Kao što smo u ovom tektstu već objasnili Naime, Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) članom 24, propisano je da se  sistematizacija radnih mesta, odnosno organizacija rada i sistematizacija poslova i radnih zadataka kod poslodavca, uređuje Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, i drugi posebni uslovi neophodni za rad na tim poslovima, a može se utvrditi i broj izvršilaca. Zakonom su propisani opšti uslove za obavljanje poslova. Osim poslova čije je obavljanje utvrđeno Pravilnikom, Pravilnikom se mogu propisati i dodatni, odnosno posebni uslovi neophodni za obavljanje poslova kod poslodavca.

Koliko su zaista čvrsta zakonska ograničenja?

Zakon ograničava poslodavca tako što propisuje da za rad na određenim poslovima mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme i to izuzetno, ukoliko konkretni posao to zahteva i omogućava1. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima iz čega sledi da se pravilnikom utvrđuju ne samo stepen stručne spreme za svaki od pojedinih poslova, već i vrsta zahtevane stručne spreme. Ustavni sud je u jednom konkretnom slučaju ocenio2 da su nesaglasne sa zakonom odredbe Pravilnika kojim je zahtevani uslov za obavljanje poslova propisan samo stepen stručne spreme, a ne i vrsta stručne spreme.

Ovo otvara mogućnost da poslodavci detaljnom sistematizacijom utvrde po jednog jedinog izvršioca za obavljanje svakog posla ponaosob, i poštujući Zakon, propišu jedan jedini stepen stručne spreme za svaki posao, s tim što poslove toliko segmentiraju, ne samo po visine stručne spreme, već i po detaljima koji su potrebni za njegovo izvršenje. U praksi to znači da se određeni poslovi mogu dodatno stepenovati, kao što su na primer: magacioner junior, magacioner i magacioner senior, u zavisnosti od stepena i vrste stručne spreme.

Takođe, Zakon omogućava da poslodavac može utvrditi i broj izvršilaca, za svaki određen posao, ponaosob. Ovo u praksi znači da se poslovi mogu diferencirati, tako što će se, na primer, umesto radnog mesta čistačica, za koje je potrebno 3 izvršioca, propisati tri različita radna mesta: čistačica kancelarija, čistačica hodnika i kuhinje, čistačica toaleta.

S obzirom da Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca, isti organ ili lice može važeći Pravilnik da izmeni, dopuni ili donese novi, ukoliko proceni da za tim postoji potreba3. Zlonamernom poslodavcu zakonsko rešenje omogućava da izmenom Pravilnika, odnosno pod izgovorom “organizacione promene“4 otkaže ugovor o radu. U našem primeru to bi bilo ukidanje radnog mesta čistačice kancelarije, i dodeljivanje poslova čišćenja kancelarija čistačici toaleta.

Razlozi za zloupotrebu

Razlozi zbog kojih pojedini poslodavci zloupotrebljavaju pravo na ovaj način, najčešće leže u rigidnosti odredaba Zakona o radu koji se tiču davanja otkaza po nekom drugom osnovu, kao što su:

  • radna sposobnost (npr. ostvarivanje rezultata rada) i ponašanja (pravnosnažna osuda) – poslodavac može da otkaže ugovor o radu po ovom osnovu samo ako je zaposlenom prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku;
  • povreda radne obaveze (npr. nesavestan rad, zloupotreba položaja, prekoračenje ovlašćenja) – Zakon propisuje obavezu poslodavca da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz i da mu ostavi rok od osam dana da se izjasni na navode upozorenja, kao i da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na sticanje uslova za davanje otkaza;
  • nepoštovanje radne discipline (npr. odbijanje izvršavanja naloga poslodavca, zloupotreba odsustva, rad pod dejstvom alkohola) – Zakon propisuje obavezu poslodavca da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz i da mu ostavi rok od osam dana da se izjasni na navode upozorenja, kao i da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na sticanje uslova za davanje otkaza.

U cilju zaštite prava na rad, zakonodavac je detaljno uredio proceduru i rokove po kojima poslodavac mora da postupa kada želi da otkaže ugovor o radu zaposlenom. Takođe, postoje primeri iz sudskih odluka kojima se zaposleni, koji su dobili otkaz ugovora o radu po nekom od navedenih osnova, vraćaju na rad. Jedan od takvih primera je presuda kojom se dugogodišnji zavisnik od alkohola vraća na rad kod poslodavca jer iako se danima nije pojavljivao na poslu usled alkoholisanosti, sud je našao da zaposleni nije bio u stanju da vlada svojim postupcima, niti da shvati zanačaj istih, pa samim tim nije ni odgovoran za povredu radne obaveze, bez obzira na to što je sam sebe doveo u alkoholisano stanje.

U ovakvim okolnostima, poslodavci će pre posegnuti za nalaženje “administrativnog“ opravdanja za davanje otkaza koji se ogleda u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji, nego da davanjem otkaza iz pravih razloga (na primer kršenja radne obaveze ili radne discipline), rizikuju da budu tuženi i da konkretnog zaposlenog moraju da vrate na radno mesto po odluci suda.

Dakle, razlozi za navedenu zloupotrebu leže u uticaju zakonodavne i sudske vlasti na radne odnose, kojim se favorizuju zaposleni, što nikako ne opravdava navedeno ponašanje poslodavaca.


  1. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-00412/2014-02 od 22.8.2014. godine 

  2. Odluka Ustavnog suda, IUo broj 173/2013 doneta 18. decembra 2014, objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 17/2015 od 10. februara 2015. godine 

  3. Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 117-00-34/2015-02 od 4.3.2015. godine 

  4. član 179. stav 5. tačka 1. 

Poslednja izmena dana 18. maja 2016. u 20:29


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »