Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Pre deset godina se u jednoj prostoriji Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ili, preciznije, u glavi studenta po imenu Ilija Studen rodila ideja za projekat – software, koji će jednom timu olakšati komunikaciju i praćenje projekta ili procesa unutar firme od zahteva klijenta, preko realizacije do naplate. Ubrzo mu se u ovoj avanturi pridružuje i kolega Goran Radulović, i lični projekat brzo prerasta u ozbiljan poslovni software koji koriste desetine hiljada klijenata širom sveta.

Ilija: Active Collab je nastao iz projekta koji sam započeo 2006. godine kao besplatni – slobodni software, ali sam ubrzo shvatio da nemam kapaciteta i specifičnih znanja i iskustava iz oblasti razvoja zajednica i komercijalizacije slobodnog software-a. Shvatio sam da postoji potreba i tržište za ovakvo rešenje i odlučio sam da sa kolegom sa fakulteta, Goranom Radulovićem, komercijalno rešenje razvijem od nule. Zajedno smo osnovali firmu i zaposlili još jednog kolegu. Nakon šest meseci rada – u oktobru 2007. godine nastaje prva verzija aplikacije. Ukratko, Active Collab je web aplikacija za upravljanje projektima, saradnju i komunikaciju, praćenje, uopšteno – nadgledanje tokova i napretka projekta ili čitave kompanije a namenjen je profesionalcima – frilenserima, firmama i timovima u okviru velikih kompanija.

Vratimo se nekoliko godina unazad… U to vreme ja sam bio student Fakulteta tehničkih nauka koji je u jednom trenutku započeo eksperimentalnu radionicu, neku vrstu media centra u okviru koga studenti mogu da rade na različitim projektima vezanim za fakultet i privredu. Fakultet je probao da ima hands-on menadžment ove radionice, ali ga je u praksi bilo vrlo malo – dobili smo prostoriju na fakultetu, brz internet i to je manje više bilo to. Mogli smo da radimo šta hoćemo, dolazimo i odlazimo kad hoćemo, da spavamo, jedemo ili radimo nešto pametno i svrsishodno, gde i dobijamo prve studentske tezge. Realno, nije bilo nikakve kontrole. Ali nekolicina nas je uspela da opstane i uradi nešto u tom manje-više anarhičnom sistemu, gde smo razmenjivali tezge, iskustva i ideje.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

U to vreme se pojavljuje Basecamp kao prva alatka za menadžment projekata u smislu komunikacije među članovima tima, što ja preuzimam kao model, dodajem još poneki feature i pravim svoju implementaciju. Osnovna razlika u odnosu na Basecamp bila je činjenica da je naše rešenje bilo moguće instalirati na sopstvenoj infrastrukuturi, a to je pre deset godina bila velika stvar. Iz bezbednosnih, proceduralnih i brojnih drugih razloga, ljudima je bilo važno da rešenje bude u potpunosti pod njihovom kontrolom, za razliku od današnje predstave, koja te lišava svih komplikacija koje može da ti donese to jedno parče software-a – platiš pretplatu i sve je dostupno. Tako su se i interni i eksterni uslovi poklopili da sve krene kako treba. Sa druge strane, radom na slobodnoj verziji sam postao developer koji može da zapakuje proizvod  i zaokruži ga kao celinu.

I to je trenutak kada u priču ulazi Goran – kolega iz one prostorije u kojoj smo obojica počeli da radimo i zarađujemo. On je pokrivao ono što ja nisam, dizajn i frontend development, odnosno ono što danas čini UX (korisničko iskustvo). Udružujemo se i odlučujemo da otvorimo firmu, koja dobija ime A51. Naučili smo kako da napravimo nešto što će i neko drugi moći da koristi, i što će želeti da koristi. Znao sam da moramo da budemo za nijansu bolji od već postojeće ponude sličnih software-a.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

MF: U kom trenutku Active Collab postaje profitabilan?

Ilija: Prodaja je počela 5. oktobra 2007. godine i mi smo 8. oktobra već povratili sva ulaganja. Neposredno pre lansiranja došli smo do nule, a onda i minusa – sećam se da sam morao da pozajmim 500 evra kako bih pregurao taj mesec. A onda je sve krenulo uzvodno, pa tako i naš individualan razvoj.

U nekom trenutku shvatiš da moraš da budeš više od developera i da budeš spreman na kompromise sa tehničke strane i u tom smislu čak napraviš korak unazad kako bi zadovoljio mušteriju i učinio svoj proizvod što profitabilnijim i kvalitetnijim. Isprva je Active Collab zahtevao PHP5 programski jezik, dok najnovija verzija radi i sa PHP4, jer su mnogi korisnici i dalje koristili takvu infrastrukuturu, a nama nije cilj da izgubimo značajan procenat korisnika zbog takve tehnikalije.

Pored dizajna koji je bio daleko bolji nego kod prvobitne, besplatne, verzije, tu je podrška za dodatke, usavršavanje plug-in arhitekture, kalendar, prikladniji software, i kompletno bolje korisničko iskustvo. I ono je samo po sebi možda i najvažnije. Shodno tome gledamo da i korisnička podrška bude jača i korisnija, budući da je upravo njen nedostatak najveći uzrok frustracija kod mušterija.

Onda smo došli do zaključka da ignorisanjem neengleskog govornog područja, gde najpre mislim na Nemačku i Francusku, gubimo 5-10% prodaje. Tako uvodimo mogućnost lokalizacije i dolazimo do novih klijenata, odnosno do čitavog novog tržišta.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

MF: Šta se događa nakon lansiranja prve verzije software-a?

Ilija: Taj prvi mesec nam je povratio sva ulaganja, a zatim doneo i mnogo više, zbog čega je dugo držao titulu najprofitabilnijeg meseca u istoriji firme. Vrlo brzo smo stekli poverenje klijenata i shvatili da je situacija ozbiljna i da moramo učiniti sve da bi ih zadržali, jer je naš proizvod njima veoma značajan. Interno, shvatili smo da je neophodno da konstantno ulažemo, da bismo zadržali kvalitetne ljude i da bi se posao razvijao u pravom smeru. To je razlog zašto sa pojedinim mušterijama još uvek sarađujemo – devet godina nakon prve verzije Active Collab-a, što je za mene neverovatna stvar i znak da stvarno stvaramo nešto dobro i kvalitetno. Predugo stajanje u mestu jednostavno nije opcija, mada smo i tu fazu pregurali.

Tako je Active Collab 1.1 bio ono što je 1.0 trebao da bude. Godinu-dve kasnije izlazi i verzija 2.0 i tada, sa već velikom bazom korisnika i dobrim tokom u koji smo ušli, počinjemo da se opuštamo. U to vreme počinjem da putujem, firma sa petoro zaposlenih u tom trenutku odlično radi, profitabilna je, a moje fizičko prisustvo više nije toliko važno. Sećam se da sam sedeo na aerodromu u Džakarti kada mi je Goran poslao dizajn za Active Collab 3.0. Bio je to decembar 2009, a svetlost dana će ugledati tek 2012. To znači da smo proveli dve i po godine pišući treće “izdanje”, što je i naše poslovanje osetilo. Prodaja je i dalje išla sjajno, ali ona kosa crta našeg rasta je polako zauzimala horizontalni položaj.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

To je druga strana novčića uspešnog biznisa – kako se u nekom trenutku sve nekako odvijalo samo od sebe, bilo je potrebno da problemi zaista postanu vidljivi na površini i akumuliraju se da bismo prionuli na njihovo rešavanje. Ako ništa drugo, na svom primeru smo naučili da je kontinuitet sve – na 1-2 godine moraš raditi redizajn, a na 3-4 tehnološki potpuno novu verziju. Stajali vi ili ne, tržište nikada ne stoji. Ono se neprekidno širi i to ne smete da zaboravite. U našem slučaju to je bio dug i iscrpljujući proces u koji smo morali da uložimo mnogo energije kako bismo nastavili gde smo stali dve i po godine ranije. Srećom, upornost se isplatila i u leto 2015. godine dolazi do obrta. U međuvremenu izlazi i verzija 4.0, nakon čega već dolazimo na ideju da se sa selfhostinga proširimo i na SaaS (Software as a Service).

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

MF: Zbog čega ste rešili da ponudite i na SaaS rešenje? 

Ilija: Problem sa SaaS-om je to što mu treba mnogo vremena da sazri. Ako si u ovom modelu naplate, treba ti bar i do par godina kako bi broj kupaca dostigao visinu da bi mogao da zapošljavaš, a zatim i da zarađuješ. Tako je SaaS lakši dok je firma “mlada i luda” i ne baš sasvim sigurna kuda ide, no kada je posao već formiran i već imaš dosta mušterija moraš da planiraš resurse za brojku od 100 do 500 plaćenih korisnika na mesečnom nivou.

Dugo smo rasmišljali, tražili potencijalne partnere ali smo na kraju ipak zaposlili čoveka koji će se u okviru firme baviti time. Infrastrukturu smo iznajmljivali, a ostatak posla smo radili mi. Srž aplikacije je isprva bila na 4, da bi se do danas proširila na 12 servera. I to nas vraća na prvu verziju SaaS rešenja i prvu grešku koju smo napravili: predimenzioniranje. Čak i ako računaš da će svakog dana oko 2000 korisnika biti aktivno, oni neće preopteretiti moderne servere. Ovaj previd nas je doveo do toga da je danas popunjeno tek 30% kapaciteta prvih servera koje smo uzeli, iako prodaja ide veoma dobro, i iznad očekivanja. Sa druge strane, selfhosting nam je kupio vreme potrebno da SaaS postane profitabilan i u mogućnosti da isplaćuje troškove poslovanja – ljudi koji razvijaju i podržavaju software, kao i infrastrukture na kojoj se software izvršava.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

MF: Koji trenutak je bio ključan da Active Collab postane ovo što je danas?

Ilija: Pre dve godine, dakle 2014, upoznajemo i dizajnera Petra Perovića. Imali smo najbolje preporuke za njega, iako nismo videli nijedan njegov rad. Tako sledi dva meseca Petrovih poseta, pregleda, zapisivanja, planova, gde smo već postali nestrpljivi da dobijemo šta nam je trebalo – redizajn. A on ume da bude mnogo teži i zahtevniji od samog dizajna – iako treba da bude osvežavajući, moraš da povedeš računa o tome da ostane udoban za rad, da ne zbuni i ne naljuti stare korisnike, ali da ipak poboljša korisničko iskustvo pa i sam vizuelni doživljaj.

Do ovog trenutka je aplikacija toliko otišla u širinu da smo morali da podvučemo crtu i napravimo listu prioriteta shodno svojim krajnjim korisnicima. U okviru svetog trojstva koje čine Bacesamp, Asana i Trello koji čine 90% tržišta – gde je u toj piramidi mesto Active Collab-a? On podrazumeva da je njegov korisnik profesionalac. Isto tako, kako mu samo ime kaže, podrazumeva saradnju i komunikaciju između najmanje dvoje ljudi. Dakle – secimo sve što nije neophodno. Svaki suvišni feature, zatim i sve što spada pod ličnu organizaciju. Sa ovim filterima imamo jasan putokaz i znamo kuda treba da se krećemo. Zato je naredna, 2015. godina bila možda najozbiljnija kada je razvoj u pitanju.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

Nakon verzije 4.0 izlazi i 5.0, sada već mnogo drugačiji od svih svojih prethodnika. To smo i komunicirali svojim korisnicima, te uskoro svi akaunti prelaze na ovu verziju. Nije mnogo prošlo i već smo uhvatili naš tempo da izbacujemo novu manju verziju sa novim mogućnosti svakih 30-40 dana. U ovom trenutku, najnovija verzija je Active Collab 5.11 sa Google Drive i Dropbox integracijom, boljim podešavanjem za imejl notifikacije. Razvoj software-a paralelno prati i rad na marketingu, pre svega na sadržaju koji sada čine brojni zaista kvalitetni i stručni tekstovi na svim kanalima. Trudili smo se da njih distribuiramo i dalje, pa smo tako pored svog bloga i drugih relevantnih blogova objavili članak za Smashing magazin i dobili finu pažnju publike.

Dalji marketing se možda može objasniti rečenicom koju je izgovorio jedan naš preduzetnik koga ja izuzetno poštujem: stvori zajednicu, priključi joj se, budi deo zajednice. Ako si iskren u onome što radiš i tvoj doprinos zajednici će biti takav. Ako se povežeš sa drugim profesionalcima – vlasnicima agencija, trenerima, marketarima, drugim developerima, zajednica je bolja i čvršća. Radimo zajedno, činimo usluge jedni drugima i time pravimo mrežu koja dalje plete samu sebe.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

MF: Ko su vaši korisnici? Možete li da istaknete neko ime ili kompaniju?

Ilija: Ukratko, gotovo ne postoji velika firma koja nije kupila našu licencu: Apple, Disney, Cisco, Intel, Lego, IBM, NASA Isto je i sa svim većim američkim univerzitetima, kao što su recimo Harvard ili Prinston, ili medijskim kućama poput CNN, BBC i Universal. Takođe, veliki broj marketinških i kreativnih agencija koristi naše rešenje. Mislim da je bitna stvar koja je dovela do ovakvog uspeha to što naš software ulazi u korporaciju odozdo – neki tim unutar nje prepozna software, dopada mu se što može da ga instalira samostalno za interne potrebe, što znači da je sigura, dizajn je ugodan, a cena razumna. Kada se jedan tim odluči, ideja lako dolazi do drugih timova unutar firme i tako ovaj tok nema kraj.

Active Collab

Active Collab, foto Stefan Đaković

MF: Šta možemo da očekujemo u budućnosti od vašeg tima?

Ilija: Ono što korisnik vidi je samo vrh ledenog brega. Ono što se dešava ispod površine je ogroman posao koji trenutno podrazumeva tranziciju operativne platforme, unapređivanje SaaS feature-a – skalabilnosti i stabilnosti, a sledi nam i nova generacija infrastrukture. Postoji i čitav tim od šestoro ljudi koji radi na skraćivanju vremena odziva kod korisnika SaaS rešenja, dok ostali polako čekiraju stvari sa liste koju smo sastavili u odnosu na zahteve i primedbe mušterija. Ovih dana smo takođe izbacili novi, interni servis za skladištenje dokumenata koji omogućuje dobar pregled svih vrsta fajlova – od pdf-a i slika do video i audio zapisa.

Moj plan je da nastavimo sa malim inovacijama na svakih 30-40 dana, na godinu-dve sa vizuelnim osveženjima i novim verzijama Active Collab-a na najviše tri godine. Sve što nam treba je kontinuitet i pažljivo slušanje naših korisnika.

Posetite: Active Collab



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…