U svakom biznisu postoji čitav niz parametara koji predstavljaju preduslov za uspešno poslovanje. Preduzetnički duh, inventivnost kao i naporan rad na svim drugim poljima nisu garant uspeha na tržištu, ali svakako predstavljaju značajne elemente koji mogu predstavljati temelj za ostvarenje željenog cilja. U sledećim redovima ćemo pokazati kako se može zaštititi sopstvena inventivnost koja daje plodove uma, tvorevine na kojima mnogi preduzetnici zasnivaju svoj uspeh. Predstavićemo patentu zaštitu, njene odlike i koristi.

Patentno pravo je grana prava kojom se uređuje patentna zaštita pronalaska. Pronalazak je određeno intelektualno dobro, tvorevina uma, tj. predmet zaštite, dok je patent subjektivno pravo. Pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, koji ima određeni inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv može biti zaštićen patentom. Kada u svakodnevnici čujemo reč patent, obično prvo pomislimo na high-tech industrije, multinacionalne ili nadnacionalne korporacije i sveopštu trku u tehnologiji. Istina, najvrednijim tehnološkim inovacijama zaista i upravljaju ogromne korporacije, ali to ne znači da je inventivnost nestala na srednjem i mikro planu. Dakle, patentom se može zaštititi i pronalazak iz uslovno rečeno, manje atraktivnih oblasti tehnike.

Podnošenjem patentne prijave se pokreće upravni postupak za sticanje patenta, koji je objektivno gledano, složen i poprilično dug. Pronalazač ne mora neophodno biti i podnosilac prijave. Da bi se stekao patent, potrebno je ispuniti formalne i materijalne uslove. Patent prema našem Zakonu o patentima (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 99/2011) traje 20 godina, dok tzv. mali patent1 traje 10 godina. Aplikant objavom prijave u glasilu Zavoda za intelektualnu svojinu stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent i koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta, ali će se smatrati da prava nisu ni postojala ako kasnije nije došlo do priznavanja patenta.

U skladu sa našim Zakonom, nosilac patenta ili malog patenta ima isključivo pravo da:

  1. koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak;
  2. stavlja u promet predmete izrađene prema zaštićenom pronalasku;
  3. raspolaže patentom ili malim patentom.

U ostvarivanju svog isključivog prava na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, nosilac patenta ili malog patenta ima pravo da spreči svako treće lice koje nema njegovu saglasnost da:

  1. proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe;
  2. primenjuje postupak koji je zaštićen patentom;
  3. nudi postupak koji je zaštićen patentom;
  4. proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom;
  5. nudi i isporučuje proizvode koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za korišćenje tog pronalaska, ako je ponuđaču ili isporučiocu poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska.

Suštinski, uspešnim patentiranjem svog pronalaska titular patenta stiče neku vrstu de facto zakonskog monopola određenog trajanja. Po sticanju patenta, sva treća lica koja žele da steknu mogućnost da komercijalno iskorišćavaju tuđi, patentom zaštićeni, pronalazak moraju imati isključivu ili neisključivu licencu definisanu adekvatnim ugovorom koji se bazira kako na Zakonu o obligacionim odnosima tako i na Zakonu o patentima. U suprotnom, zaštita pronalazaka je dvojaka: građansko-pravna i krivično-pravna.

Patentna zaštita ima i više ograničenja, a ovom prilikom ćemo istaći korišćenje tuđeg patentiranog pronalaska u lične i nekomercijalne svrhe i prinudnu licencu. Dakle, možemo koristiti tuđ pronalazak na onaj način kojim se ne ugrožavaju zakonska ovlašćenja titulara patenta. Prinudna licenca je klasični institut patentnog prava čija je svrha da spreči titulara patenta da blokira korišćenje zaštićenog pronalaska na teritoriji države u kojoj mu je patent priznat nekorišćenjem patentiranog pronalaska ili nedozvoljavanjem drugima da to čine. Međutim, prinudna licenca ne mora uvek predstavljati određeni vid sankcije za ponašanje titulara patenta. Ona, na primer, može biti određena i u situacijama kada javni interes u oblasti zdravstva, odbrane i sl. nalaže da se izda prinudna licenca, usled razloga prouzrokovanim zemljotresima, ratovima ili epidemijama velikih razmera.

Patentna zaštita na međunarodnom planu se može obezbediti na tri načina:

  • Preko nacionalnog sistema;
  • Putem međunarodne prijave patenta na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata (PCT);
  • Putem Evropske prijave patenta na osnovu Konvencije o Evropskom patentu.

Nacionalni sistem se bazira na tradicionalnom postupku pred nadležnim organima za registraciju patenta koji postoje u pojedinačnim državama, a kod nas je to pomenuti Zavod za intelektualnu svojinu koji se nalazi u Beogradu, u ulici Kneginje Ljubice 5. Međutim, registracija putem prijave na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata ili na osnovu Konvencije o Evropskom patentu je u današnjem globalizovanom svetu mnogo praktičniji način priznanja patenta iz čitavog niza razloga. Skrenimo pažnju da samo nacionalni nadležni organi iz oblasti intelektualne svojine mogu priznati patent, a da se ovim konvencijskim prijavama u stvari samo pokreću nadnacionalni upravni postupci čiji je konačan cilj registracija na nacionalnom nivou.

Posvetimo sada pažnju patentiranim pronalascima u svetlu same tržišne utakmice, što možda i najviše zanima čitaoce ovog portala. Jako mali broj patentiranih pronalazaka zaista završi na tržištu iz različitih razloga. Sa druge strane, čak i oni pronalasci koji su deo nekih proizvoda često imaju svoje direktne konkurente, budući da se određeni tehnički problem ili zahtev ponekad može rešiti na više načina. Dakle, postoji jako malo proizvoda koji se baziraju na revolucionarnim pronalascima koji iz korena menjaju neku industriju. U skladu sa tim, potpuno je legitimno pitanje zašto patentirati? Pored pomenute tržišne prednosti koju stvara pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, navešćemo još neke razloge kako bi slika bila jasnija:

Prvo, sam pronalazak nezavisno od oblasti tehnike po svojoj prirodi zaslužuje da bude zabeležen i kao takav predstavlja priznanje pronalazaču.

Drugo, prijava pronalaska je dugoročna korisna za društvo budući da se svi mogu slobodno koristiti patentiranim pronalaskom istekom zakonskih rokova. Prijavom pronalaska društvo saznaje za pronalazak.

Treće, čak i da pronalazak trenutno nije od direktne komercijalne koristi za pronalazača, ne mora značiti da neće biti upotrebljiv u budućnosti jer su tržišta poprilično dinamična, a zahtevi potrošača raznovrsni.

Četvrto, patent je deo imovine privrednog društva, dakle, asset. Pojedine kompanije imaju na stotine patenata u svom portfoliju koje prodaju, zalažu ili na primer, implementiraju u sistem unakrsnih licenci.

Peto, ozbiljni investitori, čak i razni avanturisti koji bi nam pomogli preko Kickstartera ili sličnih platformi su svakako zainteresovani za ulaganje u projekte kod kojih je intelektualna svojina adekvatno zaštićena.

I na kraju, šta je alternativa? Faktička zaštita praćena čuvanjem poslovne tajne koja ne pruža dovoljne garancije i koja je svakako manje korisna za društvo. Naravno, troškovi patentne zaštite svakako postoje – takse, patentni zastupnici, prevođenje i slično, što može biti teret za individualne pronalazače i male firme, ali je to svakako bolje od gorčine koju donosi tuđa imitacija ili patentiranje od strane nekog drugog.

Svako ko pokušava da se izbori za svoj deo regionalnog ili svetskog tržišta mora zaista obratiti pažnju na zaštitu svoje intelektualne svojine, ali i na izbegavanje imitacije odnosno neovlašćenog korišćenja tuđe, jer patent može biti i defanzivno, ali i ofanzivno oružje u borbi sa konkurencijom. Preduzetnik koji, iole ozbiljno, želi da nastupa na tržišnoj utakmici iz domena mašinstva, elektrotehnike i drugih oblasti bi trebalo da poseduje elementarna znanja iz ove oblasti i cilj ovog teksta je bio upravo upoznavanje sa ovom, za mnoge apstraktnom, granom prava.

Patentirajte!


  1. Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. (Zakon o patentima, član 163. st. 2 

Poslednja izmena dana 14. marta 2016. u 00:53


Stefan Lakićević

Rođen 1987. godine u Beogradu. Stefan je diplomirani pravnik i master Prava intelektualne svojine sa dvogodišnjim iskustvom u advokaturi. Između ostalog, gaji interesovanja za pravo konkurencije, pravo informacionih tehnologija, pravne aspekte profesionalnog sporta, a i sam ima preduzetničkih sklonosti. U…… Saznaj više »