Kriza je normalni, sastavni deo života. Svako od nas prolazi kroz različite krize; one se ne posmatraju samo u kontekstu stresa ili problema. Razvojni psiholog Erik Erikson skovao je termin „razvojna kriza” da opiše sve one teške stvari kroz koje svako od nas prolazi u određenom životnom dobu. Na primer, u pubertetu imamo nekoliko razvojnih kriza, od kojih je potraga za identitetom samo jedna.

Ovako shvaćene, krize zahtevaju razrešenje, kako se ne bi prenele u narednu razvojnu fazu. Recimo, biće bolje da sad rešite problem odlaganja papirologije, nego za dve godine, kad se broj papira utrostruči i kad vaša firma poraste. Na ovom jednostavnom primeru se vidi zašto kriza zahteva da se njom bavite onda kad nastupi, a ne kada vama to odgovara.

Bez obzira da li pričamo o razvojnim krizama kroz koje prolazi jedan tim, ili o kriznim situacijama kao što su nepovoljni događaji ili izrazito stresne okolnosti, menadžer je taj koji ima moć da u kriznim situacijama, svojim činjenjem ili nečinjenjem, utiče na to kako njegov tim doživljava krizu i kako sa njom izlazi na kraj.

Krize sa sobom donose mnoge izazove, a kako biste bili pripremljeniji za ono što one nose, evo nekoliko smernica i stvari na koje možete računati tokom takvih perioda.

Komunikacija će biti otežana.

Sa jedne strane, tokom kriznog perioda posebno će vam biti važno da imate neometanu i efikasnu komunikaciju sa timom. Međutim, sa druge strane, baš ovaj period obeležiće najveći problemi u komunikaciji. To je zato što je komunikacija pod velikim uticajem faktora kao što su emocije i percepcija ljudi koji u njoj učestvuju.

Drugim rečima, ako je neko uplašen, iznerviran, iscrpljen ili zabrinut, njegovo emocionalno stanje lako se može preliti na komunikaciju, što će za posledicu imati njen oslabljen kvalitet. Isto tako, kriza je vreme kad se najviše javljaju glasine, jer je neizvesnost savršeno tlo za njihovu implementaciju.

Na ovo ne možete da utičete, pošto ne možete ljudima da govorite kako treba da se osećaju. Ipak, možete da uradite dve važne stvari: da dajete primer kako se komunicira tokom kriznog perioda i da se pripremite na to da će komunikacija biti otežana, te da shodno tome sprovedete određene korake u pravcu njenog poboljšanja.

Vašem timu je potrebna vaša podrška.

Ono što menadžer može da uradi tokom krize u svrhe osnaživanja svog tima je nezamenljivo; niko drugi to ne može da uradi umesto njega. Kada se nalazimo u kriznom periodu, znači nam kad smo upućeni na ljude koje poznajemo i koji poznaju nas. Isto je i sa timom.

Zato menadžer nema taj luksuz da u periodima krize brine samo o sebi i o biznisu; to je nemoguće ukoliko se ne brine o timu, o ljudima koji ga čine i o potrebama koje oni imaju. Imajte to na umu i zato budite osoba koja će se i u krizi stajati pored svog tima, pošto to može biti period kad ste im zapravo najpotrebniji.

Iskažite svoju zahvalnost.

Svaka kriza nosi sa sobom stres, a u stresnim okolnostima nije opravdano da zaboravimo da zahvalimo ljudima koji su uz nas baš na tome – što su uz nas, što se zajednički borimo i što verujemo da ta borba ima smisla.

Vaši zaposleni neće znati da cenite ono što čine za ciljeve vaše kompanije ukoliko im to ne kažete. Nemojte misliti da se to podrazumeva, i zato otvoreno, jasno i glasno kažite kome ste i na čemu zahvalni. Takođe, ne morate čekati period krize da biste praktikovali ovu formu motivisanja, ali taj period može biti trenutak kada je to možda najpotrebnije čuti, odnosno reći.

Delite.

Delite sa svojim zaposlenima informacije: od toga šta se dešava, preko toga kako će se to odraziti na sve vas, pa do toga kako se vi sa time nosite. Nema potrebe da se stavite u ulogu sveznajućeg i nedodirljivog; pokažite im da ste zabrinuti, uplašeni ili umorni.

Pokažite da ste i vi od krvi i mesa, ali svakako vodite računa o tome da se vaše emocije ne pojave kao tema kojom je posebno potrebno baviti se sada, bez osvrta na ono što je problem. Za to može biti prostora kasnije; sada se usmerite na deljenje onoga za šta ste sigurni da će vašem timu biti od koristi.

Brinite o sebi.

Lako se može desiti da, u nameri da zbrinete tim, firmu, projekte i još stotinu potencijalnih strana, zaboravite na onu bez koje bi sve to bilo nemoguće – sebe. Neretko se dešava da menadžeri sebi uskraćuju odmor ili san, kako bi rešili sve probleme koji se nalaze pred njima. I nekad će zaista postojati opravdan razlog da se ne spava, ali to ne bi smelo da se dešava prečesto. Nećete biti u stanju da zbrinete svoj tim niti bilo šta drugo ako ne zbrinete najpre sebe. To je slično uputstvu koje se dobije u avionu za maske sa kiseonikom: roditelji moraju prvo sebi da stave masku, pa tek onda detetu. Isto je i sa vama i timom.

* * *

Krize su, kao što je rečeno, sastavni deo života. Ako se nadate da ćete uspeti da ih ubuduće izbegavate, varate se. Pametno promišljenim odlukama i strategijom možete ih smanjiti na minimalnu meru, ali ih nikako ne možete zaobići niti preskočiti.

Ponekad su izazivači krize čak i lepe stvari, pa nismo odmah u mogućnosti da to prepoznamo kao nastupajuću krizu. Na primer, ako vaša menadžerka prodaje odlazi na porodiljsko odsustvo, to je lepa vest; ali za vaš tim i pitanje njenog odsustva, eto krize. Zato razmišljajte o krizama baš kad je nebo vedro i bez oblaka – kako biste mogli da reagujete spremnije i spretnije kad stvarni oblaci naiđu.

Poslednja izmena dana 20. aprila 2018. u 01:45


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »