“Strpljen – spašen” narodna je izreka u čiju istinitost su se najviše uverili oni koji su platili veliku cenu sopstvenog nestrpljenja. Od malih nogu uče nas da je strpljenje vrlina, ali nas malo toga uče o tome zašto je strpljenje važno i kako se ono, uopšte, postiže i uvežbava.

Strpljenje, odnosno njegov manjak, nije nešto sa čime se rodimo ili ne. Isto tako, strpljenje se ne može posmatrati binarno – kao 0 (nema strpljenja) ili 1 (ima strpljenja). Svako od nas je u određenim situacijama strpljiv, a u drugima nije. I same situacije imati različite ishode: ako smo danas strpljivi jer smo se našli u saobraćajnoj gužvi i dobre smo volje, već sutra možemo u istoj toj gužvi kasniti na sastanak i tako postati nestrpljivi da se iz iste izvučemo. Dakle, čak i u istoj situaciji možemo da reagujemo drugačije, usled dejstva različitih spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

Kada je u pitanju rad sa ljudima, strpljenje je i više nego poželjan kvalitet. I to se i te kako odnosi na posao menadžera. Strpljenje vas može spasiti brojnih neprijatnosti i ishitreno donesenih odluka. Isto tako, za ostvarivanje strateških ciljeva potrebno je vreme, a šta god zahteva vreme, u istoj meri zahteva i strpljenje.

Zato sada navodimo na koje sve načine strpljenje može da vam pomogne da budete spretniji u svojoj menadžerskoj ulozi.

  1. Nagrada strpljivog delanja. I strpljenje i nestrpljenje su navike. Kada smo nestrpljivi, nismo u mogućnosti da vidimo dalje od želje za momentalnim zadovoljenjem neke potrebe (a ona se, u poslovnom kontekstu, često tiče nastojanja da izbegnemo ili umanjimo neizvesnost). Što je zadovoljenje te potrebe dalje, vodi nas ka sve većoj frustraciji. Frustracija je upravo ono što nas motiviše da odustanemo, jer nam se cena koju plaćamo čini previsokom. Kada smo nestrpljivi, nismo u mogućnosti da sagledamo svoje ciljeve i težnje na miran i sveobuhvatan način, pa smo zato tada i skloniji da od njih odustajemo. Želimo da počnemo iznova, zato što nam se čini da sa ovim procesom od početka nešto nije valjalo. I da će svako dalje resetovanje obrasca doneti to nešto što tražimo. A neće.Menjanje navike, realno, uopšte nije laka stvar. Zahteva snažnu mentalnu disciplinu i motivaciju. I tada nam su nam obično potrebne nekakve garancije da će nas na kraju tog puta čekati neka nagrada. Ali, razvijanje strpljenja nagrada je sama po sebi. Ona se vidi onda kada nas upravo strpljenje dovede do željenih rezultata. I zato je strpljenje često baš onaj element koji u jednačini naporan rad = uspeh često nedostaje.
  1. Pametnije donošenje odluka. Strpljenje je, u poslovnom kontekstu, možda najdragocenije upravo kada dođe do donošenja odluka  koje će uticati na dalje poslovanje. Zato ono i jeste cenjena osobina među menadžerima – zato što ponekad zaista može da napravi razliku između dobre i loše odluke. Prosto, dobra odluka obično je i promišljena odluka, a za promišljanje je potrebno vreme, odnosno – strpljenje.Kada smo strpljivi, „ne lepimo” se za sve ono što bi moglo da pođe kako ne treba. U takvom mentalnom stanju, lakše možemo da osvestimo sve važne aspekte neke situacije. Sa druge strane, nestrpljenje nas čini da se osećamo kao na ivici – da budemo nervozni, plahoviti, uplašeni… a sve to i te kako utiče na proces donošenja odluka. Zato ostati u sadašnjem trenutku, bez grčevitog držanja za stare recepte ili očajničkih pokušaja da vidimo budućnost samo u nameri da prekratimo sopstvenu patnju izazvanu neizvesnošću – jeste nešto za šta je potrebno strpljenje i samim tim je sjajan poligon za njegovu vežbu.
  1. Strpljenje gradi reputaciju. Ono što razlikuje uspešne od neuspešnih menadžera jeste određen set ne samo osobina (pošto ni ne znamo koje su to sve osobine tačno), već i određenih navika, a u njih spada i strpljenje. Ono, kao što je pomenuto, omogućava neophodan otklon od svih stvari koje su često intenzivne i momentalne, posebno onda kada je teško. Uspeh – ma kako ga definisali – se i oslanja na to da budemo strpljivi po pitanju brzine kojom se približavamo cilju. Posvećenost nije moguća bez strpljenja. Isto tako, ako negujete strpljenje ne samo spram svojih ciljeva, već i prema ljudima, njihovim potrebama i svemu onome što oni sa sobom u radno okruženje donose, oni će početi da vas posmatraju na način koji može biti samo pozitivan po radnu atmosferu, efikasnost i produktivnost.
  1. Lakša regulacija emocija. Strpljenje obezbeđuje onaj dragoceni prostor između emocije koja se javila i naše reakcije na događaj koji je izazvao emociju, ali i na samu emociju. Da bismo stali i promislili šta bi bilo najbolje učiniti sledeće, čak i kad nas obuzmu neprijatne emocije poput besa, nezadovoljstva, nelagodnosti, straha i slično, neophodno je da budemo strpljivi. Ova vrsta self-menadžmenta pomaže da izgradimo poverenje prema samima sebi – da znamo i verujemo da ćemo uspeti da se izborimo sa situacijom, ma kako ona u trenutku delovala izazovno ili čak preteće.U osnovi nestrpljenja stoji manjak kontrole. I dok vrlo dobro znamo da ne možemo kontrolisati svoje emocije niti ih isključiti onda kada nam to odgovara, upravo strpljenje može da nas nauči na koji način da ih ne samo pustimo da obavljaju svoju funkciju, već i da ih učinimo svojim saveznicima, tako što ćemo ih iskoristiti za bolje sagledavanje situacije, za ispitivanje šta je to što je izazvalo tu emociju i kako bi isto to moglo da utiče na druge ljude, kao i na izbor odgovora koji će biti u skladu sa situacijom i njenim bitnim procenjenim aspektima.
  1. Strpljenje nas uči toleranciji. Tolerancija nije isto što i trpljenje. Tolerancija je kada naiđemo na prepreku i nosimo se sa njom konstruktivno. Tada tolerišemo sopstvene osećaje nestrpljenja, neizvesnosti, mukotrpnog rada, pritiska… jednom rečju, svega onoga što bi nas moglo naterati da odustanemo.Upražnjavanjem strpljenja postajemo svesni da svaki uspeh dolazi sa cenom koja se sastoji upravo od povišene tolerancije ka neprijatnosti, bila ona dosadan ali dugotrajan posao koji se mora obaviti ili goruća emocija u situaciji kada je potrebno ostati hladne glave.

    Drugim rečima, strpljenje nas uči da, kada se suočimo sa izazovom, umesto delanja u skladu sa željom da se što pre vratimo u svoju zonu komfora, biramo da uradimo ono što je neophodno – da zasučemo rukave i izborimo se sa izazovom, ma kakve napore to iziskivalo.

  1. Strpljenje podstiče nadu. Nada je nešto što nam omogućava da povećamo svoju otpornost na negativne stvari oko nas i pritom nikako ne uključuje ravnodušnost ili izolaciju. Umesto toga, strpljenje nam nudi nadu da će naš trud uroditi plodovima, te da će se stvari odvijati sa minimumom nepredviđenih okolnosti. To je ona mala ali neophodna doza optimizma koja nam nekad pomaže od toga da ujutru ustanemo iz kreveta, do toga da sledimo svoju viziju čak i kad se ona čini previše smelom ili nemogućom. Kad se stvari ne odvijaju onako kako planiramo ili želimo, znaćemo da to makar nije zbog našeg sopstvenog nestrpljenja, što jeste velika i važna stvar. Jer, na neke stvari ne možemo da utičemo već samo da ih prihvatimo, ali to ne važi za strpljenje – na njemu možemo da radimo i da ga načinimo svojim saborcem.
  1. Strpljenje se može „usaditi” u organizacionu kulturu. Ako ste menadžer koji svom timu pristupa sa strpljenjem, oni ne samo da mogu da se ugledaju na vas, već mogu i da znaju da nećete reagovati „na prvu loptu” – često iz sopstvene želje da se stvari reše što pre i što bezbolnije (što je, zapravo, varka – upravo ove stvari, koje se rešavaju „brzo” i „bezbolno” na kraju dođu sa najvišom cenom). Vežbanje i ispoljavanje strpljenja u komunikaciji sa ljudima će dovesti do toga da ono postane sastavni deo važnih procesa koji se tiču organizacione kulture – od timskog rada, do percepcije stresa, zadovoljstva poslom i motivacije zaposlenih, pa do načina na koji se odvija komunikacija i rešavaju konflikti. Strpljivi ljudi su upravo oni ljudi koji umeju da slušaju, da odmere svoju reakciju i da bolje procenjuju situaciju. Isto tako, daleko pozitivnije reagujemo kada neko nama pristupa sa strpljenjem, pa je stoga jasno kolika je moć ove pozitivne osobine u radu sa ljudima.

 

Iako je strpljenje višestruko korisno, oni ipak nije nešto što se razvija lako i brzo. Potrebno je vreme, kao i brojne situacije u kojima će ono moći da se primeni. Isto tako, ponekad se može činiti da idete jedan korak napred, pa dva nazad u razvoju i negovanju strpljenja. Ipak, svaki put kada odlučite da delate u skladu sa njim je mala pobeda, koja je neizvesna svaki put dok ne bude izvojevana. Zato je i potrebno strpljenje „izneti” na svetlost dana, baviti se njim, negovati ga i biti mu veran, jer samo na taj način ono može pobediti sve one porive kada nam se čini nemogućim da se uzdržimo od reakcije, bez obzira na posledice.

Poslednja izmena dana 28. avgusta 2016. u 19:33


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »