Zaštita na radu, kako je regulisana Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005), predstavlja sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu, ne samo lica koja učestvuju u radnim procesima, već i lica koja se zateknu u radnoj okolini. Zakon propisuje mere radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu koje propisuje ovaj Zakon, mogu se detaljnije i podrobnije urediti kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca, Ukoliko Poslodavac nema više od deset zaposlenih, prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može utvrditi ugovorom o radu. ili ugovorom o radu.

Obaveze poslodavaca

Poslodavac je dužan da svom zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. U tom smislu, radni proces mora da bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu moraju da budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, tako ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Poslodavac je dužan da obezbedi finansijska sredstva neophodna za postojanje i primenu preventivnih mera radi zaštite života i zdravlja zaposlenih. Zakon propisuje da poslodavac ne snosi odgovornosti u slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca, ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, odnosno usled više sile. Ovakva zakonska norma je namenjena da se tumači od slučaja do slučaja, jer ne spada svaka neželjena okolnost pod „nepredvidiv događaj“ ili „višu silu“, pa je potrebno da kao poslodavac ispunite svoje zakonom propisane obaveze u celosti. a ne da se nadate da će nekakav nemili događaj biti tumačen kao viša sila.

PREVENTIVNE MERE
Preventivne mere, a koje se ogledaju u izboru radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, moraju biti obezbeđene ne samo pre početka i u toku rada zaposlenog, već i kod svake izmene tehnološkog postupka. Kada obezbeđuje privremene mere, kao poslodavac ste dužni da uzmete u obzir naročito sledeće okolnosti:

  • izbegavanje rizika na radnom mestu i procena onih rizika koji se ne mogu izbeći,
  • otklanjanje eventualno nastalih rizika,
  • prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada
  • kao i izbora tehnološkog postupka u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog,
  • zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim,
  • davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu,
  • odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i
  • izdavanje uputstava za rad na siguran način.

AKT O PROCENI RIZIKA
Prema slovu Zakona, poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, a dužan je da Akt o proceni rizika izmeni u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju svih mogućih vrsta opasnosti i štetnih uticaja na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.

Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, a na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad. Na osnovu člana 37. Zakona, procenu rizika poslodavac može da obavi samostalno, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit, u sledećim delatnostima:

  • finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga;
  • zanatskih i ličnih usluga;
  • obrazovanja, nauke i informacija;
  • ugostiteljstva i turizma;
  • trgovine;
  • zdravstvene i socijalne zaštite;
  • u stambeno-komunalnim delatnostima.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu, odnosno položen stručni ispit u skladu sa ovim zakonom.

OSTALI AKTI POSLODAVCA
Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ukoliko Poslodavac nema više od deset zaposlenih, prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može utvrditi ugovorom o radu.

OSTALE OBAVEZE POSLODAVCA
Poslodavac je dužan da:

  • aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu,
  • zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu,
  • obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,
  • obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju,
  • angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline i
  • zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o početku svoga rada i radu odvojene jedinice, kaoi svakoj promeni tehnološkog postupka ukoliko se tom promenom menjaju uslovi rada. Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, utvrđuje ministarstvo nadležno za rad, a na zahtev poslodavca. Ukoliko je reč o dva ili više poslodavaca koji u obavljanju poslova dele radni prostor, oni su dužni da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Ovi poslodavci dužni su da, uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja, odnosno oštećenja zdravlja zaposlenih, kao i da obaveštavaju ne samo jedan drugog međusobno, već i svoje zaposlene o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje. Saradnja između ovih poslodavaca se uređuje pisanim sporazumom kojim će se odrediti lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera radi obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja svih zaposlenih.

POSEBNE OBAVEZE POSLODAVCA
Poslodavac je obavezan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavac je dužan i da najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom radi obezbeđivanja naknade štete. Finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENOG
Prava
Zaposleni ima pravo, ali i obavezu, da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. U skladu sa tim, zaposleni ima pravo da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Ao se izveštajem službe medicine rada utvrdi da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu, zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi:

  1. ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede,
  2. ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom,
  3. ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje,
  4. duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi prema oceni službe medicine rada takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje,
  5. na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, on ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu, a u kom slučaju nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

Dužnosti
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, ali i bezbednost i zdravlje drugih lica. Pre samog početka rada zaposleni mora da pregleda svoje radno mesto, uključujući i sredstva za rad koja koristi, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka obavesti poslodavca. Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju u kojem ne ugrožavaju druge zaposlene.
Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o bilo kakvim nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje, ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih. Ako poslodavac posle dobijenog obaveštenja ne otkloni prijavljene nepravilnosti i druge smetnje u roku od osam dana, ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrđenih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada.

Takođe, važno je da kao poslodavac imate na umu da postoji podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada, i pored toga što do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna, ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme ((Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. I 394/2005 od 7.12.2005. godine)).
Poštovanje odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu Vam se može učiniti izlišnim u kancelarijskim uslovima rada, ali ono može značiti razliku između života i smrti u slučaju da zaposleni nisu osposobljeni da u slučaju nezgode brinu jedni o drugima i pruže međusobnu pomoć.

Poslednja izmena dana 1. septembra 2015. u 10:55


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »