenos apsolutnih prava
  • Porez na imovinu (u statici)

S obzirom da se kao predmet ulaganja uglavnom javljaju postojeći, a mnogo ređe novoizgrađeni objekti, ova promena uglavnom je oslobođena poreza na dodatu vrednost.

Da podsetimo, porez na dodatu vrednost plaća se samo kod prvog prometa nepokretnosti.

Takođe, promet zemljišta nije predmet oporezivanja PDV-om.

Što se tiče poreza na prenos apsolutnih prava, kojem podleže promet nepokretnosti (izuzev prvog prometa), u skladu sa članom 31. stav 1 tačka 3) Zakona o porezima na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se  kod ulaganja apsolutnih prava u kapital privrednog društva – rezidenta Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Prema tome, kada matično pravno lice ulaže nepokretnost u kapital svog zavisnog privrednog društva čije je sedište na teritoriji Srbije, porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća.

Ipak potrebno je podneti poresku prijavu na obrascu PPI-4 (iako postoji poresko oslobođenje) u roku od 30 dana.

U deo 5. Podaci za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje – unosi se osnov za poresko oslobođenje iz čl. 31 Zakona i naziv priloženog dokumenta kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje po tom osnovu.

Poreska prijava PPI-4 podnosi se od strane matičnog pravnog lica lokalnoj upravi prihoda (opštini) na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.

Odlazak u upravu prihoda treba iskoristiti pa ujedno predati i poresku prijavu PPI-1 kojom matično pravno lice prijavljuje da više nije vlasnik predmetne nepokretnosti, a zavisno pravno lice vrši prijavu za istu nepokretnost za potrebe oporezivanja porezom na imovinu.

Rok za podnošenje prijava PPI-1 je 30 dana od dana nastanka promene (ulaganja nepokretnosti).

Da zaključimo. Kod ulaganja postojećih objekata i zemljišta kao uloga matičnog privrednog društva u zavisno privredno društvo  ne plaća se nijedan porez, ali treba predati poreske prijave poreza na prenos apsolutnih prava (u kojem se navodi osnov za oslobođenja) i poresku prijavu PPI-1 u roku od 30 dana upravi prihoda prema opštini na kojoj se nalaze nepokretnosti.

Povećanje osnovnog kapitala knjiži se tako što se zadužuje odgovarajući konto imovine, a odobrava konto kapitala.

Za potrebe knjiženja neophodno je razdvojiti vrednost zemljišta od vrednosti objekata, ukoliko su oni eventualno iskazani zbirno.

Naime, za iskazivanje vrednosti zemljišta i objekata predviđena su posebna konta u kontnom okviru, a ne treba zaboraviti ni da zemljište i objekti imaju različit poreski i računovodstveni tretman.

Na primer, zemljište ne podleže obračunu amortizacije, s obzirom da protokom vremena ne gubi svoju vrednost, dok se objekti amortizuju.((U slučaju kada se nepokretnosti vrednuju po principu nabavne vrednosti.))

Odvojeno prikazivanje zemljišta i objekata korisno je i prilikom sastavljanja (godišnje) prijave poreza na imovinu (“u statici”) u godini u kojoj su nepokretnosti stečene, s obzirom da se u toj godini, vrednost zemljišta i objekata u poreskoj prijavi iskazuje prema nabavnoj vrednosti u poslovnim knjigama.

Iz pobrojanih razloga, korisno je već prilikom knjiženja ulaganja nepokretnosti u privredno društvo, odvojeno knjižiti vrednost zemljišta od vrednosti objekata, kako bi se obezbedilo pravilno evidentiranje imovine od prvog pojavljivanja u poslovnim knjigama i olakšao obračun poreskih obaveza i promena na imovini u budućnosti.

Poslednja izmena dana 13. januara 2017. u 23:37


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »