Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Bračni par Milica i Milivoje Čalija su svojeručno stvorili brend ovsenih kolačića koji su iz njihove kuhinje našli svoj put do mušterija čak i u dalekom Japanu. „Anđeli“ su zdravi kolači koje ljudi kupuju i nose kao poklon prijateljima u inostranstvu, navodeći da su oni „nešto najbolje što dolazi iz Srbije“.

MF: Kako dvoje iskusnih marketinških profesionalaca dođu do toga da im posao postane pravljenje ovsenih kolačića?

Milica Čalija: Nas dvoje smo poželeli da sami stvorimo neki proizvod, koji će nositi određene vrednosti i koji ćemo moći da uspešno promovišemo koristeći znanja koja smo prethodno stekli radeći u medijima, marketingu i odnosima sa javnošću. Pored toga, pokušavali smo da se zdravije hranimo i pronađemo neke ukusne, a zdrave proizvode, bez aditiva, konzervansa, glukoznih i fruktoznih sirupa i ostalih loših sastojaka. Takvih proizvoda nije bilo na našem tržištu, i tragajući za njima mi smo ih pronašli – u našoj rerni. Prvo smo sami formirali recepte, analizirali ih i shvatili da je možda upravo to taj proizvod koji smo tražili, ne samo za našu ishranu već i kao posao koji će obeležiti naše živote.

To se vremenski poklopilo i sa prekretnicama u našim životima, kada smo shvatili da više ne želimo da budemo deo neke korporacije, već smo poželeli da se upustimo u preduzetničke vode i kreiramo proizvode koji su u potpunosti prema našim ličnim vrednostima. Takođe, to je bio i trenutak u kojem smo se proširili kao porodica, i poželeli smo da našoj deci ostavimo nešto dobro. U skladu sa time je i slogan našeg proizvoda: „Kao za našu decu“ – i pored toga što ih oni i dan-danas jedu, oni su uz „Anđele“ naučili i neke važne vrednosti. Kroz naš biznis smo im pokazali da je važno biti fer prema zaposlenima, fer prema kupcima, da sastojci moraju da budu prvoklasni kako bi i proizvod bio takav, i da cena mora da bude prihvatljiva za sve. Ukratko, da firma mora da bude upravo takva kakvom smo je mi zamišljali od samog početka.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

MF: Kako je jedan recept za kolače prerastao sebe i postao recept za biznis?

Milivoje Čalija: Tokom prethodne karijere imao sam priliku da posmatram mnogo ljudi koji su pokušavali da pokrenu sopstveni biznis. I ja sam iz njihovih priča, uspeha i neuspeha, učio malo po malo i pripremao se za ono što me je čekalo u budućnosti. Činilo mi se da je bitno da se „slože kockice“ da bi se biznis uspešno pokrenuo, i vrebao sam taj trenutak. Bilo nam je važno da taj naš novi biznis brzo krene da samostalno živi svoj život, bez potrebe za prevelikim ili predugim ulaganjima, pre svega zato što nismo imali previše kapitala koji bismo mogli da uložimo u njegov razvoj. I zato smo morali da napravimo proizvod koji će biti toliko dobar, da će se sam prodavati.

Krenuli smo sa malim sredstvima i veoma skromno, jer smo pre svega sebi hteli da pokažemo da je naš proizvod dovoljno dobar. A za to nam je bilo potrebno da nam neko koga ne poznajemo, ko je potpuno anoniman, kaže da je naš proizvod dobar. I imali smo tu sreću da smo vrlo brzo dobili tu potvrdu, i to nam je bio signal da cela ova priča nekuda vodi.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

Milica: Ta potvrda je zapravo došla od prve osobe koja je naručila naše kolačiće preko Facebook-a, a koju nismo lično poznavali. Facebook je bio kanal sa kojim smo počeli, jer nismo imali ni sredstava ni potrebnu logistiku da počnemo da prodajemo „Anđele“ na uobičajenim prodajnim mestima, već smo radili samo dostavu i naručivanje putem interneta. I tako to obično i krene: prvo naruči rodbina, pa drugari, priča se pomalo širi, ali to su i dalje ljudi koje znamo. I onda nastupa taj prelomni trenutak, kada prva nepoznata osoba naruči proizvod i priča krene mnogo brže i dalje da se širi.

Zaista nam nije bila ideja da privlačimo ljude samo pričom, reklamom ili ambalažom, pa smo dugo koristili sasvim obične, bele kutije, na kojima smo rukom ispisivali „Anđeli“. I dok su naši kolači polako gradili svoj put, mi smo razvijali kompletan identitet brenda, jer smo imali jasnu ideju kako on treba da se razvija. Zajednički jezik smo našli sa Aleksandrom Prhal, dizajnerkom koja je prepoznala taj senzibilitet i osmislila vizuelni identitet „Anđela“, pa je tako naše pakovanje 2014. i 2015. godine dobila nagrade za najbolju ambalažu u Srbiji.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

MF: Kako je teklo pozicioniranje vaših proizvoda?

Milivoje: Krenuli smo od 20-ak tepsija enerdži-barova i ovsenih kolača i eksperimentisali smo celo jedno leto, bez neke jasne ideje gde to može da vodi, dok nismo shvatili da tu ima nečeg. A kada smo to shvatili, nije nam trebalo previše vremena da formiramo strategiju pozicioniranja za naš proizvod, jer je to posao kojim smo se oboje prethodno bavili. Ideja nam je bila da napravimo proizvod koji je zdraviji od svega na šta smo do tada nailazili na našem tržištu, i da ljudima koji su navikli na našu tradicionalnu, začinjenu i tešku hranu ponudimo zdrav proizvod, koji je pri tom i ukusan.

Nama je želja bila da mi budemo taj prvi proizvod koji će pomoći ljudima da promene svoje navike i „pređu na zdravu stranu“. I nismo tvrdili da su naši kolači najzdraviji, već samo zdraviji od većine ostalih, i mogu da posluže kao ukusan iskorak ka dobrom pravcu zdrave ishrane. Zato smo morali da napravimo proizvod čiji ukus može potpuno i momentalno da vas razoruža i oduševi. Takav pristup nam je doneo i pravu armiju vernih kupaca, koji su oduševljeni ukusom „Anđela“ i koji su naši najverniji promoteri-volonteri.

Pored toga, zanimljiv je bio i trenutak u kojem mi započinjemo naš posao, u kojem dolazi do pravog sumraka klasičnih medija i proboja potpuno novih. Kao ljudima koji su dugo godina radili u raznim medijima to nam je bilo vrlo interesantno, i primetili smo da je ta digitalna revolucija aktivirala neke metode komunikacije za koje smo bili ubeđeni da su prevaziđeni, kao što je na primer direktna komunikacija. Sa novim medijima svako od nas može da postane medij, i sve što je potrebno je da dovoljno „zatalasaš“ tu digitalnu sferu i da svoju poruku direktno preneseš gomili drugih ljudi, i to direktno.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

Za uspeh je potreban fokus

MF: Kada ste došli do tog dobitnog recepta za kolačiće koje ste onda krenuli masovnije da proizvodite?

Milivoje: Prve recepte smo počeli da razvijamo u leto 2012. godine i završili smo ih do avgusta, a ozbiljnija proizvodnja je počela u oktobru te godine. Nismo želeli odmah da nabavljamo profesionalnu opremu, za koju bismo morali i da se obučavamo, već smo doneli stratešku odluku da nabavku opreme finansiramo isključivo iz prihoda našeg biznisa, bez obzira na to koliko će nam vremena biti potrebno za to. Srećom, posao je krenuo dobro i to vrlo brzo, tako da smo već posle tri meseca kupili profesionalni mikser, a nakon oko devet meseci i profesionalnu peć.

Kada smo formirali proizvodnju, trudili smo se da maksimalno iskoristimo sva znanja koja smo stekli radeći u velikim kompanijama. I zato nam je proizvodnja, iako mala i jednostavna, organizovana do poslednjeg detalja. Vodili smo mnogo računa o produktivnosti, jer je ona najvažnija, važnija od cene radne snage ili sirovina. Za početak smo se fokusirali na jedan proizvod, a to su ovseni kolačići. Ponudili smo ih u deset ukusa, od kojih su dva posna, jer smo shvatili da postoji potražnja i za takvim kolačićima. Svu našu pažnju smo usmerili na jedan proizvod, što nam je omogućilo i preko potrebnu kontrolu kvaliteta, koja može biti problem ako se čovek raspe na više proizvoda odjednom.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

MF: U kom trenutku su „Anđeli“ počeli svoj tržišni život van Facebook-a?

Milica: Taj prelomni trenutak je nastupio nedavno, kada smo u decembru 2015. godine ušli u neke od velikih prodajnih lanaca. Pre toga se broj mesta na kojima ste mogli da kupite „Anđele“ postepeno širio, preko sve većeg broja prodavnica zdrave hrane, ali je veliki deo proizvodnje i dalje odlazio na narudžbine putem interneta i dostavu.

Milivoje: Sve su to bili koraci koji su vodili ka konačnom cilju. Prodaja koja je išla putem interneta nam je omogućila da steknemo dovoljno kapitala koji možemo da uložimo u razvoj ambalaže, jer nam je želja bila da sa zbirnih pakovanja u nekom budućem trenutku pređemo na pojedinačna, koja će nam omogućiti bolji plasman proizvoda. To nam je u prvo vreme možda izgledalo kao nemoguća misija, a ostvarili smo je samo dve godine kasnije.

Prvo mesto na kojem ste mogli da kupite naše kolače je bila pekara „Šarlo“, čiji je suvlasnik naš venčani kum, koji je sam predložio da oni počnu da prodaju naše kolačiće, jer je on sam bio oduševljen njihovim ukusom. Sticajem srećnih okolnosti, pored se nalazi kafić „Pržionica“ čiji su posetioci poželeli da pored dobre kafe pojedu i nešto slatko i ukusno, i dolazili su u pekaru pored i kupovali naše kolačiće. I tako se priča o njima proširila i među vlasnicima kafeterija širom grada. Neke od njih smo sami kontaktirali, jer smo želeli da se ciljano tamo pojavimo, a neki su jednostavno došli do nas i poželeli da u svoj asortiman uvrste i naše kolače.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

Razvoj zahteva pažljivo planiranje

MF: Koje sve izazove pred za vas je postavio ulazak u velike prodajne lance i kako ste ih rešili?

Milica: Dugo smo na Facebook-u dobijali pitanja „kada ćete doći u neku prodavnicu koja nam je blizu?“, i tek sada kada smo malo ozbiljnije ušli u velike prodajne lance se to polako ostvaruje. Doduše, to i dalje ne znači da ćete „Anđele“ naći u svakoj prodavnici na ćošku, jer smo za sada prisutni samo u najvećim supermarketima. Malo ljudi je svesno da je upravo ulazak na tržište kroz velike lance naša najveća investicija do sada, jer je sistem rada potpuno drugačiji u odnosu na ono kako smo do sada radili. Pričamo o mnogo većim količinama, koje se moraju proizvesti i isporučiti odjednom u centralni magacin, za šta je potrebno i adekvatno vozilo. I onda povrh toga dolazi i odloženo plaćanje od 60 dana, tokom kojih ti i dalje radiš, nabavljaš sirovine i plaćaš ljude.

Milivoje: To je bio možda i najveći izazov – „preživeti“ taj ulazak u velike lance i promenu filozofije rada, kao i tu „rupu“ u protoku novca koju smo morali da prevaziđemo kako bismo ispunili zahteve i dogovor koji imamo sa njima. Zato smo celoj toj operaciji pristupili vrlo pažljivo i sa detaljnim planom, jer smo znali šta to sve tačno donosi. Ono što je nama išlo na ruku je što smo prethodni model rada, koji smo razvijali dve godine i u kojem mi iz tekućih prihoda finansiramo sve investicije, primenili i u ovoj situaciji. Tako smo mi samostalno finansirali plasman naših proizvoda u velike lance i izbegli potencijalne probleme sa nelikvidnošću, u koje male firme vrlo lako upadnu.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

Milica: Ulazak u maloprodajne lance donosi i još jedan izazov. Za razliku od velikih proizvođača, koji imaju dovoljno novca da se promovišu u svim medijima, nama osim digitalne komunikacije na raspolaganju ostaje samo komunikacija sa potrošačima na mestu prodaje. I zato ulažemo u promocije i degustacije, jer ako ostavite proizvod da stoji na polici supermarketa, on će i ostati tamo. Možda će ga prepoznati i kupiti neko od vaših postojećih kupaca, ili će nekoga privući ambalaža, ali to nije put koji vodi ka rastu prodaje i napredovanju vašeg brenda. Želja nam je da uskoro otvorimo i svoju prvu prodavnicu, gde ćemo moći zaista direktno da komuniciramo sa našim kupcima i tako iz prve ruke čujemo sve što nas zanima. Za sada imamo problem da pronađemo adekvatan prostor, koji će u potpunosti odgovarati našem brendu, ali ne žurimo toliko, valjda ćemo pronaći neko mesto za „Anđele“.

Andjeli

Andjeli, foto Stefan Đaković

MF: Šta smatrate za svoj najveći uspeh kada je razvoj „Anđela“ u pitanju?

Milica: Kada počnete, sve vam izgleda daleko i nedostižno. Mi smo tako žarko želeli da prodajemo „Anđele“ u lancu prodavnica DM, jer delimo vrednosti te kompanije i tamo često kupujemo, ali u prvom trenutku nismo imali ni adekvatna pakovanja ni adekvatne kapacitete da tako nešto ispunimo. Sve dok nas jednog dana nisu pozvali baš iz DM-a i poželeli da za svoje radnike, povodom godišnjice firme, kupe određenu količinu naših kolača. Mi smo mislili da se neko šali sa nama, ali to je bila stvarna ponuda, i tako smo započeli saradnju sa ovim velikim lancem. I drago nam je što nam se sve više ljudi javlja sa željom da prodaju naše kolačiće, a da su to sve ljudi ili firme koji imaju razvijenu svest o značaju zdrave ishrane i dele te neke vrednosti koje su nama veoma važne.

Milivoje: Činjenica da sve više ljudi i kompanija nosi naše kolačiće kao poklon je za nas vrhunski kompliment, jer govori o kvalitetu naših proizvoda i da ljudi prepoznaju te neke temeljne vrednosti koje smo u njih ugradili. Više puta smo čuli da su ljudi nosili naše kolače u inostranstvo kao poklon i primer nečeg najboljeg što se može kupiti u Srbiji. To je svakako najveća nagrada za naš rad i najbolja pohvala koju možemo da dobijemo.

Posetite: Andjeli

Poslednja izmena dana 8. maja 2016. u 00:05


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…