Pročitali ste da je od 1.marta 2016. godine uveden novi porez na dobit po odbitku na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike. Ova izmena uvedena je članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje i 112/2015).

Porez na dobit po odbitku računa se po stopi od 20% na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike.

Međutim, prethodna definicija vam nije donela ništa osim glavobolje. Da li ste i kada dužni da platite ovaj porez, a kada ste oslobođeni plaćanja i kako da ostvarite pravo na oslobođenje? Ne brinite se, i sam zakonodavac je morao da odreaguje tako što je doneo Autentično tumačenje. U ovom tekstu ćemo dati objašnjenja i uputstva, kako da primenjujete ovaj zakon.

Ko su obveznici poreza po odbitku na prihode od usluga koje ostvaruju nerezidenti?

Da odmah razjasnimo na koga se ovaj zakon odnosi.

Ukoliko ste vi:

  • fizičko lice koje ne obavlja delatnost i nije obveznik PDV-a,
  • preduzetnik koji ne vodi poslovne knjige (“paušalac”),
  • stalna poslovna jedinica ili predstavništvo stranog pravnog lica,

vi niste obveznik plaćanja ovog poreza.

Ukoliko pak obavljate delatnost kao:

  • privredno društvo,
  • preduzetnik koji vodi poslovne knjige (po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva),
  • nedobitno pravno lice1,
  • zadruga,

vi ste obveznik ovog poreza.

Koje transakcije su predmet oporezivanja?

Pre svega treba da znate da ovaj porez ima element inostranosti. Dakle, može se javiti samo kada vam firma iz inostranstva pruža usluge. Ukoliko plaćate avans stranoj firmi ili dobijete račun od strane firme, treba da proverite nekoliko podataka.

Ukoliko se na računu nalazi roba ili ukoliko avans plaćate za robu, a to možete videti iz predračuna koji vam je dostavio inostrani dobavljač, tu sigurno nema ovog poreza po odbitku. Roba će se cariniti prilikom uvoza, i sve dažbine biće vam tada i obračunate.

Sledeći momenat je pravni oblik vašeg inostranog partnera. Naime, porez se plaća samo kada je vaš partner u svojoj zemlji registrovan kao pravno lice. Pre svega, to možete videti na računu odnosno fakturi koju vam je dostavio. Možete videti i iz podataka za plaćanje da li se radi o pravnom ili fizičkom licu. Ako niste sigurni, predlažemo vam da ga sami pitate.

Takođe, možete sami proveriti u privrednim registrima koji se vode u zemlji vašeg partnera. Kao što u Srbiji Agencija za privredne registre vodi, tako i druge zemlje, u skladu sa sopstvenim propisima, vode privredne registre.2

Kao što su za Srbiju specifični d.o.o. i a.d, tako su za Veliku Britaniju Ltd. i plc, dok su za Nemačku to GmbH i AG. Ostale oblike registracije privrednih subjekata u zemljama širom sveta možete videti ovde.

Ukoliko inostrani partner potvrdi da je registrovan kao pravno lice, moguće je da ćete morati da platite porez po odbitku. Ako nije registrovan kao pravno lice, niste obavezni da platite porez. Radi vaše sigurnosti zamolite partnera za neki vid dokaza. To može biti izvod iz registra u kojem se vaš partner vodi kao pravno lice.

Zatim treba sagledati mesto pružanja odnosno korišćenja usluge. Zakon propisuje da se novouvedeni porez plaća na usluge koje su pružene u Srbiji i na usluge koje se koriste u Srbiji. Usluge koje su pružene u inostranstvu i koje se u inostranstvu koriste, oslobođene su ovog poreza. Na primer, usluga prevoza robe iz odredišta u stranoj zemlji do granice sa Srbijom je usluga pružena i iskorišćena u inostranstvu, i kao takva nije predmet oporezivanja ovim porezom.

Usluge koje su pružene od strane ljudi i uz pomoć resursa koji se fizički nalaze u inostranstvu, mogu biti predmet oporezivanja ukoliko se koriste u Srbiji.

Zakonom nije precizirano kako razlikovati usluge prema mestu korišćenja. Po našem mišljenju, potrebno je analizirati gde je usluga iskorišćena.

Na primer, ukoliko domaće pravno lice zakupi server u inostranstvu koji koristi u redovnom radu (koji se obavlja u Srbiji), radi se o usluzi koja se koristi u Srbiji, i podleže porezu po odbitku.

Niz usluga kao što su oglašavanje i slične marketinške usluge, usluge konsaltinga, hostinga i slično, iako pružene od strane lica i uz pomoć resursa koji se fizički nalaze u inostranstvu, koriste se u Srbiji te je prilikom njihovog plaćanja potrebno platiti predmetni porez, osim ako ne postoji osnov za oslobađanje.

Oslobođenje od obaveze plaćanja poreza u slučaju kada su nerezidenti registrovani u zemlji sa kojom Republika Srbija ima sklopljen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Usluge koje fakturišu pravna lica čije se sedište nalazi u zemlji sa kojom Republika Srbija ima zaključen međunarodni sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja oslobođene su u potpunosti plaćanja ovog poreza, naravno ukoliko je tako konkretnim međunarodnim sporazumom propisano. Dodatni uslov koji zakon propisuje jeste da je inostrani partner stvarni vlasnik prihoda.

Da biste mogli da se oslobodite navedenog poreza, neophodno je da od partnera pribavite potvrdu o rezidentnosti. Na engleskom jeziku postoji nekoliko naziva, a najčešći su Certificate of residence i Certificate of Tax Residence.

Partner je pribavlja od nadležne institucije u svojoj zemlji, a nakon što vam je dostavi, neophodno je da je prevedete kod sudskog tumača.3

Potvrda važi tokom jedne kalendarske godine.

Članom 40a Zakona propisano je da potvrdom o rezidentnosti morate raspolagati u momentu isplate prihoda nerezidentu. Ovo praktično znači da, ukoliko želite da iskoristite pravo na poresko oslobođenje, morate nabaviti potvrdu o rezidentnosti pre nego što isplatite novac po računu ili fakturi.

Još jedan uslov je da je nerezident stvarni vlasnik prihoda. Ovo znači da ostvareni prihod ne “prosleđuje” dalje nekom drugom nerezidentu (ne vrši naplatu za tuđi račun). U ovom slučaju morate pribaviti potvrdu od nerezidenta ukoliko želite da se oslobodite plaćanja poreza. Sadržina potvrde nije propisana.

Spisak zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene Ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kao i same tekstove tih Ugovora možete pronaći ovde. Ukoliko koristite usluge firme čije se sedište nalazi na teritoriji zemlje sa spiska, uz potvrdu o rezidentnosti, možete se osloboditi od obaveze plaćanja poreza po odbitku.

Izuzetak su naknade po osnovu tehničkih usluga i provizija koje domaća lica isplaćuju pravnim licima u Albaniji, Indiji, Pakistanu, Tunisu i Rumuniji. One se drugačije tretiraju u međudržavnim ugovorima sa ovim zemljama, te je potrebno proveriti detalje ugovora i osnova za oporezivanje.

Potvrde o rezidentnosti globalnih kompanija

Dve velike kompanije koje su vrlo prisutne u oblasti oglašavanja, Facebook i Google, su rezidenti Republike Irske. Njihove potvrde možete dobiti na zahtev u roku od nekoliko dana, a tekst molbe za izdavanje možete preuzeti ovde.

Za Facebook i Google se potvrde zahtevaju preko sistema podrške biznis korisnicima, Business Manager za Facebook i AdWords/Google Apps for Work za Google (ili podrška za Google uslugu koju plaćate).

Za Hetzner se potvrda dobija u roku od 15 dana, a zahtev se šalje preko njihovog sistema podrške korisnicima naslovljeno na računovodstvo (Accountancy). Njihova potvrda se odnosi na konkretnu firmu koja je traži pa svako mora da pošalje zahtev.

Kako bismo Vam olakšali poslovanje, za Vas smo obezbedili prevode potvrda o rezidentnosti od najčešćih partnera, zajedno sa prevodima potvrda od strane ovlašćenog sudskog prevodioca, koje slobodno možete preuzeti i koristiti.

Obračun poreza i poreska prijava

Porez po odbitku na prihode iz člana 40. st. 1, 2, 3. i 12. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune na dan kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen. Ovo je obavezno iako postoji oslobađanje, odnosno prijavljeni iznos je nula.

Ovo znači da biste i formalno ostvarili pravo na oslobođenje, dužni ste da predate odgovarajuću poresku prijavu i potvrde Poreskoj upravi, po svakoj pojedinačnoj transakciji po kojoj zahtevate oslobođenje. U poreskoj prijavi se, u ovom slučaju, kao poreska stopa obavezno navodi 0% (nula procenata).

Dakle, za svaku pojedinu fakturu potrebno je predati poresku prijavu sa svim potrebnim dokazima. Ministarstvo finansija je propisalo pravilnik o sadržaju ove poreske prijave koji možete preuzeti ovde.

Kao što smo već rekli, prevedeni (prevod mora biti isključivo od strane ovlašćenog sudskog tumača) Certificate of Tax Residence važi za kalendarsku godinu u kojoj je izdat, i potrebno ga je dostaviti uz svaku poresku prijavu, svaki put. U suprotnom, može se desiti da vam Poreska uprava ne prizna pravo na poresko oslobođenje (iz tog razloga smo obavezu predaje priloga uz svaku prijavu nekoliko puta naglasili).

Da zaključimo – od svakog nerezidentnog pravnog lica, koje je vaš poslovni partner i ima sedište u zemlji sa kojom Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a stvarni je korisnik prihoda, i koji vam može pružiti usluge za koje može da postoji mogućnost da se koriste u Republici Srbiji, neophodno je da pre plaćanja tih usluga pribavite potvrdu o rezidentnosti i prevedete je, kako biste ostvarili pravo na poresko oslobođenje.


  1. na primer udruženje, fondacija, zadužbina, komora, sindikalna ili politička organizacija, crkva i verska zajednica, kao i svaka ustanova čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave 

  2. Spisak registara po stranim zemljama možete naći ovde

  3. Ministarstvo pravde Republike Srbije, prema dostupnim podacima, je u procesu izrade spiska stalnih sudskih tumača za Republiku Srbiju. Za Vojvodinu, Pokrajinski sekretarijate je objavio spitak sudskih tumača koji možete pogledati ovde

Poslednja izmena dana 8. marta 2016. u 05:10


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »

Vitomir Ognjanović

Rođen 3. januara 1982. godine, već par godina apsolvent Elektronskog fakulteta u Nišu i svakako Internet zavisnik. Osnivač i direktor Južnih Vesti, organizator Bizbuzz-a, direktor Simplicity d.o.o. Uživa u iskrenoj komunikaciji sa ljudima. U slobodno vreme boem mojakafana.com, a po nekima…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »