U jeku pripreme završnih računa knjigovođa vas je obavestio da ste ove godine poslovali sa gubitkom. Tako nešto ste i očekivali. Ne planirate da konkurišete za kredit kod banke, niti da učestvujete na tenderima, pa vam je ovakav rezultat prihvatljiv. A i realan je.

Međutim, nakon ove informacije stigla je još jedna – da treba da platite porez na dobit. Pre nego što pomislite da su neprospavane noći u sezoni završnih računa ostavile trajne posledice na vašeg knjigovođu, pročitajte tekst. Jer ova situacija je moguća. I ne tako retka.

Rezultat poslovanja iskazuje se u bilansu uspeha. To je izveštaj u kome se sučeljavaju godišnji prihodi i rashodi firme po vrstama, a kao rezultat ovog odmeravanja prikazuju se nekoliko vrsta dobiti odnosno gubitaka. Ukoliko su ukupni prihodi bili veći od ukupnih rashoda poslovanja ostvarili ste dobitak.

Na ostvareni dobitak plaća se porez na dobit. Kada platite porez na dobit iz dobitka, on se smanji, pa je neophodno razlikovati dobit pre oporezivanja i dobit nakon oporezivanja.

Praktično, dobit pre oporezivanja je dobit koja sadrži i deo koji pripada državi. Dobit nakon oporezivanja pripada firmi i može se podeliti osnivačima kroz dividendu.

Kada bi dobit iz bilansa uspeha, bila ujedno i osnovica poreza na dobit, stvari bi bile mnogo jednostavnije. Ali nije.

Država je propisala poseban postupak obračuna dobiti na koju će se plaćati porez na dobit. Ona se naziva oporeziva dobit a dobija se posebnim obračunom u obrascu koi se naziva poreski bilans. U njemu se uglavnom na rezultat iz bilansa uspeha dodaju određeni troškovi koje je firma imala, ali zakon ih ne priznaje uopšte ili ograničava iznos koji možete koristiti u obračunu.

Na primer, za potrebe obračuna poreza na dobit troškovi reprezentacije (troškovi ugostiteljskih usluga, proslava, poklona partnerima) priznaju se do iznosa koji čini 0,5%  od ukupnog prihoda firme ostvarenog u istoj godini.

Pretpostavimo da je firma ostvarila ukupno 2.000.000 dinara prihoda u 2015. godini. Ukupni troškovi bili su 2.200.000 dinara. Firma je organizovala proslavu deset godina poslovanja, i troškovi reprezentacije za datu godinu su prilično visoki, čak 500.000 dinara. Oni su deo ukupnih troškova koje smo naveli.

U knjigovodstvu firme, ovi troškovi se knjiže, jer ispunjavaju sve uslove da budu priznati u trošak godine. Kao rezultat toga, imamo pravo da ih koristimo u obračunu dobiti pre oporezivanja u bilansu uspeha. To bi značilo da je naša firma ostvarila gubitak pre oporezivanja od 200.000 dinara, koliko iznosi razlika između ukupnih troškova i ukupnih prihoda.

Međutim, za potrebe obračuna porez na dobit, ograničeni smo po pitanju iznos troškova reprezentacije. Zakon kaže da se u troškove priznaje samo 0,5% od ukupnog prihoda. U našem slučaju to je 2.000.000 dinara x 0,5%, a to iznosi 10.000 dinara. Umesto 500.000 dinara troškova reprezentacije možemo da koristimo samo 10.000 dinara prilikom obračuna oporezive.

Dakle, za potrebe obračuna poreza na dobit, koristimo ukupne prihode, a troškove u iznosu od 1.710.000 umesto 2.200.000 dinara, jer se 490.000 dinara troškova reprezentacije ne priznaje.

Dakle, oporeziva dobit u našem primeru bila bi razlika između 2.000.000 dinara ukupnog prihoda i 1.710.000 dinara  deo ukupnih troškova koji se priznaje u poreskom bilansu). Kao što sledi, razlika je pozitivna.

Iako knjigovodstvena evidencija pokazuje da smo ostvarili gubitak u poslovanju, u postupku obračuna oporezive dobiti, zbog iznosa troškova koji se poreskim propisima ne priznaju, u poreskom bilansu javlja se dobit, koja je osnovica za plaćanje poreza.

Troškovi reprezentacije nisu jedini čiji se iznos ograničava. Postoji još puno vrsta troškova koji se ne priznaje u celosti ili delimično, a ova materija propisana je Zakonom o porezu na dobit privrednih društava, članovima 7-22v. Broj članova govori sam za sebe.

U našem primeru, oporeziva dobit je 290.000 dinara, a iznos poreza koji treba platiti 43.500 dinara (15% na oporezivu dobit).

U bilansu uspeha (izveštaj u kojem su priznati svi troškovi, pa je firma iz primera u njemu prikazala gubitak pre oporezivanja) ovaj iznos uvećaće gubitak nakon oporezivanja, krajnju stavku u ovom dokumentu, pa će on za 43.500 dinara biti veći od gubitka pre oporezivanja (koji se dobija knjigovodstvenim obračunom rezultata poslovanja).

Ovo je verovatno jedna od najnepovoljnijih situacija kada je plaćanje poreza na dobit u pitanju.

Privredni subjekat prikazuje loš finansijski položaj u završnom računu, što može praviti problem prilikom apliciranja za kredit kod banke ili slanja ponude za tender, dok sa druge strane nije oslobođen obaveze plaćanja poreza na dobit, što bi bilo za očekivati. A ni knjigovođe nisu u boljem položaju, kada treba da objasne klijentu da je to moguće.

Poslednja izmena dana 5. februara 2016. u 00:15


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »