U prethodnom postu bavili smo se prvom stavkom u kalkulaciji nabavne vrednosti robe – fakturnom cenom odnosno fakturnom vrednošću i Inoterms klauzulama. One će nam biti neophodne i za razumevanje ovog teksta, koji se bavi zavisnim troškovima nabavke koji nastaju u inostranstvu i obračunom uvoznih dažbina.

Drugu stavku u našoj kalkulaciji čine troškovi isporuke koji nastanu do granice čine zavisne troškove nabavke.

Zašto je potrebno da razdvojimo troškove u inostranstvu od troškova isporuke u zemlji? Pre svega zbog obračuna uvoznih dažbina.

Kada roba pristigne u carinsku ispostavu, carina vrši pregled robe, špediter priprema potrebnu dokumentaciju za carinjenje u kojoj vrši obračun osnovica za dažbine koje će uvoznik platiti.

Najčešće dažbine su

  • Carina,
  • Akciza, i
  • Porez na dodatu vrednost.

Carina je državni namet koji se plaća na uvoz dobara.

Carina se obračunava primenom carinskih stopa koje su propisane u svojvrsnom katalogu koji se naziva Carinska tarifa.

Osnovicu za carinu čini zbir fakturne vrednosti robe i svih zavisnih troškova koji su nastali do mesta prelaska granice odnosno ulaska robe u naše carinsko područje.

Pretpostavimo da je pribavljen materijal u vrednosti od 1000 EUR FCA Budimpešta, a prevoznik je u računu za prevoz prikazao sledeće stavke:

Troškovi transporta robe na relaciji Budimpešta – granica (Mađarska-Srbija) ……  60.000 dinara

Troškovi transport robe na relaciji granica-Beograd ………………………………… 20.000 dinara

Carinska osnovica biće zbir fakturne vrednosti robe preračunate po odgovarajućem kursu i dela prevoza do granice.

Važno je znati da se za potrebe obračuna carinske osnovice uvek koristi srednji kurs Narodne banke Srbije za datu valutu koji je važio poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se obavlja carinjenje. Ukoliko to nije bio praznik, radi se o petku prethodne nedelje.

Ovaj kurs upisuje se u Rubriku 23 Jedinstvene carinske isprave, pa ga možete pročitati iz ovog dokumenta ili pronaći na sajtu Narodne banke Srbije.

Ovako obračunate carinske osnovice upisuju se prema naimenovanjima.

Šta je naimenovanje?

Prosto rečeno, naimenovanje je pojam koji označava jednu robu ili grupu roba odnosno dobara koje su definisane u Carinskoj tarifi, katalogu vrsta dobara i stopa carine koje se na njih primenjuju.

Ukoliko pretpostavimo da uvozimo samo jednu vrstu robe, imaćemo jedno naimenovanje, a podatak o carinskoj osnovici biće upisan u Rubriku 47.

U ovom polju navodi se šifre vrste dažbine 01 u prvoj koloni, i stope carine u trećoj koloni. Ukoliko je roba oslobođena carine, stopa carine neće biti upisana.

U našem primeru, uz kurs od 123 dinara, carinska osnovica bi bila

1.000 eur x 123 dinara/eur + 60.000 dinara = 123.000 dinara + 60.000 dinara = 183.000 dinara

Pretpostavimo da je carinska stopa 10%, te je iznos carine koji treba platiti 18.300 dinara.

U Rubrici 47 Jedinstvene carinske isprave stajalo bi:

01        183.000,00      10%

S obzirom da je carina izdatak koji uvoznik ne može da povrati, ona predstavlja trošak nabavke i ulazi u nabavnu vrednost robe kroz kalkulaciju.

Iznos carine prikazuje se i na “carinskom računu”, odnosno obračunu carinskog duga na kome Uprva carina ispisuje iznose svih dažbina koje je potrebno platiti po određenoj carinskoj ispravi.

Za razliku od carine, PDV ima drugačiji tretman. O tretmanu poreza na dodatu vrednost u kalkulaciji nabavne cene prilikom uvoza pišemo u sledećem tekstu.

Poslednja izmena dana 16. avgusta 2016. u 01:41


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »