Od februara 2012. godine izmenom zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, izvršena je liberalizacija uslova u ovoj oblasti.

Od tog perioda ne postoji obaveza registracije podatka o tome da li se određeno privredno društvo bavi spoljnom trgovinom ili pružanjem usluga sa elementima inostranosti.

Dakle, spoljnom trgovinom mogu da se bave sva privredna društva i preduzetnici.

Uvoz dobara, koji predstavlja unošenje dobara u carinsko područje naše Republike, oporeziv je porezom na dodatu vrednost, a prema članu 10.1.5. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Porez na dodatu vrednost obračunat prilikom uvoza dužno je da plati lice koje uvozi dobro (poreski dužnik).

Obračun poreza na dodatu vrednost prilikom uvoza vrši Uprava carina. Tačnije, obračun vrši deklarant, a to je najčešće špediter, a Uprava carina prihvatanjem obračuna praktično potvrđuje njegovu ispravnost.

Obračun se vrši na osnovu Jedinstvene carinske isprave (JCI), osnovne deklaracije o carinjenju dobra prilikom uvoza i propratne dokumentacije (računa odnosno fakture inostranog dobavljača, liste pakovanja, računa prevoznika, računa za osiguranje robe i druge dokumentacije).

Prateća dokumentacija pruža podatke koji su potrebni za obračun osnovice PDV prilikom uvoza. Obračunata osnovica upisuje se Rubriku 47 Jedinstvene carinske isprave (JCI) uz navođenje šifre dažbine 09 koja označava PDV i stope poreza (20% odnosno 10%).

Nakon što Carina prihvati JCI, ona izdaje Obračun carinskog duga, dokument u kojem navodi iznose obaveza za različite dažbine koje uvoznik treba da plati. Tu se mogu naći, pored PDV-a i carina, akciza, takse i drugi nameti.

Uvoznik ima rok od 8 dana da izmiri carinski dug.

Vratićemo se na kratko na osnovicu poreza da bismo pojasnili kako se ona obračunava.

Osnovica za obračun PDV-a sastoji se od

  • fakturne vrednosti robe iz fakture inostranog dobavljača,
  • zavisnih troškova nabavke koji su nastali do trenutka ulaska robe u carinsko područje Republike Srbije (troškovi prevoza, osiguranja, manipulacije i slično u inostranstvu), kao i
  • svih dažbina u vezi sa uvozom (najčešće carina i akciza).

Ovako izračunata osnovica biće upisana u JCI onako kako smo već naveli u tekstu, a iznos same poreske obaveze pojaviće se u obaveštenju Carine o carinskom dugu (Obračun carinskog duga) koji Carina dostavlja uvozniku i koji čini sastavni deo JCI-a.

Zakon o porezu na dodatu vrednost definisao je da se prethodni porez prilikom uvoza može odbiti kao prethodni samo ukoliko je i plaćen.

S obzirom da je ovo osnovna greška koja se javlja u praksi u vezi sa PDV-om prilikom uvoza dobara, ponovićemo ovo još jednom:

PDV obračunat od strane Carine može se koristiti kao odbitni samo ukoliko je plaćen Carini na osnovu Obračuna carinskog duga.

Dakle, pored opštih uslova za odbitak PDV, prilikom uvoza postoji i ovaj, dodatni uslov.

Uvoznik može PDV plaćen prilikom uvoza da odbije kao prethodni ukoliko poseduje dokaz o plaćanju, a to je

  • izvod sa tekućeg računa banke na kojem se vidi da je platio Upravi carina dug po konkretnom uvozu ili
  • izvod sa tekućeg računa špeditera, ukoliko je špediter platio carinski dug, a zatim ga prefakturisao svom komitentu, uvozniku dobara.

Naravno, uvoznik mora da ispuni i osnovne uslove za odbitak, a to su:

  • Da dobra koristi ili će ih koristiti:
  • za promet koji je oporeziv PDV-om,
  • za promet koji je oslobođen poreza sa pravom na odbitak iz člana 24. Zakona o PDV-u, i
  • Za promet koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
  • Da poseduje odgovarajuću dokumentaciju:
    • Jedinstvenu carinsku ispravu, sa pečatom Carine, kojom se dokazuje uvoz dobara
    • Obračun carinskog duga, kao dokument u kojem je iskazan iznos PDV-a, i
    • Overen izvod banke, na kojem se vidi da je dug iz Obračuna carinskog duga izmiren.

Ukoliko se po izvršenom carinjenju prezentuje bankarska garancija, te Uprava carina oslobodi robu (stavi je u slobodan promet odnosno dozvoli uvozniku da je preuzme), to nije dovoljan uslov da se PDV obračunat prilikom uvoza iskoristi kao odbitni. Ovo je potvrdilo i Ministarstvo finansija u svom mišljenju br. 413-00-1069/05-04 iz 2005. godine u kojem se navodi da se PDV čije je plaćanje obezbeđeno bankarskom garancijom ne smatra plaćenim PDV-om.

Ukoliko se naplata PDV izvrši aktiviranjem bankarske garancije (uvoznik nije izmirio svoje obaveze redovnim putem, pa se Uprava carina naplati iz bankarske garancije) u tom slučaju se PDV smatra plaćenim (on to de fakto i jeste) te se može koristiti pravo na odbitak.

Tek kada su ispunjeni svi uslovi kumulativno, uvoznik može da prikaže PDV obračunat prilikom uvoza kao odbitni.

Dakle, da ponovimo, potrebno je da uvoznik poseduje svu potrebnu dokumentaciju, da PDV obračunat prilikom uvoza plati Upravi carina (ili da PDV plati špediter) a da će robu koju je uvezao prodavati sa PDV-om odnosno da će je koristiti za obavljanje prometa koji je oporeziv PDV-om (ili prometa iz člana 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost, što smo već objasnili ranije u tekstu).

Ukoliko je porez prilikom uvoza platio špediter, zamolite ga da vam dostavi izvod sa tekućeg računa na kojem se ovo plaćanje vidi. Špediteri su upoznati sa ovom zakonskom obavezom svojih komitenata i ne biste trebali da imate problema sa pribavljanjem ove dokumentacije.

Ukoliko se desi da ste izvršili uvoz, ali ne posedujete dokaz o plaćenom carinskom dugu, nemojte koristiti ovaj PDV kao odbitni, već to učinite nakon pribavljanja izvoda sa tekućeg računa.

Nema smetnji da PDV obračunat prilikom uvoza prikažete kao odbitnu stavku u nekom narednom periodu, kada budu ispunjeni svi uslovi za odbitak.

Poslednja izmena dana 5. juna 2016. u 22:23


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »